Zapadna finansijska i vojna podrška Ukrajini tokom ove godine vidno je oslabila. Najznačajniji donor, Sjedinjene Američke Države, nisu isporučile novu veliku pomoć od inauguracije Donalda Trampa, dok je Evropa u prvoj polovini godine uspevala delimično da popuni prazninu – ali je i taj kapacitet tokom leta oslabio.
Prema analizi švajcarskog lista Neue Zürcher Zeitung, ukupne mesečne obaveze Evrope pale su sa oko 3,8 milijardi evra na 1,9 milijardi evra, što je pad od 57%. Gledano šire, mesečna vojna pomoć svih donatora sada je za oko 40% niža nego u prvoj polovini godine.
Istovremeno, postoje čitave kategorije naoružanja koje Evropa jednostavno ne može da isporuči u potrebnom obimu – zbog tehnoloških ograničenja ili proizvodnih kapaciteta. To se naročito vidi kod višecijevnih raketnih sistema, artiljerijske municije i PVO sistema.
Dok su skladišta u baltičkim zemljama, Poljskoj i Danskoj uglavnom ispražnjena posle dve i po godine intenzivnog transfera, u južnoj Evropi (pre svega nekoliko većih država sa razvijenijom odbrambenom industrijom) i dalje postoje relativno puni arsenali i veći industrijski potencijal. Otuda i ironija trenutka: jaz između onoga što bi se još moglo pružiti i onoga što se zaista pruža postaje sve uočljiviji.
PURL: brzi kanal sa tankim protokom
Kako bi premostili manjak američkih paketa, evropske države su se priključile nabavkama kroz PURL (prioritetne nabavke od SAD za Ukrajinu). Generalni sekretar NATO-a Mark Rute naveo je da je najmanje 16 zemalja iskazalo interesovanje, a među onima koje su već kupovale kroz ovaj kanal su Danska, Norveška, Švedska, Letonija, Nemačka, Holandija, Belgija i Kanada. Zbir njihovih ugovora približno dostiže 1,9 milijardi evra.
Na papiru, PURL je trebalo da obezbedi “brzu traku” za kritične sisteme. U praksi, ukupan iznos i tempo ne prate potrebe fronta. Po podacima iz obračuna koji kruže među donatorima, Kijev je za tri meseca PURL-a i EU nabavki primio 2,422 milijarde dolara, što je manje od procenjene potrebe od 3 do 4,5 milijardi dolara za isti period.
Od početka septembra nisu odobrena nova veća sredstva, pa se formirao deficit. Na poslednjem sastanku Kontakt grupe za odbranu Ukrajine, evropski partneri su najavili dodatnih 422 miliona dolara – što pomaže, ali ne rešava suštinski problem tempa i obima.
Zašto su evropske zalihe “neujednačene”
Sever i istok EU su faktički ispraznili sopstvene arsenale: Baltik, Poljska i Danska u proteklom periodu isporučivali su iz “živog tkiva” – gotovo sve što su mogli, uključujući i kompletnu artiljeriju iz skladišta (Danska), uz paralelno pokretanje saradnje sa ukrajinskom industrijom (model po kojem Kopenhagen direktno naručuje od ukrajinskih proizvođača).
Južna Evropa je u drugačijoj poziciji. Nekoliko zemalja ima veće nasleđene zalihe, raznovrsniju odbrambenu industriju i snažnije ekonomije. To ne znači automatski da će “poslednje puno skladište” odmah biti otvoreno: presudni su politika (unutrašnje dileme i prioriteti), industrijski ciklusi (ugovor,proizvodnja,isporuka) i izvozna ograničenja.
Ipak, švajcarski list procenjuje da postoji realan prostor da upravo sa Juga dođe nova runda značajnijih isporuka, ukoliko se donesu političke odluke i ubrzaju proizvodne linije.
Skupa lekcija o prioritetima
Još jedan problem leži u strukturi traženog naoružanja. Ukrajini su najpotrebniji artikli koji se sporo i skupo proizvode: 155 mm granate u veoma velikim količinama, rakete za MLRS/HIMARS, moderni PVO sistemi i projektili. Evropa i SAD jesu povećale proizvodne kapacitete, ali je “potrošnja fronta” i dalje brža od rasta proizvodnje. Rezultat je osećaj da pomoć opada baš u trenutku kada su iscrpljenost i zamor materijala najizraženiji.
Paradoks je što EU nije blizu iscrpljenja fiskalnih mogućnosti. Uporedni podsetnik: u krizama prethodnih godina, Brisel je mobilisao višestruko veće sume—oko 810 milijardi evra za oporavak od pandemije i oko 400 milijardi tokom krize valute evra.
Ukupna pomoć Ukrajini trenutno se procenjuje na približno 215 milijardi evra. Drugim rečima, razlika između onoga što bi se još moglo mobilisati i onoga što se zaista mobilisalo ostaje velika.
Tri praktična puta
Prvo, ubrzao bi pomogao fokus na municiju i PVO: dugoročni ugovori sa čvrstim avansima za granate, rakete i projektile za PVO (uključujući domaće i “mešovite” evropske lance) i dalje su najefikasniji način da se podigne isporuka u 2025/26.
Drugo, politička odluka južnoevropskih vlada da selektivno “otključaju” zalihe, uz plan za brzo obnavljanje kroz industriju, mogla bi relativno brzo da popravi situaciju na frontu.
Treće, PURL mora ili da se “pojača” novcem i širim spektrom artikala, ili da se nadogradi paralelnim evropskim mehanizmom koji ne zavisi od dinamike u Vašingtonu.
Slika evropske pomoći Ukrajini danas je neujednačena: sever i istok su zalihe već dali, industrija se tek “zahuktava”, a južna skladišta i fabrike, po onome što se može zaključiti, još imaju prostora, ali čekaju politički okidač.
Ako je poruka Neue Zürcher Zeitung-a tačna, „poslednje puno skladište“ EU nalazi se na Jugu. Da li će i kada biti otvoreno, zavisiće manje od vojne logike, a više od političke volje da se rizik podeli i trošak unapred prihvati. U suprotnom, trend opadanja pomoći, već vidljiv u letnjim mesecima, postao bi nova norma u trenutku kada front traži upravo suprotno.
Ako neko misli da je trampu stalo do Ukrajine, grdno se vara. tramp je očajan zbog činjenica da ne mogu ništa Rusiji i zato preti i prevrće sa poput riba na suvom. On u svakom svom nastupom govori kako ovo nije njegov rat, upravo zbog toga što zna da jeste njegov! Ako nije lično njegov, onda je američki.
Zapravo nije. Poslednje skadište smo mi – Srbija. Dok mi ne damo naše granate 155mm i rakete 128mm, i sve ostalo što imamo na milione, dotle će isti ovi da ruše Vučka. E pa ne damo i tačka.
Eto sada nam zabraniše naftu i Gas. Šta vam nije jasno?
Dace im Zapad , da se medjusobno pokolju , a posle ce oni zaklopiti prostor. Sloveni bez pameti.
Ima , ima dace Zapad i pticijeg mlijeka , a ove istocne budale, ima da jedni druge iskorijene.