Patriot spao na 6%? Ukrajinci tvrde drastičan pad efikasnosti američkog PVO sistema protiv ruske balistike

Bivši zamenik načelnika Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine, gen.-potpuk. Igor Romanenko, izjavio je danas da je efikasnost sistema Patriot u presretanju ruskih balističkih i kvazi-balističkih ciljeva pala sa 42% na oko 6% nakon ruskih softverskih i profilnih izmena na raketama Iskander-M i Kindžal (MiG-31K).

Ukrajinska strana navodi da projektili sada izvode „iznenadne manevre i strma zaronjavanja“ u terminalnoj fazi, što otežava presretanje. Podaci su, kako tvrde, prosleđeni američkim proizvođačima radi „prilagođavanja Patriot algoritama“.

Podsetimo, Vrhovni komandant Oružanih snaga Ukrajine Oleksandr Sirski nedavno je istakao da ukupna efikasnost PVO „ostaje oko 73%“ na širem skupu ciljeva.

Takođe, o istoj temi ali bez procenata, pisali smo pre nedelju dana, međutim, tada su ukrajinski stručnjaci tvrdili da ovo nije nešto što bi moglo da se ispravi pukim ažuriranjem softvera. Naglasak je bio na potrebi za potpuno novim pristupom: drugačijim radarom, drugačijim raketama i unapređenim sistema navođenja.

Bez retorike, hladno i faktografski:

• Tvrdnja o 6% potiče iz ukrajinskih izjava u domaćim medijima.
• Navodi o „dinamičkoj promeni putanje“ (nagla promena kursa, strmi upadni uglovi, terminalni manevri) uklapaju se u poznatu logiku povećanja preživljavanja projektila protiv PVO vođenih kinematikom i algoritmima navodjenja.
• Ukrajinska strana kaže da su telemetrija i fragmenti analizirani i poslati američkim timovima (Patriot), ipak, nema javno objavljenih tehničkih beležnica, snimaka radarskih tragova ili makar validacija softvera presretača „pre i posle“.

Ključno pitanje koje svi zaobilaze: Ako se u javnost iznosi ovako drastičan pad (sa 42% na 6%), koliki je zapravo stvarni bilans presretanja u borbenim uslovima gde su podaci fragmentarni, ciljevi mešoviti (balistički, krstareći, bespilotni), a udari uvek kombinovani i višeslojni?

O „obaranju Kindžala“ – i dalje bez dokaza

Do danas nigde javno nije prikazan ubedljiv, tehnički auditovan dokaz da je Kindžal (hipersonična aeroblistička raketa lansirana sa MiG-31K) bilo gde i bilo kada oborena – u smislu bilo kakvih dokumenata pa makar i jednog sa ove liste: verifikovani radarski trag, forenzički identifikovani fragmenti sa pouzdanim poreklom, vremensko-prostorna korelacija ili treća, nezavisna potvrda.

Bilo je brojnih tvrdnji, pa čak i fotografila koje su čak izazivale podsmeh stručne javnosti, ali bez transparentnog paketa dokaza koji bi stavio tačku na spor. Zbog toga je razumno ostati duboko rezervisan.

Šta sleduje?

• Ruska strana: nastaviće sa profilima leta koji „izbacuju“ presretače iz optimalnog prozora (nagla promena putanje, nizak terminalni let, saturacija talasima ciljeva).
• Ukrajinska (zapadni proizvođači PVO): očekivano ažuriranje softvera (filtri, prediktori terminalnih manevra, izmena logike, bolja fuzija senzora), finije dekonflikcije u slojevitom PVO, kao i širenje efektora (bolji presretači u bliskoj i srednjoj zoni).
• Bilans: tek naknadne, integrisane analize (koje obuhvataju sve tipove ciljeva i meteorologiju, ne samo jedan scenario) mogu dati realnu sliku – javnost ih verovatno neće ni videti.

Priče o „šest odsto“ i „četrdeset dva odsto“ zvuče bombastično i imaju svoju svrhu na relaciji Zapad-Ukrajina (potreba za još pomoći), ali su u ratnim uslovima metodološki nepouzdane. Razumno je zadržati skepsu, pogotovo jer su tvrdnje o obaranju Kindžala ostale nepotkrepljene bilo kakvim dokazima koji bi zadovoljili tehničku i stručnu zajednicu. Ako ovo već prolazi u vestima, stvarni bilans (u oba smera) verovatno je oštriji nego što dopire do javnosti.