Peking je tiho, ali odlučno prešao u novu fazu razvoja oružja dugog dometa, a najnoviji dokaz stiže sa snimaka i fotografija rakete DF-27 – platforme koja bi mogla radikalno da promeni odnos snaga u Pacifiku. Reč je o hipersoničnoj balističkoj raketi srednjeg dometa, projektovanoj da uništava nosače aviona i njihove prateće borbene grupe na daljinama do 8.000 kilometara.
Snimci koji su se pojavili u kineskim i regionalnim kanalima pokazuju raketu na masivnom transporteru-lanseru sa 12 točkova, prekrivenom kamuflažnom mrežom tokom premeštanja. Ovaj detalj sugeriše da se ne radi o prototipu u laboratorijskoj fazi, već o sistemu koji je već prošao ključna testiranja i verovatno se približava regularnom naoružavanju kineske vojske, ako već nije u upotrebi.
Domet koji menja pravila igre
Procene stručnjaka govore o dometu od 5.000 do čak 8.000 kilometara. To DF-27 pozicionira između rakete DF-26 (4.500 km), poznate kao „ubica nosača aviona“, i interkontinentalnih balističkih raketa koje ciljaju kontinentalni deo SAD.
Takav domet znači da DF-27 ne ugrožava samo američke baze u Guamu i na Havajima, već može dejstvovati protiv flota koje operišu duboko u centralnom Pacifiku – zonama koje su se do sada smatrale relativno bezbednim.
Velika pažnja usmerena je na činjenicu da DF-27 koristi hipersonično klizno vozilo, tehnologiju u kojoj Kina već godinama prednjači.
Hipersonični „jedriličar“ – najveći strah američkih planera
DF-27 pripada maloj grupi balističkih raketa sa hipersoničnim kliznim vozilima koje su u razvoju širom sveta. Severna Koreja je prva testirala svoju verziju Hwasong-16B u martu 2024. godine, a Rusija je odgovorila verzijom „Oreshnik“ u novembru iste godine. Ipak, Kina ostaje vodeći akter.
Hipersonična klizna letelica funkcioniše tako što se nakon izlaska iz atmosfere odvaja od rakete, potom ulazi u gornje slojeve atmosfere i jedri ogromnim brzinama uz mogućnost promene kursa. To čini presretanje gotovo nemogućim, a ciljanje dostupnim i protiv najzaštićenijih meta.
Zapadni zvaničnici već godinama upozoravaju na kineski napredak. Američki general Džon Hajten je još 2021. komentarisao sličan kineski test:
„Ispalili su raketu dugog dometa. Obeležili su ceo svet, vozilo je klizilo nazad u Kinu i pogodilo metu. Neverovatno precizno.“
To je trenutak kada su i u Pentagonu prvi put jasno shvatili da Kina ne gradi samo regionalne kapacitete, već oružje koje može izvesti iznenadni, teško odbranjivi udar na bilo koju tačku planete.
Zašto su DF-27 i njene „sestre“ najopasniji sistem na Pacifiku
Kina već decenijama razvija protivbrodske balističke rakete, jedina zemlja na svetu koja taj koncept zaista primenjuje na operativnom nivou. Prvo je DF-21D pomerila pretnju na zapadni Pacifik. DF-26 je proširila domet do Guama. DF-27 preti da probije i tu granicu, gurajući kinesku vatrenu moć stotinama kilometara istočnije u otvoreni Pacifik.
Ukoliko kineska vojska savlada ciljano navođenje protiv brodova na tim daljinama, grupe američkih nosača aviona, stub globalne američke moći, biće izložene riziku kakav do sada nisu poznavale.
Slaba tačka DF-27: ciljanje preko satelita i dronova
Uprkos ogromnom potencijalu, DF-27 ima jedan poznat problem – precizno ciljanje pokretnih mornaričkih grupa zahteva stalne, pouzdane podatke o lokaciji ciljeva. To se tradicionalno oslanja na vojni satelitski nadzor i dugačke izvidničke letelice.
Uništavanje ili ometanje tih resursa moglo bi da smanji preciznost udara do mere da raketa bude efikasna samo protiv statičnih ciljeva.
Ipak, Kina upravo u tom segmentu poslednjih godina pravi skok. Razvija nove interkontinentalne dronove ogromnog doleta, uključujući i modele koji liče na američki RQ-180 i B-21 Raider. Takve letelice mogle bi nositi ogromne radare i elektro-optičke senzore, pružajući upravo onu vrstu ciljanja potrebnu da DF-27 postane potpuno operativno protiv pomorskih grupa.
