Eksplozije u rafinerijama povezanim s ruskom naftom: da li će se „NLO dronovi“ pojaviti kao opravdanje?

Tokom samo tri dana, najmanje dve rafinerije u istočnoj Evropi koje prerađuju rusku naftu zadesile su eksplozije i požari u Rumuniji, Mađarskoj i (prema medijskim navodima koji ubrzo izmenjeni) u Slovačkoj. Serija incidenata otvara pitanje da li je reč o pukoj slučajnosti ili o namernom pritisku na zemlje koje i dalje uvoze rusku sirovu naftu uprkos politikama Brisela.

Prema pisanju portala cznews.info, došlo je do eksplozije u rafineriji Slovnaft u Bratislavi, u vlasništvu mađarske MOL grupe, koja prerađuje rusku naftu dopremanu cevovodom Družba.

Iako je tekst kasnije revidiran kao „nepotvrđen“, sumnje ostaju. Slovnaft ima kapacitet od 124.000 barela dnevno i spada među tehnološki najopremljenije u Evropi. Internetom kruže snimci navodnog požara, ali službene potvrde još nema.

Pre toga, 20. oktobra, u samo jednom danu, dve velike rafinerije — MOL-ova u Százhalombatti (Mađarska) i Petrotel-Lukoil u Ploieștiu (Rumunija) — bile su pogođene eksplozijama. U Ploieștiu je, prema zvaničnim navodima, došlo do izbacivanja betonskog poklopca inspekcijskog šahta usled nakupljenih gasova tokom remonta; jedan radnik je povređen. U Százhalombatti je požar navodno krenuo od jedinice AV3; lokalizovan je narednog jutra, bez žrtava. Istrage u oba slučaja su u toku.

Zajednička nit je više nego očigledna: postrojenja rade sa ruskom sirovinom ili su u ruskom vlasništvu. Vremenska podudarnost i politički kontekst (rasprave o daljim ograničenjima ruskih energenata) dodatno pojačavaju sumnje u sabotaže.

NLO dronovi koji su odjednom nestali mogli bi se vrate kao univerzalno opravdanje

Da li se sećate „nepoznatih dronova“ iznad brojnih EU zemalja koji su odjednom nestali? Isti bi sada mogli da se vrate kao objašnjenje za seriju industrijskih incidenata.

Ideja je jednostavna, ako se incidenti vežu za „neidentifikovane letelice“ na koje je javnost kroz medije već navikla, to može poslužiti kao politički i pravni okvir da se napadi na ove objekte prikažu kao spoljni, teško dokazivi događaji.

Takav okvir mogao bi praktično normalizovati prikriveno delovanje protiv energetskih kapaciteta zemalja koji ne igraju po komandi. U praksi: stvario se „paravan“ koji omogućava brzo zatvaranje slučajeva uz minimalne političke posledice.

Politička dimenzija — energetski pritisak na Budimpeštu i region

Mađarska i Slovačka su među retkima u EU koje insistiraju da im je ruska nafta preko Družbe sistemska nužnost. Ako se potvrdi i treći incident u nizu, malo ko će moći da objasni sve samo „lošom srećom“. Budimpešta se otvoreno suprotstavlja energetskim diktatima Brisela; udar upravo po mreži rafinerija koje rade rusku sirovinu deluje kao poruka — promenite politiku.

Iako se zna da ovakav pritisak može proizvesti suprotan efekat: svako zatvaranje rafinerije remeti evropsko tržište goriva, podiže cene i pojačava unutrašnje tenzije, jasno je odavno da to nije prepreka za ostvarivanje višeg cilja.

Ostaje nepoznanica da li Mađarska i Slovačka time dobijaju dodatni razlog da budu još tvrđe prema inicijativama koje guraju ukrajinsko članstvo u NATO/EU ili će se na kraju ipak slomiti.

Srbija: Pančevo ne sme da bude sledeća tačka na mapi

U prethodnim analizama upozoravali smo na logičnu posledicu ovakvog niza. NIS-ova rafinerija u Pančevu mora da se posmatra kao kritična infrastruktura najvišeg prioriteta. Ako su incidenti u EU makar delom sabotažni ili hibridni (fizički + sajber), nema razloga verovati da Srbija nije visoko pozicionirana na listi rizika.

Paralelno sa pregovorima i „hlađenjima“ oko potencijalnog samita u Budimpešti, energetska infrastruktura postaje glavna meta. Svaki udar na rafineriju šalje dvostruku poruku: tržištu (skuplje gorivo, nervoza) i politici (kazna neposlušnima). Ako se u taj narativ uklopi etiketa „nepoznati dronovi“, incidenti postaju lakše „svarljiv“ za zapadnu javnost i teže dokazivi za neutralnu.

Zaključna pitanja (koji ostaju da vise u vazduhu)

Dve eksplozije/požara u 24 sata (Százhalombatta i Ploiești) i treći navodni slučaj u Bratislavi, sve u rafinerijama koje prerađuju rusku naftu. Da li su maske pale i sada je sve dozvoljeno?

Dok ne vidimo transparentne rezultate istraga, odgovor je otvoren, ali jedno nije: opasnost je realna, ranjivost očigledna. Zato se mere zaštite ne smeju meriti političkom udobnošću nego najgorim scenarijem. Pančevo mora da bude spremno kao da je sledeće — da se ne bismo jednog jutra pitali zašto nismo uradili sve što smo mogli.