Kina je, prema procenama više nezavisnih vojnih analitičkih centara, uveliko je započela izgradnju svog prvog nosača aviona na nuklearni pogon i četvrtog po redu. Zaključak je izveden nakon analize najnovijih satelitskih snimaka velikog brodogradilišta u gradu Dalian, u severoistočnoj provinciji Liaoning, gde je primećena izgradnja ratnog broda dimenzija koje značajno prevazilaze sve dosadašnje kineske nosače.
Japanski “Nacionalni institut za osnovna politička istraživanja” (još jedan think-tank) navodi da se, na osnovu obima objekta, rasporeda sekcija i infrastrukture u brodogradilištu, može sa velikom verovatnoćom govoriti o projektu nosača aviona na nuklearni pogon. Ukoliko se ove procene potvrde, Kina bi time postala tek treća država na svetu koja poseduje ovu vrstu pomorske platforme.
Do danas, nosače aviona na nuklearni pogon koriste samo Sjedinjene Američke Države, sa flotom od jedanaest supernosača, i Francuska, koja raspolaže svojim nosačem „Šarl de Gol“. Ulazak Kine u ovu malu grupu predstavlja kvalitativni iskorak u njenim pomorskim sposobnostima, a ne samo kvantitativno povećanje broja brodova.
Kineska ratna mornarica trenutno raspolaže sa tri nosača aviona, dok je četvrti u završnoj fazi izgradnje. Sva tri broda koriste konvencionalni pogon, što im donekle nameće ograničenja u pogledu autonomije, trajanja misija i logističke zavisnosti. Nuklearni pogon, nasuprot tome, omogućava gotovo neograničen operativni domet, duže boravke na moru i znatno veću fleksibilnost u raspoređivanju snaga.
Napomenimo da se u zapadnim i japanskim bezbednosnim analizama ovaj projekat vodi kao Tip 004 (Type 004), dok se u kineskom informacionom prostoru pojavljuje naziv ‘Longvej’ (Moć Zmaja), gde oba naziva ukazuju na simboličko imenovanje budućeg nosača, a ne na zvaničnu tehničku oznaku.
Analitičari ističu da bi nosač aviona na nuklearni pogon značajno povećao sposobnost Kine da projektuje silu u širem Indo-pacifičkom regionu. Takav brod može da nosi veći broj aviona, uključujući teže letelice i platforme za rano upozoravanje, dok istovremeno omogućava intenzivnije vazdušne operacije u dužem vremenskom periodu.
Prema dostupnim procenama zapadnih analitičara, brod koji se trenutno gradi u Dalianu ima dužinu od oko 270 metara. To ga čini manjim od američkih supernosača klase „Nimitz“ i „Ford“, koji dostižu dužinu od oko 337 metara, ali i dalje predstavlja značajan iskorak u odnosu na dosadašnje kineske nosače.
Kako je objavio kineski emiter CCTV, profesor vojnih nauka Liang Fang sa Nacionalnog univerziteta odbrane potvrdio je da će budući nosači aviona biti opremljeni „naprednijim defanzivnim sistemima, uključujući elektromagnetne šinske topove i lasersko oružje“.
Šinski top (railgun) koristi magnetno polje umesto baruta, ubrzavajući metalni projektil do hipersoničnih brzina od preko 5 maha. Takvo oružje ima ogroman domet, minimalnu buku i preciznost koja prevazilazi klasične topove. Iako zahteva ogromnu količinu energije, upravo će nuklearna elektrana novog nosača obezbediti potrebnu snagu za njegovo funkcionisanje.
Viziju ovog projekta prvi je još 2023. izneo kontraadmiral Ma Veiming, vodeći kineski naučnik u oblasti elektromagnetne tehnologije. On je opisao „superbrod“ sa jedinstvenom električnom mrežom koja integriše pogon, proizvodnju energije i sisteme naoružanja – potpuno novi pristup u dizajnu ratnih brodova. „Takav koncept menja pomorsku doktrinu staru više od jednog veka“, napisao je Ma.
Iako zvanični Peking nije zvanično potvrdio informacije o nuklearnom pogonu (niti će dok ne bude gotov), tempo kojim Kina poslednjih godina gradi i uvodi u službu velike ratne brodove navodi analitičare da procene kako bi prvi kineski nosač aviona na nuklearni pogon mogao ući u operativnu upotrebu možda čak i pre 2030. godine.
Japanski “institut” upozorava svoje zapadne partnere da bi potpuno operativan brod ove vrste predstavljao ozbiljan strateški signal za Vašington, Tokijo i Tajpei. Iako Vašington i dalje raspolaže neuporedivo većom i iskusnijom flotom nosača, kineska mornarica ubrzano smanjuje jaz, oslanjajući se na industrijsku bazu i dugoročno planiranje.
U tom kontekstu, izgradnja prvog kineskog nosača aviona na nuklearni pogon ne treba posmatrati kao izolovan projekat, već kao deo šire strategije pretvaranja Kine u globalnu pomorsku silu, sposobnu da deluje daleko od svojih obala i da trajno menja odnos snaga na svetskim morima.
Iznosim moje mišljenje. Nosači aviona su sada prošlost! Ranije (u 2 s.r.) se nije znala ni pozicija nosača! Pozicija je otkrivana izviđačkim avionima (Midvej)! Danas su u orbiti sateliti, sa preciznim navođenjem! Nosač postaje laka meta protivbrotskim raketama! Iz tog razloga je Rusija svoj nosač “Kuznjecov” bacila u staro gvoćđe, i nema nameru da baca novac na izradu novih! Sve bazira na interkontinenalnim i taktičkim raketana doneta do 2000 km, kao i na “stelt” podmornicama, nosačima nuklearnog arsenala! Dobar pogodak u nosač aviona, osim stotinak skupih aviona, odnosi i 5-10.000 života posade! 🧐☝👎
Tako je zuta braco , a ne one golje iz Moskve , i onaj jedan sto imaju , stoji im u brodogradilistu na remontu. Vi ste jedina konkurencija kaubojima.
ma koja žuta braća,žuti sve jedu pred sobom ,nemaju braću!