Istorija patnji naroda na Bliskom istoku nema kraja. Jedna od najtragičnijih epizoda jeste svakako inscenirani napad Koalicije na Irak. Cilj ovog teksta nije da abolira Sadama Huseina ili da se bavi svetskim zaverama, izvozom demokratije, otimanjem prirodnih dobara, itd. Pokušaćemo da predstavimo stvarnu pojavu prekrivenu slojevima mitskih pretpostavki, nastalu kao reakciju na prisustvo okupatora.
U razorenom Iraku zavladala je veoma brzo anarhija i sve što s njom ide. U tom galimatijasu sačinjenom od snaga Koalicije, novopostavljene vlasti i njenih formacija, ali i običnog naroda, našlo se mesta i za partizanski pokret, što jeste posebna tema; u njoj specifično mesto zauzima snajper Juba (ili Džuba, Džoba, zavisi od usvojene leksike).
O Jubi (جوبا), stvoren je mit zasnovan velikim delom na fizičkim dokazima (physical evidence, najpouzdaniji, neoborivi dokazi u procesnom pravu). Smatra se da je on pripadnik Iračkog partizanskog pokreta (Iraqi insurgency, 2003-2011). Ime Juba može da označava stari crnački ples, ali i glavni grad Južnog Sudana.
Ono što nije jasno, niti dokazano, jeste dilema da li je on pojedinac, pseudonim za grupu snajpera, ili opšte ime za više nezavisnih i nepovezanih strelaca. Svakako je postao simbol, ostavljajući (kako legenda kaže) pisane poruke kao u našem filmu ”Saša”.
Šta jeste jasno i dokazivo?
Jasni su snimci na kojima se vide precizni pogoci koji se ne mogu demantovati, objašnjavati slučajnošću, zadesnim upucavanjem, itd; oni nisu proizvod veštačke inteligencije (koja tada nije ni korišćena) niti video-montaže.
Pretpostavlja se da je Juba (ko god da je, pojedinac ili grupa snajpera) prvobitno bio pripadnik sunitske Islamske armije u Iraku (Islamic Army in Iraq, Al-Jaysh al-Islāmi fī’l-`irāq) jer njihova simbolika se nalazi na video-klipovima.
Zvanični američki podaci su sasvim sigurno tačni (svaki vojnik je imao ograničen sektor patroliranja, obilasci punktova bili su redovni, niko nije mogao da nestane u akciji), ali su i nedostupni; Pentagon se nije oglašavao, ali neki američki izvori jesu.
Oružje
Ruski izvori navode da je Juba koristio snajpersku pušku Dragunova. Međutim, Amerikanci u Bagdadu veruju da je on dejstvovao tabukom, puškom proizvedenoj u Iraku po Zastavinoj tehnologiji, koja im je ustupljena osamdesetih godina zajedno s mašinama i dodatnom opremom. Puška je dobila ime po gradu u Saudijskoj Arabiji.
U konstrukcijskoj osnovi nalazi se naš model M-76 (7,92 x 57 mm), koji je inače rađen za različitu municiju i kalibre, u zavisnosti od tržišta. Iračka puška je razvijena za metak 7,62 x 39 mm M43, standardno zrno u iračkoj armiji. Prilagođen je da primi sve okvire za AP i PM u naoružanju Iraka. Ovo oružje nije puka modifikacija SVD jer ima drugačiju konstrukciju zatvarača, mehanizma za okidanje, a koristi i drugačiji metak.
Stručnjaci se dvoume i smatraju da postoji mogućnost da je reč o drugoj iračkoj snajperskoj pušci Al Kadisja u kalibru 7,62 x 54R mm. Ona je mešavina rumunskog PSL i SVD. Na tu sumnju navodi i činjenica da taj metak ima bolja svojstva od standardnog 7,62 x 39 mm. I ovde je sve učinjeno da se istina nekako zataška i mitologizuje jer svaki balističar će veoma lako moći da oceni, na osnovu forenzičkih nalaza i uviđaja (a njih je sigurno bilo na mestu pogibije vojnika), koji metak je u pitanju, pa i koja puška.
