Nemačka ipak ne pokreće proizvodnju borbenih vozila Lynx u Ukrajini: iza velikih najava stoji veliki problem

Plan koji je trebalo da simbolizuje “novu fazu nemačko-ukrajinske saradnje u vojnoj industriji”, lokalna proizvodnja borbenih vozila KF41 Lynx, ispostavilo se da je mrtvo slovo na papiru.

Iako zvaničnici u Kijevu i Berlinu obećavaju od 2023. godine, a u oktobru sa osmehom potpisivali dokument o industrijskoj saradnji i najavljivali da će Ukrajina postati nova evropska baza za proizvodnju savremenih oklopnjaka, u stvarnosti se nije zavrnuo nijedan šraf.

Nema ugovora, nema sredstava, a prema svemu sudeći – nema ni konkretnih planova za skoro pokretanje projekta o kome se pompezno u medijima priča gotovo dve godine.

Sam direktor kompanije Rheinmetall, Armin Paparger, sada je potvrdio da od pokretanja proizvodnje nema ništa. U nedavnom intervjuu rekao je da bi čitav projekat imao smisla samo ako postoji velika, garantovana narudžbina od najmanje 200 do 300 vozila.

Sve ispod toga, naglasio je, jednostavno se ne isplati. Takav posao zahteva ogromna ulaganja, koja se mere stotinama miliona, pa i milijardama evra – a Ukrajina taj novac nema.

Od fabrike u Ukrajini do 5 Lynx-a namenjenih Kijevu

Za sada se u nemačkim pogonima sklapa svega pet vozila namenjenih Kijevu, i to verovatno kao probna serija. U poređenju sa potrebama fronta i najavama o masovnoj proizvodnji, to deluje gotovo simbolično. Iako je politička volja u svim medijima tu, finansijska realnost deluje neumoljivo.

U Berlinu su obećali da će u budžetu za 2026. godinu biti izdvojeno dodatnih tri milijarde evra za naoružavanje Kijeva. Međutim, kako sada stoje stvari, projekat Lynx nije ni među prioritetima. Ta sredstva bi, prema nemačkim planovima, trebalo da pokriju nabavku artiljerijskih sistema, protivvazdušnih raketa, dronova i zamene za PVO sisteme Patriot. Drugim rečima, Lynx se nalazi duboko na dnu liste želja.

Kao potencijalno rešenje pominje se “otimanje” već zamrznute ruske imovine. Upravo su profiti od tih sredstva već presuti u Nemačku kasu i finansirani sistemi Skyranger 35, koje takođe proizvodi Rheinmetall. U Briselu se o tome vodi oštra rasprava. Nema saglasnosti o tome kako će oteta sredstva biti raspoređena, a konkurencija onih koji žele novac da prisvoje je sve veća. Švedska, na primer, traži pristup ovom “fondu” kako bi finansirala svoj program borbenog aviona Gripen E. Logički gledano, a u takvoj situaciji, nije realno da će projekat Lynx dobiti prednost.

Nije samo Lynx problem

Zastoj nije ograničen samo na ovaj program. I drugi projekti koje je Rheinmetall planirao u Ukrajini suočavaju se sa sličnim problemima. Kompanija je već najavila izgradnju fabrike municije, ali je i taj projekat odložen zbog promene lokacije, koju je zatražila ukrajinska strana.

Još ambicioznije ideje, poput organizovanja proizvodnje oklopnih transportera Fuchs ili čak tenkova Panther, ostale su na nivou razgovora. Paparger je otvoreno priznao da sve dok se ne obezbedi stabilno finansiranje i čvrst ugovor, nema uslova za realizaciju.

U međuvremenu, druge zemlje ne gube vreme. Italija je, recimo, već potpisala ugovor o isporuci sistema Lynx i time praktično zauzela proizvodne kapacitete koji su mogli biti usmereni ka Ukrajini. Dok se u Kijevu govori o strateškoj saradnji i modernizaciji vojske, realnost pokazuje da političke deklaracije ne znače mnogo bez konkretnih ugovora i obezbeđenog budžeta.

Nemaci: nemamo sredstava

Suština problema, uprkos svim diplomatskim frazama, ostaje ista: Nemačka ne pokreće proizvodnju Lynx-a u Ukrajini zato što nema novca da to učini. Projekat koji je trebalo da postane simbol partnerstva, sada je zaglavljen između birokratije, neizvesnog finansiranja i političkih kalkulacija. Berlin ne želi da sam snosi ceo trošak, Ukrajina ne može da plati, a Evropska unija se još nije dogovorila o korišćenju zamrznute ruske imovine.

Uz to, postoje i neizgovoreni, ali očigledni razlozi. Investiranje u fabriku u zemlji koja je u ratu nosi rizik koji ni jedna kompanija, kao ni gigant Rheinmetall, nije spremna da preuzme bez čvrstih garancija. Proizvodni kapaciteti u Nemačkoj već su popunjeni ugovorima sa NATO partnerima, a svaka nova linija značila bi dodatne troškove i kašnjenja u drugim isporukama.

Kada se sve sabere, slika je jasna: dok se u javnosti govori o „velikom koraku industrijske saradnje“, u praksi se ništa ne gradi, ništa ne proizvodi i ništa se ne potpisuje. U Ukrajini će zasad ostati samo pet isporučenih vozila, dok će Lynx ostati simbol onoga što se moglo dogoditi – ali nije.