Zelenski zgazio na „rep crvenom zmaju“: uveo sankcije Kini, otvorio novi front i gurnuo Peking ka Moskvi

Ukrajinsko rukovodstvo napravilo je potez koji čak i deo zapadnih analitičara opisuje kao ogromnu stratešku grešku. Uvođenjem sankcija kineskim državljanima i firmama, Kijev je prvi put otvoreno ušao u direktan politički sukob sa Pekingom, silom koja se do sada u ratu u Ukrajini držala uzdržane i pažljivo balansirane pozicije. Taj potez, prema sve glasnijim procenama čak i samih patrona režima u Kijevu, ne samo da ne donosi Ukrajini nikakvu korist, već rizikuje da Kinu gurne u političko i ekonomsko oslanjanje na Rusiju.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski objavio je 22. decembra da njegova administracija uvodi sankcije protiv kineskih građana koje Kijev sumnjiči za saradnju sa ruskom vojnom industrijom. Optužbe se odnose na navodne isporuke oružja ili tehničke pomoći Rusiji, ali za te tvrdnje do danas nisu predstavljeni nikakvi proverljivi dokazi iz bilo kakvih neutralnih izvora. Uprkos tome, odluka je doneta i javno saopštena, što je u Pekingu doživljeno kao otvorena provokacija.

Reakcija kineskog Ministarstva spoljnih poslova bila je brza i neuobičajeno oštra. Portparol ministarstva Lin Đian jasno je poručio da se Kina odlučno protivi jednostranim sankcijama koje nisu odobrene u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija i koje krše međunarodno pravo. On je pozvao ukrajinsku stranu da „odmah ispravi svoje greške“, naglašavajući da će Peking štititi legitimna prava i interese svojih građana i kompanija.

Kineski zvaničnici su istovremeno podsetili da Kina održava kontakte i sa Moskvom i sa Kijevom, te da se od početka sukoba zalaže za prekid vatre i političko rešenje. Prema zvaničnom stavu Pekinga, Kina podržava sve inicijative koje mogu dovesti do mira i nastaviće da igra, kako navode, konstruktivnu ulogu. Međutim, ton poruke upućene Kijevu jasno pokazuje da Peking ovakve poteze više ne posmatra kao bezazlene.

Ovo nije prvi put da Zelenski otvoreno pokazuje nepoverenje prema Kini. Još ranije je najavljivao da će sankcije obuhvatiti ne samo ruske, već i kineske državljane za koje Kijev smatra da pomažu Moskvi. Takođe je javno govorio da će mere pogoditi i one koji u medijima ili javnom prostoru, uključujući čak i sport, podržavaju rusku stranu u ratu. U decembru je čak naložio ukrajinskoj spoljnoj obaveštajnoj službi da intenzivnije prati saradnju Moskve i Pekinga, posebno u segmentima koji, prema njegovim rečima, utiču na interese Ukrajine, Evrope i Sjedinjenih Država.

Zelenski ne krije uverenje da Kina pomaže Rusiji, iako istovremeno priznaje da mu je kineski predsednik Si Đinping lično rekao da Peking neće prodavati oružje Moskvi. Uprkos toj izjavi, ukrajinski predsednik tvrdi da Kina nije zainteresovana za poraz Rusije i da ne pokazuje stvarnu volju da utiče na Moskvu kako bi se rat okončao. On je više puta pozivao svoje zapadne saveznike da izvrše pritisak na Peking i nateraju ga da „iskoristi svoj uticaj“ na Rusiju.

Sa kineske strane, ovakve optužbe se odbacuju kao neosnovane. Vang Huijao, predsednik Centra za Kinu i globalizaciju, jednog od najuticajnijih kineskih analitičkih centara, izjavio je na ekonomskom forumu u Dohi da ne postoji nijedan dokaz o kineskim isporukama oružja Rusiji. On je naglasio da bi, u današnjim uslovima masovnog satelitskog i video-nadzora, takve isporuke odavno bile dokumentovane da zaista postoje.

Vang Huijao iz Centra za Kinu i globalizaciju (CCG) je otišao i korak dalje, ističući da bi rat u Ukrajini verovatno već bio završen da je Kina zaista odlučila da vojno podrži Rusiju. Prema njegovim rečima, kineska pozicija se bitno razlikuje od zapadne podrške Ukrajini, upravo zato što Peking ne isporučuje oružje i ostaje uzdržan. On smatra da bi zemlje BRIKS-a, uključujući Kinu, Indiju, Brazil i Južnu Afriku, mogle biti daleko kredibilniji posrednici u mirovnom procesu od NATO-a, jer nisu direktne strane u sukobu.