Hipersonična trka ulazi u novu fazu
Od DF-21D do DF-27, kineski razvojni korak pokazuje jasnu strategiju: neutralizovati američke nosače aviona i ograničiti sposobnost SAD da intervenišu na azijskim morima. Test DF-27, bez obzira na to da li je sada zvanično završen, jasno potvrđuje da se Peking priprema za buduću konfrontaciju u kojoj će brzina, preciznost i domet biti presudni faktori.
Evo sta zvanicno kaze info sluzba Americkog kongresa (congress.gov) za Dark eagle:
“The U.S. Army’s Long-Range Hypersonic Weapon (LRHW): Dark Eagle. … which can travel at Mach 5 or higher on its own, is planned to be maneuverable, potentially making it more difficult to detect and intercept.”
Gde lepo crno na belom pise- 5 M ili vise.
Pentagon nikad nije priznao da Ruje imaju hipersonicne rakete.
US trenutno poseduje 7 razlicitih hipersonicnih raketa trolu jedan, aj samo jedan fakat, Dark Horse je stacioniran od 2023 u 56 puku u Majcnu i ima brzinu od 17 maha, do Moskalije stize za cirka 6 minuta.
Dakle ukupno US ima preko 70 programa
hipersonicnih raketa i letelica od operativnih preko razvoja u zavrsnoj fazi preko razvoja u sredisnjoj fazi i u pocetnoj fazi. Za to je izdvojeno 850.000.000.000 ili slovima 850 milijarddi dolara do 2030. Naravno ovo ne moze da se vidi na cenzurisanom Internetu u zemlji Srbiji gde vlada potpuna kampanja dezinformacija u kojoj je glavni i neodgovorni urednik onaj midzet Boca Votke Harcenko !
Dovoljno je samo ukucati: “Dark Eagle missile speed” i sve ce biti receno.
Ne sumnjam da ce i Amerikanci kad-tad naraviti svoju hipersonicnu raketu, ali ce Rusi tog momenta napraviti vremeplov.
ili ukucati njegov puni naziv: “The Long-Range Hypersonic Weapon (LRHW)”
Poseduje itekako, samo sto ti o americkom naoruzanju gotov nista da ne znas .
Jer se u Srbiji slusa samo o Rusiji.
Kinez brat moj nikoga se ne boji.
Kad im potope 1 ili 2 nosača pobeći će posvojenju repovi zavući se u mišju rupu, to je 5.000-10.000 vojnika sa oko 80- 150 letjelica.
Ne poricem, mozda je sve bas tako kako tvrdi autor clanka, ali fakt je fakt da danas ni jedno pravo hipersonicno oruzje osim ruskog nije upotrebljeno u realnim borbenim uslovima.
Ruska hipersonicna naoruzanja poput kinzdala i cirkona nemaju brzinu za koju rusi tvrde da ima.
Od mesta lansiranja do cilja putuje znatno duze.
Za oboreni kinzdal ne mogu tvrditi da je oboren, za oboreni Cirkon postoje adekvatni dokazi.
I ako ukrajina nema pvo adekvatan za hipersonicne rakete.
Za to su potrebni minimu THAAD ILI SM
Stvarno?
A zasto ih onda ne obaraju?
Interesantno,
evo jos niko nije tacno izmerio koliko stvarno dugo “putuju” Kinzali, a izgleda da si ti prvi to uradio sa svog kauca?
Ajde na primer da uzmemo “Oresnik”-a, Rusi su tvrdili da ima max. brzinu oko 10M, a Budanov je javno izjavio da su ukri registrovali da je leteo brzinom od cak 11 mahova.
A da li znas da sistem “THAAD” nikad nije oborio ni jednu hipersonicnu raketu? Odakle tebi takva uverenost da je uopste on spospoban za to?
P.S.
Nato trolovi, mozete da tvrdite sta ocete i mozete da ne priznajete da postoji rusko hipersonicno naoruzanje, ali je ipak najvaznije da to priznaje sam Pentagon.
SM 3 ih jede za dorucak, stvarno nemam nameru da objasnjavam ogranicenim ljudima zaomi je😎
Je linato trolu, pa onda navedi tacno gde je on pojeo hipersonicnu i ciju?
Sigurno je da to nije bila americka, jer USA ne poseduje takvu raketu.