Kina je zvanično pustila u operativnu službu svoj najnapredniji nosač aviona CNS-18 Fudžijan (Fujian, 福建), označivši time novu fazu u modernizaciji kineske ratne mornarice i oštru poruku Vašingtonu i predsedniku Donaldu Trampu. Na svečanoj ceremoniji u Šangaju, kojoj je prisustvovao predsednik Si Đinping, Peking je predstavio brod kao dokaz da „azijski zmaj“ više ne želi da igra ulogu prateće sile u Pacifiku.
Fujian je treći kineski nosač aviona, ali prvi koji koristi elektromagnetni katapult (engl. EMALS) – tehnologiju koju su do sada posedovali samo američki nosači klase USS Gerald R. Ford. Ova tehnologija omogućava lansiranje težih i naprednijih letelica, uključujući stelt avione pete generacije J-35, izviđačke avione KJ-600, kao i bespilotne letelice velikog dometa.
Sa deplasmanom od 80.000 tona i dužinom od 316 metara, Fujian je veći i tehnološki sofisticiraniji od svojih prethodnika Liaoninga i Šandonga. Opremljen je sa tri elektromagnetna katapulta i naprednim sistemima za kontrolu leta, što mu omogućava učestalije poletanje i sletanje, veći borbeni kapacitet i efikasnost u koordinisanim napadnim operacijama.
Tokom višemesečnih testiranja, brod je obavio osam pomorskih tura i više od 117 dana ispitivanja. U maju 2024. završena su glavna pomorska testiranja, a u martu 2025. nosač je zvanično primljen u operativni sastav kineske mornarice.
Strateški značaj i politička poruka
Aktiviranje Fudžijana dolazi u trenutku rastućih tenzija sa Sjedinjenim Državama, posebno oko Tajvana, Južnog kineskog mora i prisustva američkih flota u Indo-Pacifiku. Peking ovim brodom šalje jasnu poruku da je spreman da deluje „u plavim vodama“, daleko od svojih obala, kao i da više ne prihvata status mornarice ograničene na priobalne operacije.
Ovaj nosač aviona se ne posmatra samo kao vojni instrument, već i kao političko oruđe: simbol kineskog ponosa i pokazna vežba pred svetom da je kineska brodogradnja, nekada predmet podsmeha na zapadu, sada više nego ravnopravan konkurent američkoj industriji. Peking je sa Fudžijanom praktično prešao prag iza kojeg se njegova mornarica može porediti sa američkom po broju i kapacitetima nosača.
„Fudžijan“ u brojkama i borbenom sastavu
Fudžijan će moći da nosi više od 60 letelica, raspoređenih u 11 eskadrila, uključujući:
- četiri eskadrile lovaca J-35,
- jednu eskadrilu elektronskog ratovanja J-15D,
- jednu eskadrilu napadnih dronova,
- jednu eskadrilu za dopunu goriva u vazduhu.
Za razliku od američkih nosača koji koriste nuklearni pogon, Fujian se oslanja na konvencionalni pogon, ali kineski inženjeri već rade na sledećem projektu – nosaču Tip 004 koji će imati nuklearni pogon i još veću palubu od USS Gerald Forda.
Zahvaljujući kombinaciji elektromagnetnih katapulta i nove generacije aviona, Kina sada može brzo rasporediti borbene grupe nosača koje će nadgledati trgovačke rute, patrolirati oko Tajvana ili projekovati moć prema Indijskom okeanu.
Reakcije i globalne posledice
Ovaj događaj izazvao je zabrinutost u Pentagonu, gde analitičari upozoravaju da Kina sada ima kapacitete za izvođenje kontinualnih operacija daleko od kopna, što do pre deset godina nije bilo moguće. Američki stratezi smatraju da Fujian „označava početak ere simetrične pomorske konkurencije“ između dve supersile.
Predsednik Donald Tramp, koji je u više navrata kritikovao kinesku vojnu ekspanziju, izjavio je da „SAD neće dozvoliti dominaciju Kine u Pacifiku“ i najavio povećanje američkog prisustva u regionu, uključujući raspoređivanje dodatnih nosača klase Nimitz i Ford.
Ipak, vojni eksperti ističu da je kineska prednost u brzini razvoja tehnologije, dok su SAD fokusirane na modernizaciju, Kina gradi kvantni skok u kapacitetima. Fujian tako ne predstavlja samo novu klasu broda, već i promenu doktrine: od defanzivne ka projekciji moći.
Tehnologija i geopolitička simbolika
Sama ceremonija primopredaje, održana uz vojnu muziku i zastave, imala je jasan simboličan ton. Si Đinping je izjavio da „pomorska sila mora imati sposobnost da zaštiti svoje interese na svakom okeanu“, aludirajući na američko prisustvo kod Tajvana.
Fujian se već u medijima prikazuje kao „brod veka“, pandan američkom USS Džerald Fordu. Kompjuterske simulacije koje su objavili kineski vojni portali prikazuju poređenje dimenzija između dva broda – Fujian je nešto kraći, ali ima sličnu širinu i nosivost, što ga čini najvećim neameričkim nosačem aviona ikada izgrađenim.
Pustivši Fujian u službu, Kina je ušla u novu fazu vojne i tehnološke samouverenosti. Brod je dokaz da je Peking spreman da izgradi mornaričku silu svetskog ranga, sposobnu da deluje globalno. Uz sledeći nosač na nuklearni pogon i razvoj aviona šeste generacije, Kina ne samo da sustiže, već u pojedinim segmentima počinje da prestiže američku pomorsku dominaciju.
Fujian nije samo ratni brod. On je ploveća politička izjava: da je doba jednostrane američke moći na moru završeno i da XXI vek sve više pripada onima koji mogu da kombinuju tehnologiju, volju i nacionalnu ambiciju. Podsetimo, Kina već uveliko gradi nosač aviona „Tip 004“ na nuklearni pogon koji bi mogao biti veći od najvećeg američkog ratnog broda.