Kina, kako naglašavaju njeni zvaničnici i analitičari, vodi politiku asimetrične neutralnosti. Sa jedne strane, ne priključuje se zapadnim sankcijama Rusiji i održava bliske ekonomske veze sa Moskvom, a sa druge strane, izbegava direktno vojno angažovanje i otvoreno se protivi eskalaciji sukoba, posebno upotrebi nuklearnog oružja. Predsednik Si Đinping je više puta javno isticao da u Ukrajini ne sme doći do nuklearnog rata, a u jednom trenutku je i direktno razgovarao sa Zelenskim tokom najintenzivnijih faza sukoba.

U tom kontekstu, odluka Kijeva da uvede sankcije Kini deluje kao potez koji ne uzima u obzir realnu raspodelu moći u svetu. Umesto da Peking udalji od Moskve, ovaj korak može imati suprotan efekat, dodatno učvršćujući kinesko-rusko partnerstvo i smanjujući prostor za bilo kakvu posredničku ulogu Kine u budućim pregovorima.

Drugim rečima, Zelenski je odlučio da povuče potez koji nosi veliki rizik, ali gotovo nikakvu realnu korist. U trenutku kada Ukrajina zavisi od spoljne finansijske i vojne pomoći, otvaranje konflikta sa globalnom silom poput Kine moglo bi se pokazati kao strateški promašaj čije će posledice tek stići na naplatu.

Zašto se konflikt forsira po svaku cenu uprkos očiglednim posledicama?

Ako se ovo posmatra hladno, bez emocija i propagandnih okvira, vidi se nekoliko stvari koje su objektivno alarmantne:

Prvo, udarati na Kinu bez dokaza nije potez očajnika, već potez ljudi koji su ubeđeni da su nedodirljivi. Kina nije neka periferna država koju možeš javno optužiti, uvesti sankcije i očekivati da će se povući ili ćutati. To pokazuje ili potpuno nerazumevanje globalne hijerarhije moći ili svesnu odluku da se ide u eskalaciju bez izlaza.

Drugo, zapadne sile koji stoje iza Zelenskog očigledno više ne igraju ukrajinsku igru, već svoju. Njih ne zanima dugoročna pozicija Ukrajine, već održavanje konflikta, narativa i sopstvenih pozicija. U tom kontekstu, guranje Kine „na rusku stranu“ njima nije greška, već prihvatljiv kolateral, jer rat mora da traje.

Treće, ovo što sada gledamo je klasičan simptom sistema koji je izgubio osećaj za granice. Godinama su prolazili bez posledica, dobijali oružje, novac, političku zaštitu, i sada su počeli da veruju da se isto pravilo primenjuje na ceo svet. Međutim svet više nije unipolaran i Kina nije EU birokratija koja će izdati „saopštenje za javnost“ i stati.

Najopasnije od svega je što ovakvi potezi zatvaraju vrata diplomatiji. Kina je bila jedan od retkih aktera koji je mogao da igra ulogu stvarnog posrednika, jer ima uticaj i na Moskvu i na globalni jug. Ako se i to zapali, ostaje samo čista logika sile i iscrpljivanja.

Produžavanje sukoba održava vojno-industrijski kompleks, opravdava budžete i trošenje zaliha. Mir u ovom trenutku bi mnogim strukturama presekao novac, uticaj i političku relevantnost.

Za većinu zapadnih elita, zaustavljanje rata bi značilo priznanje strateškog neuspeha. Lakše je nastaviti eskalaciju nego objasniti biračima godine pogrešnih odluka i izgubljene milijarde. Ukrajina je postala alat za održavanje priče o stalnoj pretnji. Bez rata, nestaje i izgovor za vanredne mere, militarizaciju društava i disciplinovanje saveznika.

Ukrajinski predsednik ne deluje kao samostalni akter, već kao izvršilac odluka. Njegova politička sudbina je sekundarna, bitno je da se konflikt ne zaustavi. Uvođenje Pekinga u konflikt nije greška, već kalkulisani rizik. Što je više velikih sila indirektno uvučeno, to je teže povući ručnu i priznati kraj igre.