„Srpska majka svih bombi“ za Egipat? Šta znamo o vMOAB-4T i koliko je moćna u odnosu na konkurenciju?

Maglovita, ali zapanjujuća premijera desila se u Beogradu: Vlatacom je na sajmu Partner 2025 prikazao vMOAB-4T – gigantsku, vođenu bombu namenjenu detonaciji u vazduhu i rušenju meko i srednje utvrđenih ciljeva silinom udarnog talasa i sekundarne fragmentacije.

Specijalizovani mediji navode da prikazani primerak spada u „najlakši“ član porodice od 4 tone, dok su najavljene i iteracije od 7 i 10 tona. U centru je masivna bojna glava vMW-4T sa blizinskim upaljačem, a repni sklop sa rešetkastim kormilima i kombinovanim GNSS/INS navođenjem treba da obezbedi vođeni prilazak cilju i optimalnu visinu rasprskavanja iznad mete.

Koncept je zamišljen za izbacivanje iz teretnih aviona pomoću kliznog/sistema na izvlačenje (sanki sa padobranom), što drastično smanjuje zahteve integracije u odnosu na klasične borbene avione. Pominju se C-130 i C-17 kao referentne platforme za proceduru izbacivanja sa rampe, mada je za egipatski kontekst bitno da Kairo već sada leti C-130H i nabavlja C-130J-30 – ali ne i C-17.

Ovakva filozofija gde se detonaciju događa u vazduhu nije nova: američka GBU-43/B MOAB (oko 9,5 t ukupno, ~8,5 t eksploziva) takođe se isporučuje iz specijalno opremljenog MC-130 i projektovana je da razorornim talasom „pokrije“ široku površinu mekih ciljeva, inžinjerijskih prepreka i zemljanih utvrđenja. Zabeležena je borbena upotreba 2017. godine u Avganistanu.

Ruski odgovor – termobarična „FOAB“ zapravo ОDAB-9000 – od 11. septembra 2007. godine je postala „otac svih bombi“, sa procenjenim prinosom od ~44 t TNT ekvivalenta, iako su neki podaci ostali nedefinisani za širu javnost, u pitanju je “krmača” van svake konkurencije u svetu.

Kina je 2019. demonstrirala sopstvenu „majku svih bombi“ iz bombardera H-6K, bez javno iznetih detaljnih specifikacija, ali sa jasnom porukom o sposobnosti isporuke velikih konvencionalnih ubojitih sredstava.

U poređenju s ovim „teškašima“, vMOAB-4T je po masi u rangu „srednjeg kalibra“, ali sa modernim navođenjem, rešetkastim kormilima i blizinskim upaljačem koji omogućavaju finu kontrolu visine rasprskavanja – ključnu za maksimalan efekat nad rovovima, zemljanim fortifikacijama, sklonštima, skladištima u otvorenim parkovima i sličnim „mekim“ ciljevima.

Zašto Egipat? Jer koncept „teške bombe sa vođenjem“ koja se izbacuje iz teretnjaka zvuči primamljivo za države koje poseduju C-130 – platformu koju Egipat već koristi decenijama i nadograđuje novim C-130J-30. Time se izbegava skupa i duga integracija na lovačko-bombarderske tipove aviona, a dobija se frontovsko oružje koje jednim udarom može da postigne efekat za koji bi inače trebalo daleko više manjih preciznih sredstava.

U prilog vMOAB-4T ide i to što blizinski upaljač ublažava potrebu za metarskom preciznošću: kada je misija da se „prelomi“ široka zona otpora, najvažnije je pravilno „zakačiti“ visinu i središte ciljne oblasti, te je devastacija onda zagarantovana.

O ambicijama srpske industrije govori i najava skaliranja porodice do 7 i 10 tona – niša između standardnih klasičnih bombi i apsolutnih „super-bombardovanja“ u kojoj su do sada dominirali samo SAD i Rusija. Na nivou tržišne niše, to je signal zemljama koja traže „šire opcije“ u arsenalu, a iz gepolitičkih razloga nemaju pristup američkim ili ruskim verzijama.

Šta ostaje nepoznato? Nama u trenutku pisanja ovog teksta nisu bile dostupne tačne brojke o masi eksploziva, vrsti punjenja, realnom CEP-u i efektima u metrima/smrtnom radiusu za vMOAB-4T; isto važi i za izvozne parametre i eventualne korisnike. Međutim, ono što je već dostupno – vođena a raspršuje se iznad površine zemlje, rešetkasta kormila, ispuštanje iz C-130 i skaliranje do čak 10 t – sasvim je dovoljno da shvatimo tržišnu nišu: „MOAB-filozofiju“ prilagođenu državama sa teretnim vazduhoplovstvom i potrebom za brzim „širokopojasnim“ konvencionalnim udarima nad meko i srednje utvrđenim ciljevima.

Ako je namera zaista da prvi kupac bude Egipat, konceptualna kompatibilnost sa C-130 i nova narudžbina C-130J-30 čine tu jednačinu tehnički veoma ubedljivom – a politički, predmetom posebnih aranžmana koji se retko razglašavaju dok ugovori ne „legnu“.

Ukratko, vMOAB-4T predstavlja ambiciozni iskorak srpske odbrambene industrije u segmentu ultra-teških razornika i pokazuje da Vlatacom ima sve neophodno da postane respektabilan konkurent na globalnim tržištima velikih bombi. Ako Egipat zaista bude korisnik, to bi bila prva prekogranična primena takve tehnologije iz Srbije — ali će realizacija zavisiti od tehničkih, političkih i regulatornih prepreka.

Napomene za čitaoce: Poređenja s američkim MOAB-om i ruskim „FOAB“ služe razumevanju uloge i efekta mega-bombi koje se detoniraju iznad zemlje; brojke o prinosima i poluprečnicima dejstva zasnovane su na otvorenim, ali delom procenjenim podacima.