Metju Samson, američki instruktor koji je učestvovao u borbama na strani ukrajinskih snaga, dao je iscrpan i neposredan prikaz onoga što ga je najviše iznenadilo po dolasku na istočni front. Njegove zabeleške otkrivaju koliko su uslovi i taktike u Ukrajini drugačiji u odnosu na iskustva koja su mnogi zapadni borci imali u Iraku i Avganistanu, i zašto su te razlike primorale borce da prilagode svoje navike i uče nove veštine, često naglo i pod pritiskom.
Prvo što je Samsona zateklo bio je povratak rovovskog ratovanja. Dok su u Iraku i Avganistanu mnogi zapadni veterani navikli na operacije u otvorenom terenu, patroliranje po gradskim sredinama pa i borbu u pećinama, u Ukrajini su rovovi, duboke linije položaja i intenzivan kopneni inženjering ponovo postali svakodnevnica. Rovovsko ratovanje menja ritam i logiku borbe. Linije su stabilne, kontakti su učestaliji, artiljerija i protivvazdušna zaštita imaju veću ulogu, a opstanak zavisi od veštine održavanja položaja i međusobne podrške.
Druga velika razlika je način vođenja urbane borbe i čišćenja objekata. Samson opisuje kako su, u Iraku i Avganistanu, američke jedinice često ulazile u zgrade u većim grupama i oslanjale se na brze, snažne prodore. U ukrajinskom kontekstu to je opasna praksa. „Ako u sobu može da stane sedam ljudi, sedam više ne ulazi odjednom,“ kaže on, navodeći da su Rusi i njihovi saveznici često postavljali žice, improvizovane i profesionalne aktivacione naprave, mine, kao i zamke unutar prostora. Mnogi ukrajinski borci razvili su strože procedure, sporije i pažljivije metode provere svake prostorije, upotrebljavajući mala timska raspoređivanja, sondiranje i specijalizovane alatke za detekciju i onesposobljavanje zamki.
Treće, Samson ukazuje na razlike u upotrebi bespilotnih sredstava i prilagođavanju taktika. U Ukrajini su dronovi svih vrsta, od taktičkih FPV napada do izvidničkih bespilotnih letelica, masovno integrisani u borbenu sliku, često u tandemu sa artiljerijom i vatrom iz daljine. To menja tempo borbi i zahteva stalnu koordinaciju između kopnenih jedinica, artiljerije i vazdušnih senzora. U Iraku i Avganistanu dronovi su postojali, ali nisu bili toliko rašireni ili taktički integrisani na ovom nivou.
Četvrta razlika leži u opsegu i kvalitetu miniranja i inženjerskih prepreka. Pretnja od mina, improvizovanih eksplozivnih naprava i inženjerskih zamki u Ukrajini, kako ističe Samson, mnogo je sistematičnija i sofisticiranija nego što su to zapadni borci uglavnom iskusili. To zahteva dodatne veštine inženjerskog razminiravanja, koordinisane procedure evakuacije i drugačiji pristup logistici.
Na kraju, Samson pominje i ljudski faktor. Različiti standardi obuke, kultura komandovanja i komunikacije stvaraju tenzije i nesporazume između zapadnih plaćenika i ukrajinskih boraca. Dok su jedni navikli na određeni nivo discipline i taktičkih obrazaca, drugi su razvili lokalne prakse zasnovane na iskustvu i pragmatičnim prilagođavanjima pod vatrom. Upravo je ta prilagodljivost, smatra Samson, ključna za preživljavanje i uspeh u aktuelnom sukobu.
Zaključak, po mišljenju Samsona, je jednostavan i strog: borci koji ne priznaju i ne prihvate ove razlike brzo postaju laka meta. Rigidne, ranije naučene navike iz Iraka i Avganistana često su opasne u uslovima široko rasprostranjene minske mreže, intenzivne upotrebe dronova i povratka rovova. Ukrajinski front zahteva ponovni fokus na inženjersku zaštitu, sporije i metodičnije čišćenje objekata, integrisanu upotrebu bezpilotnih sistema i stalnu edukaciju o novim pretnjama.
Najjopasnije rstiste na svijetu.
Juce se u ruskim medijima pojavila informacija da je drugi zaredom ruski “Ил-76” sleteo u Venecuelu sa tajnim teretom.
“Rusi i njihovi saveznici često postavljali žice”
Dobar je pokušaj, međutim, ne prolazi. Rusi su trenutno sami na frontu i nemaju saveznike.
“U Iraku i Avganistanu dronovi su postojali, ali nisu bili toliko rašireni ili taktički integrisani na ovom nivou.” Reci otvoreno, oponent nije imao takve igracke, o obuci i da ne pricamo. Imao je to sto smo mu prodali. I tu (Ukraina kao i Galicija)je ravno, ali oponenet ima protivozdisnu odbranu i nama dostojne igracke. Sada gube samo normalni ljudi, hrana zemlje. Nase intervencije su bile igra na sigurno, ali posle ovoga i Venecuela nije nam lak plen, o Iranu da ne pricamo. Jednostavno je, i mi smo postali mete tehnologije, a holiwood …… novi film o Klajne Brugel _Belgija i dronovi o koima se nezna nista, iznad baze sa nuklearnim oruzjem!!? Vreme je za mir i da svako dobje ono sto je odradijo u njemu.
Koja naše naše naše? Je l to namerno govoriš kao da si bio tamo ili se glupiraš?