Kometa 3I/ATLAS, treći potvrđeni međuzvezdani posetilac posle ‘Oumuamue i 2I/Borisova, prolazi kroz Sunčev sistem i s pravom privlači veliku pažnju. Otkriće iz jula 2025. godine dalo je nauci retku priliku: pred nama je ledeno telo koje nije nastalo u našem zvezdanom komšiluku, već u nekom sasvim drugom i sama ta činjenica je dovoljno uzbudljiva i bez dodatnih dramatizacija.
Ipak, dramatizacija ima na pretek. Zapadni tabloidi su od nekoliko neobičnih osobina komete ispleli priču o mogućem vanzemaljskom poreklu. Tako su osvanuli naslovi o „misterioznoj kometi veličine Menhetna“ i „crnom labudu“ koji navodno ide ka Zemlji.
U istom tonu citiraju se nagađanja da bi negavitaciono ubrzanje moglo da upućuje na veštačku konstrukciju ili čak izviđačku sondu. Zvuči neverovatno interesantno, ali ne stoji na čvrstim posmatračkim osnovama.
Šta zapravo znamo?
3I/ATLAS se kreće hiperboličnom putanjom, što je tipičnom za objekte koji dolaze iz međuzvezdanog prostora, i proći će pored nas na velikoj udaljenosti, stotinama miliona kilometara.
Sve relevatne svemirske agencije i druge ustanove jasno poručuju: opasnost od udara ne postoji. To što se kometa prati u okviru međunarodnih mreža ne znači da je rizična. Praćenje je uobičajena procedura kad se pojavi redak i naučno dragocen objekat.
Zašto onda 3I/ATLAS budi toliku radoznalost i van naučnih krugova? Na snimcima su uočeni mlazevi isparavanja koji ponekad stvaraju optičku varku poznatu kao „antirep“. To nije nikakav pogon, već geometrijski efekat: prašina i gas osvetljeni pod određenim uglom mogu da izgledaju kao rep okrenut ka Suncu.
Zabeležena su i mala odstupanja od idealne, čisto gravitacione putanje. Komete su aktivna tela, kada Sunčeva toplota pokrene isparavanje, mlazevi mogu dovoljno da izmene brzinu da astronomi moraju da koriguju izračunatu orbitu. Takvo negavitaciono ponašanje nije retkost i spada u poznatu fiziku kometa.
Naravno, 3I/ATLAS je posebno zanimljiva upravo zato što je međuzvezdana. Njena prašina i led potiču iz drugog sistema, pa je svako merenje sastava i ponašanja prilika da uporedimo „tuđe“ komete s našim iskustvom.
Ukoliko se potvrdi da ima manje gvožđa nego što naučnici očekuju, ili da ispušta gasove u neuobičajenim odnosima, to je dobitak za znanje – pomaže da širu sliku nastanka i razvoja planetarnih sistema sklapamo sigurnije.
Tabloidi traže čudo, astronomi podatke
Što se tiče priča o vanzemaljskim sondama, važno je reći ono što se često prećuti: reč je o pretpostavkama bez posmatračke potvrde.
Svemirski teleskop James Webb
Nauka ne treba da ih zabranjuje, korisno je proveravati i hrabre ideje, ali dok teleskopi i instrumenti ne zabeleže trag koji je nemoguće objasniti prirodnim procesima, 3I/ATLAS ostaje ono što najbolje opisuje dostupna merenja: aktivna međuzvezdana kometa, naučno vredna, ali nimalo opasna.
Zato je pošteno reći ovako: tabloidi traže čudo, a astronomi traže podatke. Prvi će i sledeće nedelje naći razlog da pojačaju ton, drugi će i dalje strpljivo beležiti svetlost, gasove i prašinu i slagati mozaik o kometama koje dolaze izdaleka. Nama ostaje da znamo da je na nebu još jedno retko telo vredno posmatranja ali i da Zemlji ništa ne preti. Nauci je to savršeno dovoljna senzacija.
Kometa ce prodje s druge strane Sunca,koji se nevidi sa Zemlje,vec sa sondi,orbitera koji kruze oko Jupitera i nekih planeta,sa njih ce se izvrsiti posmatranje,ako kometa kad bude blizu Sunca pocne pojacano da isparava i ostavlja veci trag onda je kometa.Ako se malo udalji,i uhvati gravitaciju Sunca za povecanje brzine onda je nesto drugo.Jedan astrofizicar u SAD,u sali kaze ko nije koristio odmor trebao da ga koristi do 29 oktobra,posle ko zna sta ce bude,taj je zagovornik moguceg vanzemaljskog porekla komete.
Najmanji je problem rep, ima dosta toga što je čudno. Pun je internet gluposti ali ima dosta normalnih analiza koje ne tvrde ništa senzacionalno niti opasno ali ističu da puno toga odstupa od onog što bi se moglo očekivati.