Pentagon sve otvorenije priznaje ono što je do pre nekoliko godina bilo nezamislivo, Kina se ubrzano pretvara u jednog od ključnih globalnih izvoznika borbenih aviona, i to ne samo u nižem, već i u srednjem i višem tehnološkom segmentu. Najnoviji neklasifikovani izveštaj američkog Ministarstva odbrane o vojnom razvoju Kine ukazuje da Peking koristi snažan rast sopstvene vazduhoplovne industrije kako bi agresivno nastupio na međunarodnom tržištu naoružanja.
U fokusu zabrinutosti američkih analitičara nalaze se tri kineska lovca: stelt avion pete generacije FC-31, poznat i kao izvozni J-35, zatim višenamenski lovac četvrte generacije J-10C, kao i znatno jeftiniji, ali borbeno provereni JF-17 Thunder. Prema proceni Pentagona, ova trojka omogućava Kini da ponudi gotovo kompletan spektar borbenih aviona državama koje iz različitih razloga ne mogu ili ne žele da kupuju zapadnu vojnu tehniku.
Izveštaj konstatuje da se kineski vojno-vazduhoplovni sektor nalazi u fazi ubrzanog rasta i inovacija, sa paralelnim razvojem aviona sa posadom i bespilotnih sistema. Iako dokument ne donosi detaljne tehničke novine o pojedinačnim programima Ratnog vazduhoplovstva Narodnooslobodilačke vojske, pominje se pojava novih stelt platformi bez klasičnog repnog sklopa, trenutno označenih kao J-36 i J-XDS, kao i novi avion za rano upozoravanje i kontrolu baziran na transportnom Y-20B, koji je, prema američkim navodima, namenjen detekciji i praćenju naprednih stelt ciljeva.
Posebno nervozu u Vašingtonu izaziva izvozni potencijal J-35. Iako Pentagon navodi da do sredine 2025. godine nije zabeležena nijedna zvanična porudžbina, u izveštaju se otvoreno govori o interesovanju Egipta, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Za američke stratege ovo je posebno problematično jer se radi o državama koje su decenijama bile oslonjene na zapadne dobavljače, ali su se u više navrata suočile sa političkim uslovljavanjem, sankcijama ili obustavama isporuka.
Egipat je ilustrativni primer. Kairo je bio pred nabavkom ruskih Su-35, ali je pod pritiskom američkih sankcija morao da odustane od tog posla. Iako su se u međuvremenu pojavile ponude za američke F-15, pitanje dugoročne političke zavisnosti ostalo je otvoreno. U takvom okruženju, kineski J-35 se nameće kao atraktivna opcija, ne samo zbog cene, već i zbog fleksibilnosti Pekinga u pogledu političkih i bezbednosnih uslova.
Slična dilema postoji i u Saudijskoj Arabiji i UAE. Obe zemlje su dugo pokušavale da dođu do F-35, ali su nailazile na ograničenja vezana za regionalni balans snaga i odnose sa Izraelom. Kina u tom kontekstu nudi stelt avion bez zahteva za usklađivanjem spoljne politike, bez stroge kontrole krajnje upotrebe i bez rizika od jednostranog prekida podrške.
J-10C predstavlja drugačiju, ali podjednako važnu dimenziju kineskog izvoznog nastupa. Ovaj avion je već ušao u operativnu upotrebu u Pakistanu, gde je, u kombinaciji sa raketama vazduh-vazduh PL-15, dobio ozbiljnu pažnju nakon nedavnih regionalnih tenzija. Pentagon navodi da su interesovanje za J-10C izrazile zemlje poput Uzbekistana, Indonezije, Irana i Bangladeša, što ukazuje na širok geografski domet kineske ponude.
Za Iran, koji decenijama trpi posledice embarga i ograničenja u nabavci savremenih borbenih aviona, kineska ponuda može biti posebno privlačna. Iransko ratno vazduhoplovstvo se oslanja na zastarele platforme, a potencijalni transferi ruskih aviona do sada nisu realizovani. U tom kontekstu, J-10C se nameće kao realna, relativno brza i politički izvodljiva opcija.
Najjeftiniji član kineske ponude, JF-17 Thunder, već je ostvario najveći izvozni uspeh. Prema podacima Pentagona, ovaj avion se nalazi u službi ili je prodat Azerbejdžanu, Mjanmaru, Nigeriji i, naravno, Pakistanu, dok se pregovori vode i sa Irakom. Iako tehnički skromniji, JF-17 nudi prihvatljive performanse, nisku cenu i jednostavno održavanje, što ga čini idealnim izborom za zemlje sa ograničenim budžetima ili problemima u održavanju zapadne tehnike.
Pentagon otvoreno priznaje da kineski izvozni modeli imaju nekoliko ključnih prednosti u odnosu na zapadne konkurente. Pre svega, imunost na režime sankcija i izvozne restrikcije, zatim fleksibilni finansijski aranžmani, uključujući robnu razmenu i odložena plaćanja, kao i spremnost Pekinga da transfer oružja uklopi u širi okvir spoljnopolitičkih i infrastrukturnih projekata.
Dodatni faktor koji zabrinjava američke planere jeste sposobnost Kine da uz borbene avione ponudi i prateće bespilotne sisteme, stvarajući kompletnu borbenu arhitekturu nalik zapadnim konceptima „lojalnih pratilaca“. Time čak i manje države dobijaju pristup savremenim modelima vazdušnog ratovanja, koji su do skoro bili rezervisani isključivo za najrazvijenije sile.
Ukoliko Peking uspe da zaključi prve izvozne ugovore za J-35, to bi označilo ozbiljan proboj Kine u viši segment tržišta borbenih aviona, gde su do sada dominirali SAD i njihovi saveznici. Takav razvoj događaja ne bi imao samo ekonomske posledice, već bi duboko promenio globalnu ravnotežu vojne moći, smanjujući uticaj Zapada nad državama koje su decenijama zavisile od njegove tehnologije i političke volje.
Pentagon, makar između redova, priznaje da se svet tržišta borbenih aviona menja brže nego što je Vašington spreman da prihvati. Kina više nije samo alternativni dobavljač za siromašnije države, već ozbiljan konkurent u borbi za uticaj, saveznike i stratešku autonomiju širom sveta.
Kina je danas najveci importer i potrosac (vecinom ruske) nafte na svetu, ali je paradoksalno to sto je ta ista Kina najveci exporter “zelene” energije na svetu.
Ameriko gubis globalnu trku u svemu, nikad vise neces biti opet velikom!
Kina ima najjeftiniji benzin i gas , kupuje od Rusije po minimalnim cenama.
Amerika je 30 godina ispred Rusije a Kina je ispred obe te zemlje.
Zivim i radim u Kini,, Guangzhou i posetio sam Ameriku i Rusiju.
Daleko je Kina ispred obe te zemlje.