Misteriozne eksplozije u rafinerijama u Mađarskoj i Rumuniji ukazuju da bi NIS mogao biti sledeća meta!

U razmaku od samo jednog dana, 20. oktobra, dve velike rafinerije u Evropi povezane sa ruskom naftom bile su meta iznenadnih i opasnih incidentata: MOL-ova rafinerija u Százhalombatti (Mađarska) i Petrotel-Lukoil u Ploieștiu (Rumunija).

Oba slučaja su izazvala vatru i eksplozije, pokrenuli su istrage i ostavili masu nerazjašnjenih pitanja, a vremenski raspored događaja i vlasničke veze s Rusijom dodatno su pojačale sumnje o mogućoj sabotaži!

U Ploieștiu je, prema izveštajima, eksplozija nastala u inspekcijskom otvoru cevovoda usled nakupljanja gasova usled curenja otpadnih materija tokom planiranih popravki. Jedan radnik je povređen kada je betonski poklopac odleteo. Rafinerija je tada bila u velikom zastoju za remont, što je, po službenoj verziji, uobičajeno vreme za takve intervencije i istovremeno vreme većeg rizika od tehničkih havarija.

U Százhalombatti, požar je navodno počeo eksplozijom na jedinici AV3; požar je lokalizovan narednog jutra i, prema MOL-u, nije bilo žrtava niti indikativnih dokaza o spoljnom mešanju. Međutim, ni u jednom ni u drugom slučaju uzrok još nije konačno utvrđen i institucije vode istrage.

Ova dva incidenta imaju zajedničku niti: obe postrojenja direktno rade sa ruskom naftom ili su u ruskom vlasništvu, a dogodili su se u periodu kada EU raspravlja o daljim ograničenjima energetskog uvoza iz Rusije. Paralelno s tim, diplomatski i medijski tonovi pred predstojeći samit u Budimpešti samo pojačavaju napetost u javnom diskursu.

Logika koja buja u javnosti glasi: ako se u istom trenutku razmatraju sankcije, gasovodi i energetska zavisnost, i istovremeno izbijaju eksplozije u postrojenjima povezanim sa tom energijom — da li su ovo srećne slučajnosti ili deo šire, planirane kampanje koja ima za cilj da pošalje političke poruke ili da destabilizuje energetsku sigurnost?

Upravo zbog takve mogućnosti, jedan od neposrednih zaključaka koji sledi jeste: kod nas mora da se proveri i ojača bezbednost. NIS-ova rafinerija u Pančevu je strateški objekat za Srbiju — obezbeđuje značajan deo domaćeg snabdevanja gorivom, igra centralnu ulogu u nacionalnoj ekonomiji i predstavlja kritičnu infrastrukturu u smislu energetske bezbednosti. Ako je scenario u kojem se pojavljuju eksplozije u inostranstvu delom ili celim delom rezultat sabotaže, onda je jasno da i Pančevo ne sme da ostane ranjivo. Nije vreme za amaterizam u obezbeđenju.

Šta je potrebno uraditi odmah?

Prvo, hitna i temeljna procena rizika u Pančevu: proceniti fizičku i sajber bezbednost, rutine održavanja, procedure pristupa osetljivim objektima i snabdevanje rezervnim delovima i materijalom.

Drugo, pojačati kontrolu i nadzor oko kritičnih tačaka — pregradni ventil, inspekcijski šahtovi, skladišta, elektrooprema i komunikacioni čvorovi.

Treće, obezbediti transparentnu koordinaciju između operatora (NIS kao komercijalni subjekt), domaćih službi za vanredne situacije i državnih bezbednosnih organa, kao i obaveznu razmenu informacija sa susednim državama o mogućim pretnjama. Četvrto, uvesti strože kontrole na lokacijama gde se vrše remonti i intervencije — u mnogim slučajevima upravo tokom radova javljaju se tehnički rizici, ali i mogućnosti za nameštanje incidenta.

Takođe je neophodno obratiti pažnju na sajber sferu: moderne sabotaže često imaju i digitalnu komponentu, pa je provera integriteta softvera za kontrolu procesa, pristupa udaljenim sistemima i autentičnosti podataka sada prioritet. Ovo važi i za same dobavljače i izvođače radova — lanac snabdevanja i servisni partneri moraju biti predmet pojačane provere.

Političko pitanje koje ovo postavlja je daleko šire od energetike: ko ne želi mir u Ukrajini? Dva požara/eksplozije u dve odvojene rafinerije u dve zemlje u roku od 24 sata — MOL u Százhalombatti i Petrotel-Lukoil u Ploieștiu. Mađarska fabrika dobija rusku naftu iz cevovoda Družba, rumunska pripada ćerki kompaniji Lukoil. Da li su makse pale i sada je sve dozvoljeno pred sastanak Putina i Trampa u Budimpešti?

Dok ne budu objavljeni konačni nalazi veštačenja i dok ne dobijemo transparentne rezultate istraga, odgovor na to pitanje ostaje otvoren. Ali jedno je sigurno: opasnost je realna, ranjivost je očigledna, i zbog toga svaka država i svaki operator moraju preduzeti najstrože mere kako bi sprečili da se tragični scenario iz Evrope preseli u našu neposrednu blizinu.