Prozvali ga „ubica ruskih dronova“: Merops – američki sistem koji je oborio 40% Geranja u Ukrajini

Sistem protiv dronova „Merops“, koji američka kompanija Anduril sada predstavlja kao jedno od najuspešnijih rešenja za borbu protiv ruskih kamikaza letelica tipa Geranj (Shahed) tokom ukrajinskog rata, postao je nova roba koja se najbrže prodaje širom istočne Evrope. Posle navodnog višemesečnog korišćenja na bojištu i tvrdnji obaranja oko 40 odsto dolazećih ruskih bespilotnih letelica, nekoliko država istočnog krila NATO pakta već je poručilo prve kontingente.

Poljska i Rumunija su tokom novembra primile početne jedinice sistema i odmah otpočele obuku sopstvenog osoblja zajedno sa američkim instruktorima u bazama na poljskoj teritoriji, a sve je dokumentovano i promovisano kroz medije i socijalne mreže. Čak i hiljadama kilometra udaljena Danska navodno razmatra hitnu nabavku, što pokazuje da Vašington pametno koristi navodnu pojavu misterioznih dronova iznad EU zemalja kao pogodan povod da progura ovu tehnologiju.

„Merops“ se u brojnim medijima opisuje kao isplativo i efikasno sredstvo za presretanje jeftinih dronova, što ga čini privlačnim kupcima koji žele brzo podizanje odbrane, ali bez ogromnih troškova karakterističnim za sisteme sa zapada. „Merops“ se sastoji od kompaktnog lansera koji koristi male presretačke dronove. Ti dronovi, jednom lansirani, autonomno love ulazne mete, sudaraju se sa njima i obaraju ih kinetičkim udarom (nema eksplozivnog punjenja). Svaki presretač košta oko 15.000 dolara, što ga čini u rangu sa ili čak jeftinijeg od ruskog Geranja, čija se cena procenjuje između 10.000 i 30.000 dolara.

Američke odbrambene strukture sada ističu da se „Merops“ dokazao na ukrajinskom bojištu. Zvaničnici tvrde da sistem koristi veštačku inteligenciju za otkrivanje, praćenje i procenu cilja, a zatim i za autonomnu neutralizaciju dolazeće pretnje. Prema istim navodima, upravo ta kombinacija automatizacije i relativne cene dron presretača čini ovaj sistem jednim od „najefikasnijih ubica Geranja“ koji je trenutno dostupan ukrajinskoj vojsci.

Zemaljska stanica, lanseri i presretači čine celinu sistema, a lanseri su dovoljno mali da se mogu montirati na zadnji deo terenskog vozila ili pikapa, što omogućava brzo premeštanje, skrivanje i raspoređivanje na novim lokacijama. Operativni domet sistema nije zvanično objavljen, što budi skepsu zašto američka strana krije ključne podatke, ali zato tvrde kako presretači imaju veću otpornost na elektronsko ometanje, što je takođe bitno u uslovima modernog ratovanja.

Uprkos tome, čak i među sopstvenim analitičarima na zapadu stvorila se određena doza skepticizma prema tvrdnji da je „Merops oborio 40 odsto ruskih dronova“. Za sada se ove brojke oslanjaju na izveštaje koji dolaze preko ukro-američkih kanala, dok nezavisnih potvrda ni na zapadu nema. Ipak, sama činjenica da se sistem brzo širi Evropom pokazuje da Vašington u ovom trenutku uspeva da kapitalizuje prethodno kreirani rat i strah od pretnji dronova.

Što se tiče same tehnologije, „Merops“ je već više puta viđen koncept: umesto skupljih raketa presretača, sistem šalje vlastiti dron koji se fizički sudara sa napadačkim dronom. Time se smanjuje trošak odbrane i omogućava masovnija upotreba – što je zaista jedan od pravaca u kojem ide savremena protiv-dron taktika.

Za sada, istočna Evropa je najaktivniji kupac, ali s obzirom na PR trend širenja NLO dronova duž EU vazdušnog prostora, očekuje se da će sistem uskoro biti proguran i državama zapadne Evrope, kao i drugim njima savezničkim regionima koji žele/moraju da unaprede svoje vazdušne odbrambene kapacitete uz manji finansijski teret.

Merops na ukrajinskom ratištu

Uprkos agresivnoj promociji i brojnim tvrdnjama o navodnim rezultatima na ukrajinskom ratištu, do danas ne postoji javno verifikovano obaranje bilo kog ruskog drona. Štaviše, ne postoji ni snimak upotrebe Merops-a u realnim borbenim uslovima. Za razliku od nekih drugih zapadnih sistema protiv dronova gde su se pojavile video potvrde dejstvovanja, Merops ostaje potpuno nevidljiv u operativnom smislu u Ukrajini.

Čak ni ukrajinski Telegram kanali, koji obično ekspresno objavljuju bukvalno sve što može poslužiti propagandnom efektu, nikada nisu prikazali trenutak dejstva ovog američkog sistema. To postavlja pitanje da li je tvrdnja o „40 odsto oborenih Geraniuma“ zasnovana na stvarnosti ili isključivo na deklaracijama proizvođača i njima partnerskih medija.

Nijedna zapadna OSINT grupa, uključujući i one poznate po ekskluzivnim materijalima dobijenih direktno od svojih službi, nije potvrdila da je Merops uopšte viđen u borbenoj zoni, a kamoli da je uspešno oborio makar jedan ruski dron, a Moskva je znala da ih pošalje i 800 za dan.

Narativ o „misterioznim dronovima” idealno tržište za novi vojno-industrijski

Iako se evropskim medijskim prostorom mesecima provlače tvrdnje o navodnim dronovima koji obilaze NATO baze, aerodrome i strateške objekte širom EU, ostaje činjenica da za tu priču ne postoji ni minimum vizuelnog dokaza.

Iako kamera u Evropskoj Uniji ima bukvalno na svakom ćošku, ne postoji nijedan snimak sa mobilnog telefona, video nadzora obezbeđenja, vojnih, saobraćajnih ili civilnih objektiva koji bi makar okvirno prikazao letelice o kojima se govori. U eri u kojoj se svaki događaj snimi iz pet uglova, potpuno je nerealno da ijedan dron zaista preleti evropsku prestonicu ili vojnu bazu, a da ga nijedna kamera ne zabeleži.

Evropski portali objavljuju tekstove bez fotografija, bez video materijala, bez saopštenja potkrepljenih dokazima, dok u ratu u Ukrajini pronalaze tragove FPV dronova čak i u šahtovima, nije locirala ni jedan jedini „misteriozni dron“ iznad Evrope. Sve što postoji su tvrdnje bez geolokacije, bez podataka, bez traga, bez olupine, bez radarskog snimka i bez ijednog materijalnog dokaza.

Ovaj narativ se preklapa sa političkim i budžetskim potrebama evropskih vlada, ali i američke vojnoindustrijske mašinerije. Stvaranje utiska da „neprijateljski dronovi ulaze u evropski vazdušni prostor“ podiže nivo straha i opravdava masovne nabavke sistema protiv dronova kao što je Merops čak i u Danskoj, uprkos tome što nije objavljen ni jedan dokaz da je sistem ikada oborio makar jedan ruski dron u realnim borbenim uslovima, a vojne industrije na taj način ostvaruju profit.