MiG – više od skraćenice: priča o dvojici ljudi koji su stvorili legendu

Posvetimo pažnju ljudima od čijih inicijala je stvorena jedna od najpoznatijih abrevijatura prošlog i ovog veka. Ne nalazi se u prvih deset (kao što su OUN, UNESCO, itd), jer je vezana za uže područje (ne interesuju sve ljude avioni), ali je svakako veoma popularna.

Čak se i jedna vremenska jedinica u ruskom jeziku (mig, stoti deo sekunde) tako zove, pa je asocijacija na brzine pri pomenu aviona MiG neizbežna.  I mi koristimo prilošku imenicu mig (treptaj oka) da slikovito označimo brzinu neke radnje. Ipak, jedna je skraćenica MiG, srećno skovana od početnih slova prezimena konstruktora i veznika.  

Počeci slave

Kao i za sve drugo, i za proboj Istraživačko-konstruktorskog biroa Mikojan trebalo je vremena, strpljenja, a najviše znanja, talenta i posvećenosti. OKB Mikojan osnovan je osmog decembra 1939. godine. Tada je ukazom direktora Moskovskog vazduhoplovnog zavoda No1 Aviahim iz sastava konstruktorskog biroa (glavni konstruktor N.N. Polikarpov) izdvojeno Posebno konstruktorsko odeljenje (OKO – особый конструкторский отдел) radi projektovanja brzog presretača I-200 (prvobitna oznaka X, proizvod 61). Glavni konstruktor postao je Artjom Ivanovič Mikojan (Mикоян Артём Иванович), a zamenik i najbliži saradnik bio mu je Mihail Josifovič Gurjevič. 

Artjom Mikojan (kod nas usvojeno i uobičajeno Artem) bio je akademik (od 1968. godine), general pukovnik inžinjerijsko-tehničke službe (čin je stekao 1967. godine) i dvostruki heroj socijalističkog rada. Bio je mlađi brat Anastasa Mikojana, istaknutog sovjetskog državnika. Posle odsluženja vojnog roka stupio je u Vazduhoplovnu vojnu akademiju RKKA (sada Военно-воздушная инженерная академия имени Н. Е. Жуковского – Vazduhoplovna vojna inžinjerijska akademija Žukovski).

S grupom klasića konstruisao je svoj prvi avion – ”Oktobarac, oktobrače” (Октябренок, hipokoristika od naziva za učesnike Oktobarske revolucije). Posle školovanja raspoređen je u Prvi vazduhoplovni zavod u Moskvi, najpre kao vojni delegat, a zatim i kao načelnik biroa za serijske lovce presretače u konstruktorskom birou Polikarpova. Posle samo dve godine (1939) postao je i načelnik Eksperimentalnog konstruktorskog odseka. Godinu dana kasnije, zajedno s Gurevičem konstruiše MiG-1 i njegovu modifikaciju MiG-3.

Ovi avioni rađeni su u velikim serijama i primili su prve udare početkom rata. Biro je prebačen usled ratne situacije u Kujbišev (od 1991. godine Samara, u Privoložju) delujući pri novootvorenom Zavodu vazduhoplovne industrije No 122. Kada se situacija na frontu popravila, Biro je vraćen u Moskvu u deo poznat kao  Lenjingradski put (Ленинградское шоссе, Ленингра́дка).

Mikojan i njegov kolega Gurevič bili su pioniri reaktivne avijacije u Sovjetskom Savezu potiskujući mnoga slavna imena. Od 1956. godine Mikojan postaje generalni konstruktor. Poslednji lovci koji su konstruisani pod njegovim rukovodstvom bili su MiG-23 i MiG-25. Avioni ovog biroa postavili su zvanično priznatih 55 svetskih rekorda.  Sam Mikojan nagrađivan je više puta najznačajnijim odlikovanjima Sovjetskog Saveza. Njegovo ime dato je i Moskovskom zavodu mašinogradnje. Preminuo je 1970. godine u Moskvi. 

Mihail Gurjevič (Михаи́л Ио́сифович Гуре́вич), kod nas uobičajeno Gurevič, bio je dragoceni deo ovog tandema. Rukovodeće mesto i obaveze njih dvojica su veoma skladno podelili i možda je to jedan od razloga njihovih uspeha. Saradnja, poverenje i kolegijalni odnos bez sujete umeju da daju izvanredne rezultate. Rođen je u jevrejskoj porodici u blizini Kurska. Doktor tehničkih nauka i višestruki dobitnik najviših građanskih priznanja i nagrada. Školovao se u Tehnološkom institutu u Harkovu.

Najviše su ga zanimale jedrilice čije su aerodinamičke osobine veoma važne za let bilo koje letelice. Od 1929. godine radio je u različitim konstruktorskim biroima. Svoj uspon svakako duguje izvanrednoj saradnji s Mikojanom kome je sedamnaset godina bio zamenik, a potom sedam godina i glavni konstruktor u njegovom birou. Poslednji avioni na kojima je aktivno radio bili su MiG-25R (izviđač) i MiG-25 P (presretač). Umro je u Lenjigradu 1976. godine. Njegove ideje originalno su oživljene u avionima MiG-29 i MiG-35. 

Šta je ostalo iza njih? Danas se njihova tvorevina zove АО РСК МиГ (akcionarsko društvo – Акционерное общество Российская самолётостроительная корпорация МиГ). U referencama ove kompanije nalazi se 11 projekata eksperimentalnog tipa (pod oznakom I – истребитель, lovac presretač), 29 devet projekata sa prefiksom MiG i još 14 drugih projekata vezanih za bespilotne letelice i raketnu industriju. 

Trenutno pogoni rade punom parom. Prema raspoloživim podacima u toku su aktivnosti na realalizaciji sledećih narudžbina, prema saopštenju na sajtu korporacije:

• Mornaričko vazduhoplovstvo Indije naručilo je 29 aparata MiG-29K/KU. 
• Mornaričko vazduhoplovstvo i Vazduhoplovno-kosmičke snage Ruske federacije očekuju 24+30 aviona MiG-29K i MiG-35.
• Egipat je naručio 46 aparata MiG-29M.
• Ratno vazduhoplovstvo Indije 65 aparata MiG-29UPG/UPG UB. 
• Vazduhoplovno-kosmičke snage RF naručile su i šest aparata MiG-35S/SUB.
• Indijci su za svoje RV naručili 110 MiG-35, od kojih će 17 doći iz ruskih fabrika, a 93 biti sklapano u Indiji.  
• Ugovor sa Sirijom za isporuku 24 MiG-29M/M2 je zamrznut.

Kako možemo videti, osnovni model MiG-29, zamišljen još u vreme Gureviča, a poleteo pre gotovo pola veka (!) još nije rekao poslednju reč. Jednom dobro osmišljen zmaj aviona može se decenijama unapređivati i koristiti, osavremenjavajući avioniku i naoružanje. Uporedo s konkurentskom korporacijom Suhoj on čuva nebo mnogih zemalja. Sigurno je da bi Mikojan i Gurevič bili više nego ponosni.