Sukob eksplodira: Pakistan i Avganistan ušli u otvorenu konfrontaciju duž 7 graničnih tačaka!

U trenutku kada su se eksplozije prolomile noćnim nebom iznad Kabula, već je bilo jasno da se stara granica između Avganistana i Pakistana pretvara u liniju fronta. Talibani tvrde da su pakistanske letelice i dronovi pogodili više ciljeva u provinciji Paktika i Host, dok su se njihove jedinice istovremeno sukobile s pakistanskim trupama duž čitave Durandove linije.

Ono što je počelo kao razmena vatre, preraslo je u pravi ratni scenario: prema izveštajima sa terena, pakistanske snage izgubile su više položaja, a talibanske jedinice su ušle u nekoliko pograničnih sela. Eksplozije su potvrđene u oblasti Barmal, gde je pogođena lokalna pijaca, dok svedoci navode da je „nebo svetlelo od dronova i raketa“.

Talibansko Ministarstvo odbrane tvrdi da je reč o odmazdi za napade Pakistana 9. oktobra, u kojima su poginuli njihovi komandanti. „Ovo je naš odgovor na provokacije iz Islamabada“, poručio je portparol talibana Zabihulah Mudžahid. Prema dostupnim podacima, najmanje 12 pakistanskih vojnika izgubilo je život, a Islamabad za sada ćuti — što dodatno podgreva sumnje da se situacija otrgla kontroli.

Snimci su blago rečeno neverovatni, jer do pre samo nekoliko godina ne bi ni sanjali da ćemo gledati scene kako talibani pod punim gasom jure američkim Hamvijima ka tački sukoba.

Sukob koji nije iznenađenje

Ova eskalacija nije došla iz vedra neba. Samo tri nedelje ranije, Donald Trump je pokušao da ponovo uspostavi američku vojnu bazu u Bagramu, nekadašnjem sedištu američkih snaga tokom okupacije Avganistana. Talibani su odbili zahtev bez oklevanja.

„Avganistan neće biti ničija vojna platforma. To bi bilo kršenje našeg suvereniteta i duha sporazuma iz Dohe,“ izjavio je Mudžahid, jasno poručivši da se američko prisustvo više neće tolerisati ni pod kojim uslovima.

Ministar odbrane Avganistana, Mohamed Jakub Mudžahid (gospodin u sredini govornice), izjavio je da su talibanske snage spremne da se bore protiv Amerikanaca „još 20 godina“ ako pokupe da silom zauzmu Bagram.

Ta odluka je izazvala bes u Vašingtonu. Nekoliko dana kasnije, Pentagon je odobrio ugovor vredan 2,5 milijarde dolara sa Pakistanom za isporuku američkih raketa AIM-120 AMRAAM, proizvedenih u kompaniji Raytheon.

Zvanično, ugovor je potpisan radi „regionalne stabilnosti i modernizacije pakistanskog ratnog vazduhoplovstva“. U praksi, međutim, on je došao upravo u trenutku kada je Islamabad počeo da pojačava pritisak na avganistanske granice.

Američki saveznik ili proksi rat?

Slučajnost je gotovo nemoguća. Nakon sastanaka visokog nivoa između američkih i pakistanskih zvaničnika, Pakistan je naglo promenio ton prema susedima. Umesto diplomatskih nota, stigli su dronovi i borbeni avioni.

Cilj udara bio je, kako tvrdi Islamabad, lider Tehrik-e-Talibana Pakistan (TTP) Nur Vali Mehsud — ali talibanski izvori to demantuju. Nedugo zatim, objavljen je audio snimak Mehsuda u kojem on potvrđuje da je živ i naziva napade „američkim planom destabilizacije“.

Dodajmo još jednu bitnu stavku u jednačini, da se sve ovo događa dok Avganistan produbljuje saradnju sa Indijom, što u Islamabadu tumače kao otvoreni izazov. Pakistanska vlada optužuje indijsku obaveštajnu službu RAW za podršku TTP-u, dok Kabulu sve češće stiže politička i ekonomska podrška iz Nju Delhija.

Tako se rat na granici pretvara u geopolitičku šahovsku tablu — gde svaki potez ima svoje sponzore.

Odbrana suvereniteta ili priprema za veći sukob

Dok su pakistanski mediji puni patriotskih slogana, na avganistanskoj strani vlada uverenje da se radi o američkom pritisku, a ne o spontanom pograničnom sukobu. Odbijanje Bagrama se u Kabulu doživljava kao trenutak u kome je Avganistan po prvi put posle dve decenije rekao „ne“ Americi — a odgovor je, kažu, stigao odmah, preko Pakistana.

Regionalni analitičari upozoravaju da bi ovo moglo postati najveći oružani sukob između dve zemlje od 2021. godine, sa potencijalom da uvuče i druge sile regiona. Iran već nudi posredovanje, dok se Kina i Rusija pozivaju na „uzdržanost svih strana“.

U međuvremenu, na granici između Host-a i Kunara odjekuju minobacači. Prema izjavama lokalnih svedoka, mnoge porodice napuštaju sela, a talibanske trupe zauzimaju napuštene pakistanske bunkere.

Granica između Avganistana i Pakistana oduvek je bila linija tenzija, ali danas je postala nešto mnogo opasnije: poligon za testiranje novih geopolitičkih saveza. Odbijanje talibana da vrate Amerikance u Bagram i nagli ugovor između Vašingtona i Islamabada deluju kao deo istog mozaika — onog u kojem manje zemlje postaju oruđe u velikim igrama moći.

Pakistan odbio ponudu talibana o prekidu vatre, što je izazvalo pozive na nuklearni napad

Pakistanska vlada je odlučno odbacila predlog avganistanskih talibana o prekidu vatre nakon nedavnih oružanih sukoba duž linije Durand. Izvori u Islamabadu su to izjavili, naglašavajući da takvi predlozi nisu u bezbednosnom interesu zemlje.

Sukobi se nastavljaju u pograničnim regionima Kunar i Nangarhar, a obe strane se međusobno optužuju za kršenje suvereniteta.

Korisnici društvenih mreža u Pakistanu pozivaju na napad na talibane, uključujući upotrebu nuklearnog oružja, ali Islamabad očigledno nije spreman za takav scenario.

Sukob koji trenutno bukti možda nije samo pitanje teritorije, već signal početka nove zapadne strategije pritiska u Centralnoj Aziji. Ako je istorija ikakav vodič, kraj se neće videti brzo — a posledice će odjeknuti daleko izvan planina Hindu Kuša.

Podsetimo, kada su se SAD povukle iz Avganistana 30. avgusta 2021. godine, talibani su zaplenili vojnu opremu koju su isporučile SAD u vrednosti od preko 7 milijardi dolara. Talibani sada kontrolišu hiljade vozila, aviona i ostalih sistema naoružanja, iako je deo toga degradiran ili neupotrebljiv bez održavanja.

• Avioni: 167 ukupno, vrednosti: skoro milijardu dolara.
• Vozila: Preko 40.000 ostavljeno (Hamvi, MRAP-ovi, M113, kamioni..).
• Oružje: Preko 300.000 komada lakog i teškog naoružanja.
• Ostala oprema: Radio-uređaji, sistemi za noćno gledanje i biometrijski sistemi (najmanje 42.000 jedinica).