Rat F-35 i Rafala: francuske prozivke, belgijski odgovor i pravo lice evropskog vazduhoplovnog sukoba

Francuska i Belgija ponovo su u vazduhoplovnom ratu – ovaj put ne u vazduhu, već kroz medijske prozivke i industrijske nadmetanja. Francuska štampa poslednjih dana ironično komentariše belgijsku kupovinu 34 američka borbena aviona F-35 Lightning II, vrednu 5,6 milijardi evra, prikazujući je kao još jednu priliku za „blague belge“ – tradicionalne francuske prozivke na račun svojih malih severnih suseda.

Francuski mediji s podsmehom pišu da Belgija, „zemlja premalog neba“, neće imati gde da obučava pilote jer bi vojni letovi paralizovali civilni saobraćaj. Sa druge strane, Brisel je na te navode reagovao brzo pretvarajući satiru u ozbiljnu raspravu o evropskoj odbrani i tehnološkom suverenitetu.

Belgijski odgovor: „Nije šala, već strategija“

Belgijski ministar odbrane Teo Franken uzvratio je preko mreže X, istakavši da veličina belgijskog vazdušnog prostora nije nikakva novost i da se obuka pilota već decenijama sprovodi i u zemlji i u inostranstvu, ranije sa F-16, sada sa F-35. Ključ, naglašava on, jeste saradnja unutar NATO-a.

Prema Frankenu, Belgija je već u naprednim razgovorima sa Holandijom, Norveškom, Italijom i drugim savezničkim državama kako bi obezbedila pristup širim vazdušnim prostorima za obuku. „Zato NATO postoji,“ poručio je ministar, ističući da moderna obuka više ne može da se odvija isključivo iznad teritorije male zemlje.

Kapetan Viržini Flavin iz Belgijskog ratnog vazduhoplovstva za Euronews je potvrdila da su sadašnji prostori već nedovoljni čak i za F-16, a da F-35, sa svojim naprednim radarima i većim doletom, zahteva još širi manevarski prostor.

Zvaničnici iz Brisela su odbacili i tvrdnje da bi vojni letovi mogli da ugroze civilni saobraćaj, iako kroz Belgiju i Luksemburg dnevno preleti više od 3.300 letova (prema podacima Eurocontrol-a). Uveravaju da je sistem kontrole letenja dovoljno razvijen da održi balans između civilnog i vojnog vazduhoplovstva.

Staro rivalstvo: F-35 protiv Rafala

Iza francuskih prozivki krije se stari rivalitet: američki F-35 naspram francuskog Rafala, ponosa kompanije Dassault Aviation. Još 2018. godine, kada je Belgija odlučila da kupi F-35 umesto Rafala, Pariz je taj potez nazvao „šamarom evropskom odbrambenom projektu“.

Francuski mediji redovno podsećaju na NATO vežbu u Finskoj tokom 2023. godine, kada je, prema njihovim izvorima, Rafal navodno „nadmudrio“ F-35 u simuliranoj borbi. Promoteri Rafala naglašavaju njegove niže operativne troškove, fleksibilnost i stratešku autonomiju, tvrdeći da Francuska zahvaljujući njemu nije zavisna od američke logistike i softverskih ograničenja.

Takođe, na nedavnoj NATO vežbi Trident Atlantic 2025 u Finskoj, francuski Dassault Rafale uspeo je da „zaključa“ američki F-35 Lightning II, takođe u simuliranoj vazdušnoj borbi. Belgija, međutim, u takvim argumentima vidi više nacionalnog ponosa nego realnosti.

Belgijski izbor: interoperabilnost i efikasnost

Teo Franken, koji dolazi iz flamanske nacionalističke stranke N-VA, rekao je za De Morgen da je F-35 „jednostavno najbolji borbeni avion današnjice“. Naveo je primer navodnog obaranja drona iznad Poljske pomoću holandskih F-35, naglašavajući da „radarski sistemi na Rafalu i F-16 uopšte ne mogu da detektuju takve ciljeve“. Podsetimo, neki poljski mediji izvestili su da je holandski F-35 pogodio i stambenu kuću raketom AIM-120 AMRAAM dok je jurio dronove.

Partijski kolega Frankena, Joren Vermerš u kolumni za istu novinu istakao je i industrijsku dimenziju: „Lockheed Martin proizvodi 15 F-35 mesečno – to je količina koju Dassault napravi tokom cele godine. F-35 nema tehnološkog rivala po pitanju prikrivenosti, senzora i mrežnog ratovanja.“

Iako su prve isporuke F-35 Belgiji pratile ozbljne tehničke poteškoće, uključujući i slučaj kada je četvrti avion privremeno ostao na Azorima zbog kvara, strateška odluka Brisela ostaje čvrsta. Belgija tvrdi da je svesno odabrala američku interoperabilnost i NATO standarde umesto francuske ideje o „evropskoj strateškoj autonomiji“.

Ironija kao maska za geopolitički raskol

Iako francuske šale o „belgijskom nebu“ deluju bezazleno, iza njih stoji dublja evropska dilema – pitanje da li kontinent treba da gradi sopstvenu vojnu nezavisnost ili da ostane unutar američkog tehnološkog kišobrana.

Brisel je, makar za sada, dao odgovor. Umesto Rafala koji simbolizuje evropski suverenitet, Belgija je izabrala F-35 – oružje digitalnog doba i simbol američke dominacije u NATO-u. A Pariz, iako se šali, jasno oseća da iza humora stoji poraz njegovog industrijskog i političkog uticaja.