Američka mornarica traži manje, jeftinije i brojnije brodove jer je plan sa klasom Constellation propao

Američka mornarica se suočava sa strateškim problemom koji više ne može da se prikriva tehničkim izgovorima i budžetskim frazama. Nakon zvaničnog gašenja programa fregata klase Constellation, u planovima flote ostala je praznina koju trenutno ne popunjava nijedan postojeći brod. Reč je o potrebi za manjim, jeftinijim i brojnijim površinskim borbenim jedinicama koje bi rasteretile razarače i omogućile fleksibilnije prisustvo na globalnim morima.

Program Constellation, zasnovan na evropskom FREMM dizajnu, trebalo je da ispravi dugogodišnje greške programa LCS i da američkoj mornarici obezbedi savremenu fregatu prilagođenu njenim potrebama. Umesto toga, projekat je vremenom postao simbol svega onoga što je pošlo po zlu. Stalne izmene osnovnog dizajna, pokušaji prilagođavanja američkim standardima i problemi u brodogradilištima doveli su do eksplozije troškova i ozbiljnih kašnjenja.

U jednom trenutku, cena fregate Constellation dostigla je oko 80 odsto cene razarača klase Arleigh Burke, dok su njene realne borbene mogućnosti bile znatno skromnije. U mornarici SAD se sve češće moglo čuti pitanje zašto uopšte graditi takav brod, kada se za nešto veći novac mogu dobiti punokrvni razarači. Odluka o otkazivanju programa, objavljena pre dve nedelje, bila je samo formalna potvrda tog zaključka.

Problem je, međutim, ostao. Američka flota se danas u ogromnoj meri oslanja upravo na razarače Arleigh Burke i krstarice klase Ticonderoga. Kako se približava kraj operativnog veka Ticonderoga brodova, čije se povlačenje planira do 2029. godine, pritisak na razarače dodatno raste. Bez novih, manjih borbenih brodova, mornarica ulazi u period u kojem će imati manje platformi za iste ili čak veće globalne obaveze.

U tom kontekstu, američka mornarica sada otvoreno govori o razvoju potpuno nove klase fregata, sa ciljem da prvi brod uđe u službu do 2028. godine. Za razliku od prethodnog pristupa, novi projekat bi trebalo da se osloni na već postojeći američki dizajn, kako bi se izbegli problemi koji su pratili adaptaciju stranih platformi.

Prema nezvaničnim informacijama koje kruže u američkoj vojnoj štampi, kao osnova za novu fregatu razmatra se patrolni brod klase Legend, poznat i kao National Security Cutter, koji je kompanija Huntington Ingalls Industries izgradila za Obalsku stražu SAD. Ova klasa brodova je već dokazana u dugotrajnim operacijama na otvorenom moru i ima znatno manji deplasman od otkazane Constellation, oko 4.600 tona u poređenju sa više od 7.000 tona.

Iako se formalno vodi kao „kater“ (okeanski patrolni brod), zbog pravne klasifikacije Obalske straže, klasa Legend je u suštini veliki okeanski patrolni brod sa stalnom posadom i punim životnim kapacitetima. Između 2005. i 2024. godine izgrađeno je deset ovakvih brodova, a sama kompanija HII je još ranije predstavila koncept patrolne fregate zasnovane upravo na ovom dizajnu.

U svojoj osnovnoj konfiguraciji, brodovi klase Legend nose top kalibra 57 mm, sistem za blisku odbranu Phalanx sa topom od 20 mm i više mitraljeskih položaja. U prošlosti je razmatrana i ugradnja protivbrodskih raketa Harpun, ali ta opcija nikada nije realizovana. Upravo u tome mornarica vidi potencijal, jer bi relativno skromna platforma mogla da se nadogradi modernim senzorima, raketnim sistemima i protivpodmorničkim sredstvima, uz znatno niže troškove nego kod velikih razarača.

Ako se planovi ostvare, nova fregata bi mogla da popuni prazninu između skupih, visoko sposobnih razarača i ograničenih platformi poput LCS brodova. Za američku mornaricu to više nije pitanje prestiža, već operativne nužnosti. U suprotnom, flota rizikuje da uđe u narednu deceniju sa premalo brodova za previše zadataka, oslanjajući se na platforme koje su ili preskupe za rutinske misije ili jednostavno neadekvatne za ozbiljan sukob.