Francuska i Nemačka pred slom projekta FCAS: evropski lovac šeste generacije na ivici otkazivanja

Francuska i Nemačka nalaze se na korak od formalnog prekida saradnje na zajedničkom projektu razvoja borbenog aviona šeste generacije – Future Combat Air System (FCAS). Ovaj program, pokrenut 2017. godine, zamišljen je kao temelj evropske vojne nezavisnosti i simbol sposobnosti da Evropska unija razvija složene odbrambene sisteme bez oslanjanja na Sjedinjene Države. Međutim, prema pisanju Financial Timesa, projekat se sada raspada pred očima svojih tvoraca.

Izvori iz vojno-industrijskih krugova tvrde da Pariz i Berlin razmatraju mogućnost da odustanu od razvoja samog aviona i da se fokusiraju isključivo na pojednostavljenu verziju programa, sistem za koordinaciju vojnih operacija zasnovan na oblaku, koji bi povezivao postojeće borbene avione, dronove, radarske mreže i kopnene komandne centre. Time bi, faktički, FCAS bio sveden na digitalni most između različitih platformi, bez stvaranja novog borbenog lovca.

Godine sukoba, a ne saradnje

Glavni problem projekta od samog početka leži u dubokim nesuglasicama između industrijskih giganata, francuskog Dassault Aviationa i nemačkog Airbusa. Umesto zajedničkog razvoja, dve kompanije su se pretvorile u rivale koji vuku projekat u suprotnim pravcima. Dassault je insistirao na vođstvu u dizajnu i kontroli kritičnih tehnologija, dok je Airbus tražio ravnopravnost u svim segmentima razvoja, uključujući upravljanje softverom i integraciju sistema.

Zbog toga arhitektura budućeg lovca nikada nije prešla fazu konceptualnih crteža. Umesto napretka, projekat je godinama stagnirao, a danas se pokazuje da je FCAS postao simbol evropske nesposobnosti da uspostavi stvarno zajedničku vojnu industriju.

Finansijske i političke pukotine

Prema pisanju britanskog glasila Financial Times, neslaganja nisu samo tehničke prirode, već i političke. Nemačka vlada, suočena sa ogromnim troškovima modernizacije Bundesvera, sve manje je spremna da ulaže milijarde u projekat koji ne pokazuje konkretne rezultate. S druge strane, Francuska, koja već ima napredan borbeni avion Rafale i dobro razvijenu vazduhoplovnu industriju, pokazuje sve manji entuzijazam da deli tehnološko vođstvo sa Berlinom.

U situaciji gde nijedna strana nije voljna da popusti, kompromis postaje sve teže dostižan. Španija, koja je treći partner u programu, rizikuje da bude izostavljena iz buduće, pojednostavljene verzije projekta, što dodatno narušava kredibilitet čitave inicijative.

Od evropskog sna do strateškog neuspeha

FCAS je zamišljen kao lovac šeste generacije – superioran u odnosu na američki F-35, sa integrisanim dronovima, veštačkom inteligencijom i mrežnim komandovanjem. Cilj je bio da Evropa pokaže da može da parira američkoj i kineskoj tehnološkoj moći. Međutim, kako vreme prolazi, postaje jasno da je FCAS postao simbol svega što evropsku odbrambenu saradnju čini teškom: birokratije, rivaliteta, nepoverenja i političke sujete.

Umesto tehnološke revolucije, Evropa sada razmatra minimalni „oblačni“ sistem koji bi služio kao digitalna veza između postojećih platformi. To bi značilo da će kontinent, uprkos decenijama ulaganja, i dalje zavisiti od američke tehnologije i oružja, posebno u oblasti vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane.

Pokušaj da se spase barem deo projekta

Uoči sledećeg sastanka ministara odbrane, Pariz i Berlin pokušavaju da pronađu kompromis i spasu makar deo onoga što je ostalo od FCAS-a. Trenutno se razmatra mogućnost da zemlje zadrže samo komponentu komandnog sistema zasnovanog na oblaku, svojevrsni digitalni mozak koji bi povezao avione Rafale, Typhoon i buduće dronove u zajednički borbeni ekosistem.

Ipak, takvo rešenje bilo bi daleko od prvobitne vizije, samostalnog evropskog lovca šeste generacije, koji je trebalo da postane protivteža američkom F-35 i budućem NGAD programu.

Berlin sve bliži samostalnom putu

Prema informacijama Reutersa, Nemačka je spremna da nastavi razvoj sopstvenog aviona ukoliko pregovori propadnu. Ministar odbrane Boris Pistorius nije krio da je „konačni kraj projekta vrlo realna mogućnost“. Njegova izjava odražava rastući skepticizam unutar nemačkog političkog establišmenta, posebno nakon višegodišnjih neuspeha u koordinaciji sa Parizom.

Ako se to dogodi, FCAS bi mogao postati još jedan primer kako ambiciozne evropske vizije završavaju u ćorsokaku, žrtve nesklada između političkih ambicija i industrijske realnosti.