Kada se pojavio Juba?
Prvi put se za njega čulo 2005. godine. Stizale su vesti da se u redovima iračkih partizana pojavio profesionalni snajperista. Međutim, on je počeo da dejstvuje ranije. Kako svedoče pripadnici bataljona 1-64 smeštenog u bagdadskom predgrađu, samo iz njihovog sastava, počevši od februara, ubijena su dva, a ranjeno šest vojnika. Do avgusta ubijeno je ne manje od deset vojnika i oficira.
Borbena gotovost trupa, ionako visoka, podignuta je na najviši nivo, pa su izviđanja, oprez i profilisanje, izučavanje taktike snajpera doveli do početnih saznanja; nepoznati snajper (ili snajperi) deluje u južnom delu Bagdada, a ima uvek isti potpis: puca samo jednom s jednog mesta (obično veoma tačno) i brzo napušta poziciju. Gađao je samo američke vojnike. Iračani nisu bili ugroženi (na jednom snimku vidi se kako američki vojnik pada kao pokošen, dok pored njega, bez velikog uzbuđenja, prolaze građani).
Da je reč o profesionalcu svedoči činjenica da je delovao u veoma teškim uslovima višemilionskog grada koji je pod stalnim nadzorom vojnika Koalicije. Pri tom su se američki vojnici nalazili odlično zaštićeni u svojim oklopnim vozilima, s pancirima i drugom opremom. Snimci svedoče o tome da je Juba bio snajperski priseban. Kada bi neki američki vojnik izgubio strpljenje i na nekoliko sekundi provirio iz vozila, ili se zaboravio i ostao duže u jednom položaju, desilo bi se neumitno.
Procenjuje se da je Juba gađao s daljine do 200 metara, što dokazuje da je umeo da maskira i sebe i zvuk, isplaniravši pravce povlačenja. Ni to nije sve. Često je delovao u koordinaciji sa snimateljem, što je otežavalo izvršenje zadatka, povećavajući rizik od neuspeha i otkrivanja. Već u novembru 2005. godine na internetu su počeli da se pojavljuju snimci koji su svedočili o tome da od Jube (kad nekoga uzme na nišan) nema odbrane.
Ubrzo, početkom 2006. godine, na adresu ABC Njuz (American Broadcasting Company) stigao je video-zapis u kome maskirani snajper govori o tome da je ubio 143 američka vojnika. Te godine je izašao i dokumentarni film ”Bagdadski snajper”. Autori su tvrdili da je Juba ubio 154 vojnika, šest oficira i četiri snajpera, ranivši pri tom još 54 pripadnika okupacionih snaga.
S jeseni iste godine pojavio se još jedan video zapis u kome govori čovek koji se predstavio kao komandir bagdadskog odeljenja snajpera i prikazao je obuku s njima. U jednom od kadrova vidi se spisak 37 pogodaka, uz nekoliko veoma uverljivih, pa i surovih snimaka eliminisanja američkih vojnika. U decembru 2007. godine pojavio se treći deo, Juba – bagdadski snajper 3 (Juba – The Baghdad Sniper 3). To su bili produkcijski mnogo bolji snimci, a sam klip urađen je na devet jezika, s uputstvom za link. Još jedan nastavak, četvrti, pojavio se 2008. godine.
Šta je istina, a šta mit?
Propagandna mašina Koalicije mnogo puta je pokušala da diskredituje njegovu pojavu, ali nije mogla mnogo da učini. Pokušaji su se svodili na tvrdnju da je reč o nekolicini snajpera koji su delovali sinhronizovano. Pri tom, čak i da su stradali u akciji, uviđaj nije mogao da dokaže da je to baš Juba (ili jedan od njih).
