Francuska je odlučila da se povuče iz evropskog programa Eurodrone, zajedničkog projekta Nemačke, Italije i Španije, koji je trebalo da postane simbol strateške autonomije Evropske unije u oblasti bespilotnih letelica. Odluka Pariza dolazi nakon godina kašnjenja, eksplozije troškova i niza neuspeha koji su pretvorili ambiciozni projekat u paradigmatičan primer birokratije i tehničke konfuzije u evropskoj vojnoj industriji.
Prema izveštajima francuskog portala l’Informé i nizu evropskih medija, novoimenovana ministarka oružanih snaga i veterana Katrin Votren još nije zvanično obavestila partnere o povlačenju, ali su izvori iz industrije potvrdili da je odluka faktički doneta. U pitanju je potez koji bi mogao ozbiljno da poljulja kredibilitet zajedničke evropske odbrambene politike, jer je Francuska, uz Nemačku, bila ključni politički i finansijski stub projekta.
Program Eurodrone, pokrenut još 2015. godine, zamišljen je kao odgovor Evrope na američke bespilotne sisteme Predator i Reaper. Projekat su vodile tri industrijske sile: Airbus, Leonardo i Dassault Aviation. Cilj je bio da se napravi letelica srednje visine i dugog trajanja leta (MALE RPAS), sposobna za nadzor, izviđanje i borbene misije u okviru evropskih operacija.
Međutim, posle gotovo decenije razvoja, Eurodrone je ostao na nivou makete i rendera. Prvi let, koji je trebalo da se održi 2023. godine, odložen je najmanje do 2027, dok se u najboljem slučaju uvođenje u upotrebu očekuje tek oko 2030. godine. Tokom tog perioda troškovi su eksplodirali — sa početnih 5,5 na više od 7 milijardi evra, a kritike su postale sve glasnije.
Francuski senat još ranije je upozorio da je Eurodrone „pretežak, prespor i preskup“. Dron sa dva turbopropelerska motora ima masu gotovo dvostruko veću od američkog MQ-9 Reaper-a, uz manji dolet i nižu nosivost. Drugim rečima, Evropa je napravila letelicu koja je skuplja, a slabija od već postojećih sistema.
Kao glavni izvođač, Airbus Defence and Space pokušao je da uravnoteži interese četiri države, ali su zahtevi postali nepremostiva prepreka. Svaka zemlja želela je da „ugradi“ svoje tehničke specifikacije, sopstvene komponente i nacionalne dobavljače. Rezultat je bio tipično evropski kompromis — sistem koji nikome u potpunosti ne odgovara, ali u koji su svi već previše uložili da bi odustali.
Francuska je, kako piše Le Monde, odavno pokazivala sumnju prema projektu. U međuvremenu je pokrenula nacionalni program razvoja dronova, kojim je pet domaćih kompanija dobilo zadatak da do 2026. razviju operativne demonstratore novih bespilotnih sistema. Taj zaokret jasan je signal da Pariz želi da povrati kontrolu nad sopstvenim razvojem i ne zavisi od sporih evropskih procedura.
Za partnere u Berlinu, Madridu i Rimu, francusko povlačenje je težak udarac. Nemačka je do sada finansirala najveći deo projekta i već je izdvojila sredstva za 21 sistem Eurodrone-a koji bi trebalo da zamene starije američke letelice u službi Bundesvera. Italija i Španija, koje su računale na zajedničku proizvodnju i integraciju sistema, sada će morati da razmotre kako da nastave bez jednog od ključnih aktera.
Francuski izlazak iz projekta otvara i šire pitanje: da li je Evropska unija zaista sposobna da razvija složene vojne sisteme bez američke pomoći? Eurodrone je trebalo da bude dokaz da Evropa može sama, ali je umesto toga postao simbol institucionalne sporosti i političkog nejedinstva. Dok evropski programi tonu u dokumentaciju, države poput Turske, Irana i Kine u istom periodu lansirale su čitave generacije novih borbenih dronova koji već aktivno učestvuju u sukobima.
Kritičari ističu i ekonomski paradoks: projekat se i dalje formalno vodi kao „aktivan“, iako svi znaju da njegova budućnost zavisi od političke volje Berlina. U francuskoj javnosti se sve češće pominje da države nastavljaju da ulažu u projekat samo zato što bi odustajanje bilo priznanje neuspeha i gubitak uloženih milijardi, a ne zato što veruju da će letelica ikada poleteti.
Za sada, Airbus i partneri tvrde da je “Critical Design Review” završen i da će se tokom 2026. početi sa izradom prvog prototipa. Ipak, s obzirom na to da su svi prethodni rokovi probijeni, malo ko veruje da će se to zaista dogoditi. Francusko povlačenje možda je početak kraja projekta, ali i opomena čitavoj Evropi da bez pojednostavljivanja vojno-industrijskih procedura, svaka zajednička inicijativa rizikuje da se pretvori u još jedan — “evropski fiasko”.
