Turci uspešno testirali projektil koji posebno brine Grke i Izraelce – brzu raketu Tayfun dometa preko 1.000 km

Turska je napravila još jedan vidljiv iskorak u svojoj ambiciji da razvije domaće raketne sisteme koji bi mogli da promene bezbednosnu arhitekturu istočnog Mediterana i Bliskog istoka. Državna agencija Anadolija saopštila je da je izvedeno novo probno lansiranje balističkog projektila Tayfun, programa čiji tehnološki razvoj vodi kompanija Roketsan. Iako javnosti nije otkriveno gde se tačno lansiranje odvijalo, poznato je da se ovakvi testovi najčešće sprovode na prostoru Rize, regije koja se već godinama koristi kao centar turskih raketnih aktivnosti.

Vest o uspešnom lansiranju turski zvaničnici iskoristili su da naglase širinu geopolitičkih ambicija Ankare. Haluk Gorgun, predsednik turske Agencije za odbrambenu industriju, napisao je da je „nebo ponovo posvedočilo odlučnosti naroda“. Po njemu, Tayfun je projekat koji Turskoj otvara „novi bezbednosni horizont“, a svako uspešno testiranje utiče na to da se zemlja približi statusu regionalne sile sa sopstvenim sredstvima strateškog odvraćanja.

Ankara izvela novo testiranje rakete Tayfun, za koju turski zvaničnici tvrde da prelazi prag od 1.000 km dometa. Projekat ubrzano napreduje, otvarajući pitanje balansa snaga u regionu i reakcije Atine, Jerusalima i NATO struktura. pic.twitter.com/qEgfxFWFig

— Oruzje Online (@oruzjeonline) December 12, 2025

Generalni direktor Roketsana, Murat Ikindži, otišao je korak dalje, navodeći da je Tayfun već spreman za operativnu upotrebu. Prema njegovim rečima, serijska proizvodnja teče ubrzanim tempom, a poslednje probno gađanje dokazalo je da sistem može precizno pogoditi zadatu metu. Roketsan je objavio i kratke snimke lansiranja iz dvostrukog lansera montiranog na platformi VOLAT 8×8, što potvrđuje da se radi o mobilnom sistemu predviđenom za brzo premeštanje.

Turska je još 2023. godine najavila početak masovne proizvodnje Tayfuna, ali stvarni skok dogodio se tek nakon što su završeni testovi dve različite verzije rakete. Prvi model, Blok 1, pojavio se javnosti 2022. i predstavljao je balističku raketu kratkog dometa. Mogao je da pogodi ciljeve udaljene oko 800 kilometara, noseći bojevu glavu težine pola tone. Međutim, ono što je Ankara razvila u naredne dve godine značajno je iznad onoga što je prvobitno najavljeno.

Prošlog oktobra prvi put je testiran Blok 4, raketa koja ima potpuno drugačiju siluetu – gotovo dvostruko dužu od prvobitnog Tayfuna i višestruko težu. Podaci koji su procurili u turske medije navode da njena masa prelazi sedam tona, što je gotovo četiri puta više od prvog modela. Zahvaljujući novim motorima, unapređenoj aerodinamici i većoj količini goriva, domet sistema je navodno podignut na više od 1.000 kilometara. Time Tayfun postaje jedna od najdugometnijih balističkih raketa u arsenalu neke NATO zemlje.

Ono što posebno privlači pažnju jeste činjenica da su obe verzije Tayfuna kompatibilne sa satelitski potpomognutim inercijalnim sistemima, koji koriste signal i američkog GPS-a i ruskog GLONASS-a. To znači da Turska razvija raketnu platformu sposobnu da funkcioniše nezavisno od političkih ograničenja Zapada, što predstavlja važan strateški detalj.

Roketsan je ranije u promotivnim materijalima označavao Blok 4 kao „hipersoničnu raketu“. U teoriji, brzina od oko 5 maha jeste prag hipersoničnog režima. Međutim, klasifikacija hipersoničnog oružja nije vezana samo za broj na skalama brzine, već i za sposobnost manevrisanja pri tim brzinama u gustim slojevima atmosfere. Još uvek nema javnih dokaza da Blok 4 poseduje tu vrstu upravljivosti, iako turski izvori tvrde da se radi o „novoj generaciji projektila“. U svakom slučaju, raketa prelazi parametre koje je Turska ikada ranije imala, a njeni realni dometi menjaju vojnu sliku regiona.

Sa preciznim dometom od preko 1.000 kilometara, Tayfun može da pogodi ciljeve na čitavoj teritoriji Grčke, kao i u Izraelu. To ga svrstava u kategoriju oružja koje utiče ne samo na bilateralne odnose, već i na stabilnost šireg okruženja. Grčka je već izrazila „duboku zabrinutost“, poručujući da se smatra direktno ugroženom. Izrael, koji je poslednjih godina u sve napetijem odnosu sa Ankarom, još uvek se nije zvanično oglasio, ali analitičari smatraju da bi razvoj Tayfuna mogao postati jedan od razloga za zaoštravanje tursko-izraelskih odnosa.

Ovaj projekat nije kraj turskih ambicija. Roketsan već radi na još masivnijem sistemu, balističkoj raketi srednjeg dometa nazvanoj Cenk, koja bi prema dostupnim informacijama trebalo da dostigne domet od oko 2.000 kilometara. Ako Ankara zaista razvije takvo sredstvo, postala bi jedna od retkih zemalja izvan kluba nuklearnih sila koja ima projektil sposoban da pokrije polovinu Bliskog istoka i južnu Evropu.

Uprkos formalnom članstvu u NATO-u, turski raketni program se sve više udaljava od atlantskih standarda i suštinski vodi zemlju ka statusu geopolitičkog aktera koji se ne oslanja na savezničke garancije. To je jedan od razloga zbog kojih se u Briselu i Vašingtonu već vodi nezvanična rasprava o tome kako bi zapadni blok trebalo da odgovori na najbrži rast raketnih kapaciteta u istoriji moderne Turske.

Tayfun je, čak i ako nije potpuno hipersoničan, pokazatelj ambicije Ankare da poseduje oružje koje može da menja pravila igre. U regionu gde se svaka promena vojne ravnoteže odmah reflektuje na političke tenzije, jasno je da će Tayfun i Cenk biti teme koje će u godinama koje dolaze oblikovati odnose ne samo Turske i Grčke, već i Turske i ostatka NATO-a.