Kina je ostvarila značajan tehnološki iskorak u razvoju bespilotne avijacije, potvrdivši uspešno autonomno dopunjavanje gorivom u vazduhu između dve bespilotne letelice. Test, koji su sproveli istraživači sa Severozapadnog politehničkog univerziteta, pokazao je da dronovi mogu samostalno da izvedu jedan od najsloženijih manevra u vazduhoplovstvu, bez oslanjanja na ljudske pilote ili klasične navigacione sisteme.
Eksperiment je izveden u uslovima koji simuliraju operativno opterećenje. Dve bespilotne letelice letele su velikom brzinom u gustoj formaciji, pri čemu je jedna imala ulogu tankera, a druga prijemnika goriva. Prijemni dron je autonomno locirao tanker, pratio njegovu putanju i izvršio precizno spajanje sistema za dopunu goriva, uprkos jakom osvetljenju, odsjaju i delimičnom zaklonu vizuelnih markera.
Ključ sistema bila je primena mašinskog vida i dubokog učenja. Umesto radara ili satelitskog navođenja, prijemni dron koristio je dve kamere bliskog infracrvenog spektra, dok su na platformi za dopunu goriva bile postavljene infracrvene LED diode. Algoritmi su u realnom vremenu prepoznavali položaj cilja i izračunavali relativnu poziciju sa preciznošću na nivou centimetara. Čak i u scenarijima sa delimično zaklonjenim markerima, sistem je zadržao pouzdanost, sa prijavljenom stopom detekcije iznad 99 procenata.
Istraživači navode da su dronovi tokom testa uspešno završili ceo proces pristajanja i dopunjavanja gorivom bez ikakve ljudske intervencije, što predstavlja kvalitativni skok u autonomiji bespilotnih platformi. Time se otvara mogućnost dugotrajnih misija u kojima dronovi mogu ostati u vazduhu znatno duže nego do sada, bez potrebe za povratkom na bazu.
Ovaj tehnološki prodor ima širi strateški značaj jer je Severozapadni politehnički univerzitet duboko uključen u kineske programe naprednih bespilotnih letelica. Među njima se izdvaja teška platforma ĐiuTian, koja je nedavno obavila svoj prvi let i za koju se navodi da ima domet od oko 7.000 kilometara i sposobnost nošenja velikog broja komada municije za latentno dežurstvo. Sam domet takve letelice nije dovoljan za interkontinentalne misije, ali mogućnost dopunjavanja gorivom u vazduhu radikalno menja taj proračun.
Analitičari ukazuju da bi autonomno dopunjavanje gorivom moglo da udvostruči efektivni radijus delovanja ovakvih platformi. U teorijskom scenariju, dronovi bi mogli da se približe udaljenim ciljevima, lansiraju rojeve manjih bespilotnih sredstava ili ostanu u vazduhu satima, pa i danima, u režimu stalnog pritiska. Takav koncept predstavlja drugačiji izazov u odnosu na klasične bombardere ili balističke rakete, jer se oslanja na masu, istrajnost i fleksibilnost.
Za razliku od američkog pristupa, gde se bespilotne platforme za dopunu gorivom uglavnom razvijaju kao podrška avionima sa posadom, kineski koncept deluje fokusiran na potpunu autonomiju bespilotnih sistema. To podrazumeva vazduhoplovne operacije u kojima dronovi ne samo da izvode udare, već i međusobno održavaju svoje prisustvo u vazduhu.
Rad kineskih istraživača objavljen je u recenziranom stručnom časopisu i ukazuje da Peking sistematski gradi tehnološku osnovu za novu generaciju bespilotnih vazdušnih operacija. Ako se ova tehnologija prebaci iz eksperimentalne faze u operativnu upotrebu, autonomno dopunjavanje gorivom moglo bi da postane jedan od ključnih faktora koji menjaju ravnotežu moći u budućem ratovanju.