Nije bilo oznaka, dokumenata, opušaka, sitnih ličnih znakova itd. Ko god je gledao te snimke, razumeće zašto su propagandi bile vezane ruke. Snimci hladnokrvnih, profesionalnih egzekucija bili su neoboriv dokaz. Vojnici su stradali, po pravilu, na javnim mestima, uz mnogo svedoka, potpuno neočekivano (bez obzira što su znali za moguću opasnost).
Na jednom snimku, u vrevi gradske ulice, snimljen je trenutak kada je vojnik smrtno pogođen na punktu (ček point), ispred jednog oklopnog vozila. Ljudi su nastavili da prolaze trotoarom pored njega, a posada nije imala predstavu šta se dogodilo! Čak je jedan od vojnika došetao do prednjeg kraja vozila, ali nije pogledao gde mu je kolega. A on je ležao mrtav.
Amerikanci su spomenuli da su samo pripadnici snaga Koalcije bili na meti. Međutim, irački prevodioci su takođe bili legitiman cilj. Jedan od njih je tvrdio pred kamerama: ”Da, on postoji. Ubio je mnogo ljudi. Bio je obučavan za vreme Sadama”. S druge strane, imamo i krajnost u opisu. Samouvereni kapetan Brendan Hobs, komandir čete S drugog bataljona 14. pešadijskog puka, Desete brdsko-planinske divizije SAD izjavio je: ”Snajper Džuba? On je plod naših pripadnika. Sami smo sazdali takav mit”. Ostalo mu je još samo da objasni one brojne snimke i da odgovori ko je pucao i ubijao američke vojnike.
Fantomski neuhvatljiv
Dvaput se raširila vest da je Juba konačno sprečen. Početkom 2007. godine neki posmatrači smatrali su da je on ubijen ili uhvaćen, a da ni sami Amerikanci nisu znali kog su likvidirali ili uhvatili. Zaključak je izveden na osnovu saznanja da su priče o njemu i vesti o žrtvama praktično nestale.
Međutim, 2008. godine on se ponovo pojavljuje i na sajt postavlja još četiri video-klipa. Kris Kajl (Christopher «Chris» Scott Kyle), pripadnik ”Foka”, napisao je svojevremeno memoare. U njima tvrdi da je ubio 255 Iračana, ali da mu je priznato 160. To nije prvi put da se snajperisti spore oko brojke, kao da je reč o knjigovodstvu.
Ipak, on u knjizi neodređeno spominje izvesnog Mustafu koji je, navodno, bio olimpijski strelac (kao u filmu Džems Bonda) kog su ubili pripadnici suparničke grupe snajpera. Ne zna se kad. Za njega on sumnja da je bio Juba.
Šta se još ne zna?
Broj ubijenih. Amerikanci se drže tog spiska iz filma i govore o 37 ubijenih, dok Iračani tvrde da je samo u prvoj godini ubio 70 neprijateljskih vojnika. Za ceo period njegovog pojavljivanja manipuliše se brojkama od oko 500 ubijenih. Po drugim, nezvaničnim američkim podacima, on je likvidirao 154 vojnika, šest oficira, četiri snajpera i ranio 54 pripadnika Koalicije. Maksimalni brojevi dostižu 634. Jedno je sigurno, ono što je u ratu izvesno: porodice najbolje znaju ko im se nije vratio, a to se ne može sakriti.
PS
Na ovakvom portalu najveći broj čitalaca to zna, ali da podsetimo: strelac koji koristi pušku s optičkim pomagalom je snajper (od engleske reči snipe - šljuka, kojom su u Burskom ratu nazivali strelce koji su umeli da pogode tu pticu koja neverovatno lako menja smer u toku leta). Oružje koje koristi je snajperska puška. Nazivi kao što su snajperista (za strelca), ili snajper (za pušku) su kolokvijalni.
