Francuska je formalno pokrenula veoma ambiciozan program razvoja kopnene balističke rakete srednjeg dometa, poznat pod radnim imenom MBT, koja bi prema planovima trebalo da bude operativna oko 2030. godine. Zvaničnici u Parizu su uvrstili projekat u nacrt državnog budžeta za 2026. godinu i jasno naglašavaju da je cilj dvostruk: povećati sposobnosti odbrane i poslati političku poruku, pre svega Moskvi.
Program MBT zamišljen je kao sistem sposoban da pogodi cilj na udaljenosti do približno 2.000 kilometara, što mu daje strateški domet dovoljan za pokrivanje važnih delova evropskog pozorišta. Glavni izvođač radova biće ArianeGroup, kompanija koja već ima dugu tradiciju u proizvodnji lansirnih raketa i koja učestvuje i u dosadašnjim programima francuske nuklearne triade. Upravo ta ekspertiza, kažu u Parizu, smanjuje rizik i cene razvoja, jer se neće ići „od nule“, već će se oslanjati na postojeće dizajne i tehnološka rešenja.
Iz budžetskih planova vidi se da je prvobitno predviđeno skromno finansiranje u prvim godinama, desetine miliona evra, ali kako projekat ulazi u fazu testiranja i pripreme za serijsku proizvodnju, rashodi rastu i dostižu stotine miliona, da bi ukupna računica za razvoj i opremanje do 2030. dostigla okvirno cifru od oko 900 miliona evra. U zvaničnim izjavama navodi se da će to biti pametno ulaganje u bezbednost, a ne megalomanski trošak lišen koristi.
Šta će MBT konkretno doneti?
Vojska i eksperti pominju višestruke efekte: povećanje sposobnosti odvraćanja, mogućnost brže i lokalizovanije reakcije nego što je to omogućeno isključivo mornaričkim ili vazduhoplovnim sredstvima, i, ne manje važno, politički instrumental, dakle jasno slanje poruke onome koga se smatra potencijalnom pretnjom. U francuskom kontekstu, ta poruka se usmerava na Rusiju, kojoj bi raketa srednjeg dometa mogla da oduzme delić strateške slobode delovanja u neposrednoj zoni interesa Pariza.
Tehnički detalji još uvek nisu kompletno otkriveni, ali javno dostupne skice i izlozi ArianeGroup-a već su iznedrili nagađanja stručnjaka. Na nedavnom vazduhoplovnom sajmu predstavljen je koncept koji ukazuje na dve varijante raketa dometa oko hiljadu i oko dve i po hiljade kilometara, sa izgledom koji nagoveštava mogućnost ugradnje manevrišućih bojevih glava hipersoničnog tipa. Takva rešenja, poznata kao hipersonične jedrilice, omogućavaju bojevoj glavi da promeni putanju i oteža detekciju i presretanje.
Uvođenje takvih sposobnosti otvara i ozbiljna pitanja. Na jednoj strani je logika odvraćanja, odnosno jačanja odbrane da bi se sprečilo napredovanje protivnika. Na drugoj strani stoji opasnost eskalacije, pre svega u okruženju gde su napetosti između velikih sila već povišene. Programi koji proširuju doseg konvencionalnih i balističkih sistema često podstiču odgovore i kontramere, pa je moguće da će MBT podstaći spoljnu reakciju i iznedriti do nove faze trke u regionu.
Tu su i domaći izazovi
Politička debata o prioritetima budžeta, pitanje kako uskladiti ovaj program sa evropskim partnerima i kako upravljati rizicima kašnjenja i prekoračenja troškova, dakle iskustva iz ranijih velikih odbrambenih programa sugerišu da put od najave do operativnog sistema može biti duži i skuplji od prvobitnih procena. Francuska, međutim, računa na ekspertizu ArianeGroup-a i na to da se kroz prilagođavanje postojećih tehnologija može umanjiti vreme razvoja.
Konačno, MBT je i geopolitički signal. Dok Pariz formalizuje rad na savremenim kopnenim balističkim kapacitetima, politika ima jasnu notu: država koja želi da očuva svoj strateški uticaj u Evropi namerava da zadrži mogućnost da deluje brzo i samostalno. Za 2030. godinu će, ako sve bude išlo po planu, Francuska stajati sa novim elementom u svom sigurnosnom arsenalu i sa novim pitanjima o bezbednosti koja tek treba razrešiti.
Ovo: “…oko 900 miliona evra…da će to biti pametno ulaganje u bezbednost” je stvarno presmesno, jer ta ista Francuska trenutno ima vanjski dug 4 triliona $ iliti 272% u odnosu na svoj BDP, a pri deficitu njihovog budzeta od 100 milijardi euro to jasno govori da ta imaginarna raketa visi na granici fantastike.
P.S.
Unuk generala Sarla de Gola t.j. ex predsenika Francuske Pjer de Gol je ovog meseca zatrazio od Putina rusko drzavljanstvo, jer se zvanicno preselio u RF, da ne kazem pobegao je od francuskog bezumlja.
… posto pucam od smeha pa ne mogu da precutim nedavnu pljacku iz pariskog Luvra.
Nekako smo navikli po ugledu na holivudske filmove da zamisljamo jednu pljacku veka u muzeju sa svakavim super specijalnim efektima poput lasernih zraka, metalnih el. giljotina vrata itd., a u realnosti ispade da je “ciscenje” Luvra jednostavno kao maltene obiti ulicni kiosk. Naime, dovoljno je samo posedovati ukraden kamion-dizalicu, imati brusilicu, zuti prsluk i motorice za begstvo.
A da taj Luvr nema policijsko obezbedjenje po celom perimetru zgrade, da nema vanjske kamere, ni resetke na balkonu, da nema alarme na prozorskim staklima, da nema kamere u prostorijama, da nema naoruzano obezbedjenje, da nema blindirano staklo na vitrinama i da nema urgentene specijalce mi govori da je Francuska pred bankrotom, a jos nisam spomenuo ni to da su ukradene dragocenosti bile sasvim bez osiguranja.
… i da, zaboravih za glavno kao slag na tortu, rukovodstvo Luvra je zvanicno ponudilo lopovima preko medija da su spremni da otkupe ukradeno, ej bre Francuska je pala tako nisko da je probila dno dna.