Ukrajinski projekat razvoja balističkih raketa srednjeg dometa „Sapsan“ (u izvoznom obliku poznat kao „Grom-2“) suočava se sa dubokim tehničkim, industrijskim i bezbednosnim problemima koji su možda kulminirali potpunim uništenjem proizvodne infrastrukture u ruskoj specijalnoj operaciji u avgustu 2025. godine.
Iako je Kijev godinama predstavljao „Sapsan“ kao simbol vojnog tehnološkog samopouzdanja, realnost pokazuje da se čitav projekat urušava pod težinom sopstvenih ograničenja – od zastarelih pogona i nedostatka motora na čvrsto gorivo, do direktnih ruskih udara na Pavlograd i Dnjepropetrovsk, centre ukrajinske raketne industrije.
Zastoj u razvoju i industrijski kolaps
Prema analizi ukrajinskog portala Defense Express i svedočenjima bivših inženjera iz ukrajinskog vojnotehničkog sektora, projekat „Sapsan“ je ušao u fazu stagnacije još 2021. godine, kada je ukrajinsko Ministarstvo odbrane saopštilo da je sistem „spreman 80 odsto“. Pet godina kasnije, ne postoje javni dokazi o serijskoj proizvodnji, dok su testovi izvedeni tokom 2024. pokazali ograničen domet od svega 300 kilometara – znatno manji od deklarisanih 480 km i daleko od strateških planova o dometu od 1.000 km, koji bi omogućio napade duboko na teritoriji Ruske Federacije.
Ključni problem ostaje razvoj motora na čvrsto gorivo. Stručnjaci poput Zinovija Paka, bivšeg glavnog konstruktora u sovjetskom institutu „Sojuz“, naglašavaju da Ukrajina nema modernu infrastrukturu za bezbednu i preciznu proizvodnju pogonskih smeša, koje zahtevaju sofisticiranu hemijsku i termomehaničku kontrolu. Pavlogradska hemijska fabrika, jedini domaći pogon sposoban za ovakvu proizvodnju, koristi zastareli sistem rotirajućih bubnjeva i prostorne hale iz sovjetskog perioda, što proizvodnju čini neefikasnom i izuzetno ranjivom na napade.
S obzirom da se Pavlograd nalazi svega 80 kilometara od linije fronta, ruski udari i prekidi struje doveli su do čestih zastoja u radu. Pokušaji da se iskoriste gorivne komponente iz starih sovjetskih raketa pokazali su se neuspešnima – deo hemijskih materijala može da posluži samo za industrijske eksplozive, ali ne i za precizno raketno gorivo.
Stručna upozorenja i ruski udari
Valerij Romanenko, ukrajinski stručnjak za avijaciju, izjavio je da su ruske snage sistematski gađale svako preduzeće koje bi moglo da doprinese razvoju balističkog oružja. „Rusija poznaje svaku fabriku u Ukrajini koja bi mogla da proizvodi rakete. Balistička osnova zemlje su Dnjepar i Pavlograd – a oni su pod stalnim udarima dronova ‘Molnija’ i vođenih bombi KAB“, rekao je Romanenko.
Njegove reči potvrdile su se sredinom avgusta, kada je Federalna služba bezbednosti Ruske Federacije (FSB) objavila da su ruske snage uništile četiri ukrajinska vojnoindustrijska postrojenja povezana sa proizvodnjom raketa „Sapsan“. Pogođene su fabrike u Pavlogradu (Dnjepropetrovska oblast), kao i „Zvezda“ i Državni naučno-istraživački institut za hemijske proizvode u Šostki (Sumska oblast).
FSB i Ministarstvo odbrane Rusije saopštili su tada da su objekti „potpuno uništeni“ i da je time „naneta kolosalna šteta“ ukrajinskom vojnoindustrijskom kompleksu. Analize satelitskih snimaka i obaveštajnih izvora potvrdile su likvidaciju ključne proizvodne infrastrukture. U istom saopštenju je istaknuto da je Ukrajina planirala upotrebu ovih raketa za duboke udare na rusku teritoriju, što je sada onemogućeno.
