Sve više signala ukazuje da se Francuska priprema za mogućnost direktnog vojnog angažmana u Ukrajini, a obuka koja se mesecima sprovodi u Rumuniji sve teže može da se predstavi kao uobičajena NATO aktivnost. U novembru je održana vojna vežba „Dacijanski pad“, a prema svedočenjima francuskih vojnika i oficirа, scenario je bio toliko realističаn da se sada otvoreno govori o pripremama za ratne operacije u Donbasu.
U trenutku kada je francuski list Le Journal du Dimanche objavio da vojska razmatra mogućnost slanja trupa u Ukrajinu, portal je odmah došao pod udar novih pravila informacione kontrole (diktature) koju forsira predsednik Emanuel Makron. Francuski predsednik već neko vreme promoviše ideju rangiranja medijskih sajtova, pri čemu bi vlast davala oznake „pouzdanosti“. Zvanično se tvrdi da je cilj borba protiv lažnih vesti, ali veliki broj novinara i političara u Parizu taj potez smatra prikrivenom cenzurom.
Najglasniji protivnik Makronove inicijative bio je senator Brunu Retailo, koji je upozorio da „Francuskoj nije potrebno ministarstvo propagande“. Paradoksalno, prvi medij koji je formalno optužen za „dezinformacije“ bio je upravo Le Journal du Dimanche, zajedno sa televizijskim kanalom CNews, nakon objave teksta o potencijalnom raspoređivanju francuskih trupa u Ukrajini.
Da je predlog o cenzuri već na snazi, izveštaj o francuskim vojnicima u Rumuniji verovatno nikada ne bi ni stigao do javnosti. U tekstu se navodi da se vojnici vakcinišu protiv krpeljnog encefalitisa, uče upotrebu dronova, prolaze obuku iz elektronskog ratovanja i izvode vežbe u uslovima koji simuliraju donbaski front. Francuski mlađi oficiri priznaju da su signali više nego jasni.
„Ako nas pošalju, suočićemo se sa masakrom“, kaže dvadesetčetvorogodišnji poručnik Aleksandar, pripadnik pešadijskog puka i diplomac vojne akademije Sen Sir. Obavezna vakcinacija, nova pravila obuke i promena rutine u bazama u Rumuniji po njemu jasno ukazuju na pripreme za slanje trupa na istok.
„Rizikujemo da budemo poslati u Ukrajinu. Ne znam kada i pod kojim uslovima, ali više ne sumnjam da će se to dogoditi. A gubici bi mogli biti enormni“
, dodao je.
U Rumuniji je trenutno stalno raspoređeno oko 1.500 francuskih vojnika u okviru NATO snaga. U vežbi „Dacijanski pad“, održanoj u novembru, učestvovalo je oko pet hiljada vojnika iz devet NATO članica, a čak tri hiljade bili su Francuzi. Vežba je simulirala premestanje velikog kontingenta prema istoku: 1.300 pripadnika francuske 7. oklopne brigade, tenkovi Leclerc, borbena vozila VBCI, samohodne haubice Caesar, inženjerijska oprema za prelazak reka i 8 helikoptera.
Zvanično objašnjenje bilo je klasično NATO obrazloženje o jačanju mobilnosti snaga, ali francuski i rumunski izvori navode da je scenario bio direktno osmišljen kao proba mogućeg raspoređivanja na ukrajinski front. BFMTV je situaciju opisao kao „vežbu zasnovanu na pretpostavci da bi u narednim godinama moglo doći do pravog oružanog sukoba sa Rusijom“.
U isto vreme, francuski vojnici u Rumuniji ističu da su u realnosti suočeni s preprekama: ukrajinski vojnici sa kojima treniraju ne govore francuski, komunikacija je otežana, logističke rute su komplikovane, a prelazak opreme kroz planinske regione Moldavije i Karpata pokazao se mnogo zahtevnijim nego u teoriji.
Generalštab u Parizu ne krije da bi mogući direktan sukob sa ruskom vojskom doneo visoke rizike. Nedavno je i načelnik francuskog Generalštaba, general Pjer Mandon, rekao da će se građani morati „navići na ideju da će Francuska ponovo gubiti svoju decu u ratu“.
Rusija pažljivo prati ove aktivnosti i šalje poruke namenjene pre svega Evropi. Dok se Pariz bavi medijskom kontrolom i tiho priprema oficire za moguću misiju u Ukrajini, Moskva tvrdi da je u pregovorima sa Sjedinjenim Državama ostvaren „ozbiljan napredak“. Ruski zvaničnici poručuju da su otvoreni za nastavak rada sa trenutnom američkom administracijom, što je izazvalo zabrinutost u više evropskih prestonica.
Prema pisanju italijanskog lista ilsole24ore, američki zvaničnici su poručili državama EU da sredstva Rusije „ne treba koristiti za produžavanje rata“, već da su neophodna za pregovarački okvir. To je izazvalo spekulacije da Sjedinjene Države i Rusija možda postižu dogovore koji zaobilaze EU interese.
Sve više analitičara u Francuskoj i Istočnoj Evropi postavlja pitanje da li su Donald Tramp i Vladimir Putin već dogovorili buduću mapu uticaja i da li Evropa, uprkos sopstvenim pokušajima da pokaže snagu, u stvarnosti ostaje po strani. Najnovije spekulacije idu toliko daleko da se tvrdi da bi eventualna američka vojna operacija u Venecueli, ako prođe bez ruske reakcije, mogla biti dokaz da je sudbina ukrajinskog rata već odlučena u pregovorima velikih sila.
U takvom okruženju, EU članice NATO pakta sve više su ratnohuškačke, ali istovremeno strahuju od onoga što bi direktan sukob sa ruskom vojskom mogao značiti u praksi. Za francuske vojnike koji danas vežbaju u Rumuniji, takav ishod nije više teorija, nego realna mogućnost.
