Kina ubrzava proizvodnju oklopnog čelika za 30% i preti da preuzme industrijsku prednost nad SAD

U Narodnoj Republici Kini poslednjih meseci zabeležen je značajan rast proizvodnje oklopnog čelika, materijala od ključne važnosti za tenkove, borbena vozila pešadije i ratne brodove. Prema informacijama koje prenose kineski i hongkonški izvori, proizvodni tempo čelika vojnog kvaliteta povećan je za približno 30 odsto, nakon što su rešena tehnološka uska grla koja su godinama ograničavala ovu granu industrije. Reč je o kombinaciji direktnih državnih ulaganja, modernizacije postrojenja i unapređenja kontrole kvaliteta, što je Kini omogućilo stabilnu i masovnu proizvodnju oklopnih ploča.

U središtu ovog procesa nalazi se kompanija Inner Mongolia First Machinery Group, povezana sa državnim konglomeratom NORINCO, koja važi za jednog od glavnih dobavljača oklopnog čelika za kineske kopnene i pomorske snage. Prema dostupnim podacima, ova kompanija sada može da zadovolji potrebe ne samo za tenkove i oklopna vozila, već i za brodogradnju Ratne mornarice Narodnooslobodilačke armije Kine. Time Kina ne samo da povećava obim proizvodnje, već i skraćuje vreme potrebno za isporuku čelika specijalnog kvaliteta.

Oklopni čelik se značajno razlikuje od komercijalnog čelika namenjenog izvozu ili građevini. Njegova proizvodnja zahteva precizno legiranje, strogo kontrolisanu termičku obradu i doslednost u velikim serijama, kako bi se postigla ravnoteža između ekstremne tvrdoće i potrebne žilavosti. Upravo je sposobnost da se takav čelik proizvodi masovno, bez skrivenih defekata, ključni faktor vojne industrijske otpornosti. Kineski proizvođači navode da su unapređenjem procesa i kontrole kvaliteta uspeli da pređu prag koji je ranije ograničavao veće serije.

Istovremeno, situacija u Sjedinjenim Državama ide u suprotnom pravcu. Kompanija Cleveland-Cliffs, dugogodišnji američki proizvođač specijalnog vojnog čelika, zatvorila je svoj pogon za završnu obradu oklopnih ploča u Konšohokenu u Pensilvaniji. Taj pogon je decenijama isporučivao čelik za brodove američke mornarice, oklopna vozila vojske i platforme otporne na mine i zasedu. Zatvaranje nije obrazloženo tehničkim problemima, već finansijskom neisplativošću i slabom potražnjom u mirnodopskim uslovima.

Američka industrija, prema ocenama stručnjaka, i dalje poseduje znanje i tehnologiju za proizvodnju čelika vojnog kvaliteta, ali se suočava sa problemom održivosti. Specijalizovana postrojenja ove vrste zahtevaju velika ulaganja i često rade sa niskim profitnim marginama kada nema povećane vojne potražnje. Jednom kada se pogoni zatvore i proizvodnja se ugasi, njihovo ponovno pokretanje u kratkom roku može biti izuzetno teško i skupo.

U tom kontekstu, razlika između kineskog i američkog pristupa postaje očigledna. Kina vojni lanac snabdevanja tretira kao stratešku infrastrukturu i spremna je da dugoročno finansira kapacitete čak i kada ekonomski prinos nije neposredno isplativ. Sjedinjene Države, nasuprot tome, deluju u skladu sa logikom mirnodopske ekonomije, uz pretpostavku da se industrijski kapaciteti mogu ponovo aktivirati po potrebi.

Zbog toga pojedini analitičari procenjuju da Kina u doglednoj budućnosti može steći potpunu industrijsku prednost u proizvodnji oklopnog čelika, ne nužno zbog superiornijeg materijala, već zbog veće otpornosti i kontinuiteta proizvodnje. Razlika u ceni dodatno ide u prilog Pekingu, jer se procenjuje da je tona kineskog oklopnog čelika približno četvrtinu jeftinija od američke. U potencijalnom scenariju dugotrajnog sukoba ili ubrzane vojne proizvodnje, upravo ova industrijska osnova mogla bi imati presudan uticaj.