Da li su to ruske bombe počele da lete 150 km? Novi udar otvara pitanje mogućnosti FAB+UMPK sistema

U ukrajinskim izvorima pojavio se snimak i tvrdnje da je ruska avio-bomba opremljena UMPK modulom (univerzalni modul planiranja i korekcije) pogodila cilj u Lozovoj (Harkovska oblast) sa horizontalnom projekcijom leta od čak 150 km.

Ovakva tvrdnja odmah je otvorila dva pitanja: da li su bombe FAB opermljene UMPK zaista dobile značajno veći domet nego ranije, ili su letelice zadatke izvele dubljim ulaskom u vazdušni prostor Donbasa, oslanjajući se na oslabljene mogućnosti protivničke PVO u tom sektoru.

U ukrajinskim izvorima pojavio se snimak i tvrdnje da je ruska avio-bomba opremljena UMPK modulom (univerzalni modul planiranja i korekcije) pogodila cilj u Lozovoj (Harkovska oblast) sa horizontalnom projekcijom leta od čak 150 km. pic.twitter.com/pC6bwms2Kz

— Oruzje Online (@oruzjeonline) October 18, 2025

UMPK je set krila i navođenja koji tzv. „glupu“ gravitacionu bombu pretvara u planersko sredstvo sa korekcijom putanje. U zavisnosti od mase bombe, visine i brzine odbacivanja, vetrova i profila plana, javno dostupne procene za novije ruske varijante UMPK kreću se okvirno u rasponu oko 80 do maksimalno 100 km dometa. Taj skok u odnosu na klasično odbacivanje omogućio je ruskoj avijaciji da deluje izvan neposrednog dometa većine frontnih PVO sistema Ukrajine, smanjujući rizik po posade i letelice.

Tvrdnja o 150 km, dakle, nije nemoguća po fizici planiranja – ali je iznad onoga što je do sada uverljivo dokumentovano u svim izvorima za standardne FAB bombe sa UMPK konfiguracijom.

Minimalna udaljenost Lozove do ruske državne granice (Belgorodska oblast) iznosi oko 146 km. Međutim, Lozova je znatno bliža aktivnoj liniji fronta: najbliže tačke liniji borbenog dodira su približno 80 km severno od Pokrov­ska, dok je sektor oko Krasnog Limana oko 105 km. To odmah nudi prvo racionalno objašnjenje: da je bomba odbacivana ne „iz dubine“ Rusije, već sa prilaza bliže liniji borbi, čime potreban domet ulazi u standardnih 80–100 km.

Moguća objašnjenja dometa od 150 km

Postoje tri realna scenarija koji bi objasnili brojku od 150 km, bez oslanjanja na spekulacije:

1. Taktički profil dubinskog prilaza. Avion (npr. Su-34) može ući dublje u oslabljen PVO sektor, popeti se na optimalnu visinu i odbaciti bombu sa većom početnom brzinom i energijom planiranja. Time se efektivni domet povećava i bez „novog UMPK-a“.
2. Napredna, do sada nepoznata varijanta UMPK. Ako je korišćen modul sa većom površinom krila, boljom aerodinamikom ili optimizovanim profilom planiranja, moguće je izvući dodatne desetine kilometara. U javnosti se već neko vreme govori o „poboljšanim“ kompletima, ali bez bilo kakvih zvaničnih tehničkih detalja.
3. Pogrešno tumačenje „horizontalne projekcije“. Ako se udaljenost računa od državne granice, a ne od tačke odbacivanja bliže LBS-u, dobija se prenaduvana brojka. U stvarnosti, avion može biti 40–60 km od LBS-a u trenutku odbacivanja, pa realan planerski let iznosi ~90–110 km, što se „zaokružuje“ u narativu na 150 km.

Teška bespilotna letelica? Za i protiv

U krugu otvorenih izvora pominje se i hipoteza da je udar izvela teška bespilotna letelica – neretko se navodi S-70 „Ohotnik“. Tvoje pitanje je sasvim razumljivo: ako je domet bombi stvarno veći, da li je uopšte bila potrebna posada?

Za sada nema javno potvrđenih dokaza (satelitskih tragova, prepoznatljivih akustičkih snimaka, foto-forenzike krhotina) koji bi potvrdili upotrebu teške BPL u konkret­nom slučaju Lozove.

Osim toga, „Ohotnik“ je i dalje, koliko je poznato, u režimu ograničenog vojno-operativnog uvodjenja i demonstracija; moguće je, ali bi to bio neuobičajen rizik za platformu koja je i dalje visoko vredna. Pragmatičnije objašnjenje ostaje dubinski profil pilotirane platforme uz UMPK.