Francuska naručuje 61 novi Rafal u cilju jačanja nuklearnih kapaciteta — da li će to usporiti isporuke Srbiji?

Francuska je zvanično potvrdila plan za kupovinu 61 novog lovca Rafal, koji će biti raspoređeni u Vazduhoplovno-svemirske snage i Mornaricu. Nabavka dolazi u trenutku kada Pariz povećava vojne rashode i istovremeno se suočava sa ozbiljnim kašnjenjima u razvoju aviona sledeće generacije. Novi Rafali treba da zamene postepeno povlačenje starijih aviona Mirage 2000, ali i da znatno ojačaju francuski nuklearni potencijal u vazdušnoj komponenti.

Francuska trenutno raspolaže sa četrdesetak aviona Rafal koji su sposobni da nose nuklearno oružje. Planirana nabavka omogućiće gotovo udvostručavanje tog broja. Predsednik Emanuel Makron je još prošle godine najavio stvaranje nove baze u istočnoj Francuskoj, gde će 2032. stići nova eskadrila Rafala sa nuklearnom sposobnošću, a zatim i druga do 2036. godine. Time Francuska, kao jedina nuklearna sila Evropske unije, naglašava strategiju oslanjanja na sopstveno odvraćanje i nezavisnost od američkog nuklearnog kišobrana.

Međutim, nabavka Rafala ima i drugu pozadinu. Francuska je jedna od retkih nuklearnih sila koja nije nabavila ni jedan lovac pete generacije. Dok Sjedinjene Države, Britanija, Italija, Holandija, Poljska, Japan i Australija uvode F-35, a Kina masovno proizvodi J-20, Pariz ostaje čvrsto vezan za platformu četvrte generacije plus. Čak se i države kao što su Pakistan, Indija i Severna Koreja pripremaju za prelazak na novu generaciju aviona u narednim godinama.

Rafal je u izvozu postigao određeni uspeh, posebno u državama koje iz političkih razloga ne razmatraju F-35. Međutim, u takmičenjima protiv F-35 je gubio. Uz to, prvi veliki borbeni test Rafala u visokointenzivnim uslovima, u kome su indijski Rafali učestvovali u vazdušnim duelima sa pakistanskim J-10C, završio se nepovoljno po francusku stranu. J-10C, iako pripada nižem cenovnom rangu kineske industrije, u tom sukobu stekao je bolje ocene u dometu senzora, umreženosti i reakciji sistema.

Francuska je izabrala da zaštiti sopstvenu industriju, pre nego da nabavi F-35, kao što su to uradile Britanija i delimično Nemačka. Ta odluka čuva samostalnost francuskog vojnog kompleksa, ali je platila cenu u vidu tehnološkog zaostatka. Elitne jedinice francuskog vazduhoplovstva sada u realnosti imaju slabije performanse u odnosu na većinu zapadnih saveznika.

U pozadini svega nalazi se program Future Combat Air System (FCAS), zajednički projekat Francuske, Nemačke i Španije, osmišljen da proizvede borbeni avion nove generacije. Međutim, program je upao u birokratsko i industrijsko kašnjenje.

Zvaničnici u Berlinu čak razmatraju potpuno povlačenje iz projekta. Izvršni direktor Dassaulta je još 2021. upozorio da je prvobitni cilj 2040. godine već nemoguć i da realnije treba očekivati operativnu upotrebu tek posle 2050. godine.

Zbog toga Rafal dobija novu ulogu: postaje privremeni i produženi oslonac francuskih vazduhoplovnih snaga, i to možda još najmanje dve decenije. Ipak, međunarodni kontekst ne stoji u mestu. Kina uvodi prototipove lovaca šeste generacije već početkom naredne decenije, dok SAD razvijaju svoj F-47 za masovnu upotrebu.

Rafal će ostati okosnica francuskog neba baš u trenutku kada se svet priprema za sledeći tehnološki skok. Pariz je time kupio vreme, ali to vreme neće biti jeftino. U idućim godinama biće jasno da li Francuska može da održi korak sa globalnom avijacijom – ili će, i pored tradicije i industrije, ipak morati da napravi izbor koji je do sada uporno odlagala.

Da li ovo može uticati na isporuke Srbiji?

Ukratko: najverovatnije ne, osim ako dođe do većih zastoja u proizvodnji. Evo zašto.

Srbija ima ugovorene isporuke za period 2028–2029 (9 jednoseda + 3 dvoseda), o čemu smo pisali. Istovremeno, Dassault ubrzava traku: cilj je oko 25 Rafala u 2025, pa postepeni rast ka četiri aviona mesečno u narednim godinama.

To je važno, jer veliki domaći ugovori (ukupno 61 samo za Francusku u novim planovima) ulaze u raspored zajedno sa izvoznim porudžbinama, ali uz veći kapacitet fabrika nego ranije.

Drugim rečima, francuska narudžbina povećava “gužvu” u knjizi porudžbina, ali Dassault je već prešao sa 2 na 3 aviona mesečno i planira 4, upravo da bi servisirao i domaće i izvozne kupce. Prepreka bi mogla da bude lanac snabdevanja (proizvođač je i sam upozoravao da finalna montaža zavisi od svake sitnice), ali zasad nema nikakvih signala da će se zbog novog francuskog ugovora pomerati već rezervisani izvozni slotovi, poput srpskih.  

Dok god planirano povećanje proizvodnje teče kako je najavljeno, isporuke Srbiji 2028–2029 trebalo bi da ostanu na mestu. Rizik postoji samo ako se ponove veći kvarovi u lancu nabavke ili dođe do nepredviđenih državnih prioriteta u Francuskoj, ali to trenutno nije najavljen scenario.