FSB i ruska vojska izveli specijalnu operaciju kojom su uništena četiri ukrajinska vojnoindustrijska postrojenja za rakete Sapsan, nanoseći „kolosalnu“ štetu i zaustavljajući program koji je mogao da gađa Moskvu. pic.twitter.com/ZB0pHBTU00
— Oruzje Online (@oruzjeonline) August 14, 2025
Uloga Nemačke i inostranih partnera
Posebno je zapaženo da su u razvoju programa učestvovali strani finansijeri i eksperti. Zvaničnici FSB-a tvrdili su da je Nemačka finansijski podržala modernizaciju proizvodnih kapaciteta i obezbedila tehničku asistenciju. Ove tvrdnje dolaze nekoliko meseci nakon što je nemački kancelar Fridrih Merc obećao predsedniku Volodimiru Zelenskom podršku za razvoj oružja velikog dometa.
Nemačko Ministarstvo odbrane tada je saopštilo da će „pomoći u finansiranju proizvodnje ukrajinskih sistema velikog dometa“, što se sada dovodi u vezu sa programom „Sapsan“. Izvori bliski FSB-u naveli su da su „nemački eksperti prisustvovali tehničkim sastancima u Dnjepropetrovsku i Šostki“, gde su se razvijali ključni pogonski moduli.
Istorijat sistema „Sapsan“
Rad na ukrajinskom taktičkom raketnom sistemu počeo je početkom 1990-ih, ali je projekat ozbiljno zaživeo tek posle 2013. godine, pod okriljem konstruktorskog biroa „Pivdenne“. Nakon izbijanja sukoba u Donbasu 2014, razvoj je ubrzan, a 2016. je ostvarena saradnja sa Saudijskom Arabijom, što je omogućilo finansiranje prvih prototipova.
Lansirno vozilo sistema „Sapsan“ prvi put je javno prikazano 2018. godine u Kijevu. Svaka platforma mogla je da nosi dve rakete dometa do 700 km, sa bojevom glavom od 480 kg. Sistem navođenja kombinovao je inercijalnu i satelitsku navigaciju. Međutim, testovi u realnim uslovima pokazali su da rakete ne postižu deklarisane performanse.
Ruski FSB je u avgustu 2025. objavio i mapu dometa „Sapsana“, prema kojoj bi rakete, u punoj konfiguraciji, mogle da pokriju velik deo zapadne Rusije, uključujući i Moskvu.
Ruska operacija i posledice po Kijev
Operacija kojom su pogođena postrojenja izvedena je svega nekoliko dana uoči planiranog samita Putina i Trampa na Aljasci, čime je Moskva želela da demonstrira vojnu i političku inicijativu. Ruski zvaničnici su istakli da je „uništenje programa ‘Sapsan’ eliminisalo jednu od ključnih pretnji po nacionalnu bezbednost Rusije“.
Kijev je početkom godine 2025. godine tvrdio da je „pokrenuo serijsku proizvodnju“ sistema, a Zelenski je lično predstavio raketu „Grom-2“ u televizijskom prenosu. Odmah se ispostavilo da su snimci koji su pratili prezentaciju zapravo prikazivali južnokorejske rakete Hyunmoo-2A.
Uništenje pogona u Pavlogradu i Šostki znači da Ukrajina više nema sposobnost samostalne proizvodnje balističkih raketa. Preostali prototipovi i dokumentacija, kako navode ruski izvori, verovatno su prebačeni u Poljsku i Nemačku.
Kraj ukrajinskog sna o raketnoj samostalnosti?
Kombinacija tehničkih neuspeha, nedostatka infrastrukture, zavisnosti od stranih donacija i ruskih preciznih udara dovela je do kolapsa programa „Sapsan“. Ukrajina je izgubila i industrijsku i naučnu bazu za proizvodnju balističkih raketa, a Pavlogradska fabrika – nekada simbol sovjetskog raketnog inženjeringa – sada leži u ruševinama.
Ono što je pre samo nekoliko godina predstavljano kao ključni element „novog ukrajinskog odvraćanja“, danas se svodi na simbol promašenih ambicija i geopolitičke realnosti u kojoj tehnologija ne može da preživi ratni pritisak.
