Sikorsky, kompanija u okviru Lockheed Martina, predstavio je potpuno novu porodicu bespilotnih letelica sa vertikalnim poletanjem i sletanjem pod imenom Nomad — manje od godinu dana nakon što je demonstrirao let i efikasnost svog eksperimentalnog „rotor-krila“.
Suština koncepta je jednostavna i moćna: dvopropelerski dizajn koji kombinuje okretnost helikoptera (poletanje, lebdenje i sletanje na mestu) sa brzinom i doletom letelice sa fiksnim krilima. Rezultat je platforma koja se ponaša kao helikopter kada treba, a krstari poput mlaznjaka kada se misija „izvuče“ na daljinu — i sve to bez potrebe za pistama.
Lockheed i Sikorsky ovo ne predstavljaju kao jedan proizvod već kao porodicu. Ideja „porodice“ nije marketinški trik, već ključna tehnička odlika: Nomad se skaluje. Od relativno malih dronova kategorije (grupe) 3, sve do varijante dimenzija približnih legendarnom UH-60 Black Hawk-u.
Na najnižem nivou nalazi se Nomad 50 sa rasponom krila od oko 3,14 metra, koji je u martu 2025. uspešno okončao produžena letna ispitivanja i pokazao da „krilo sa rotorom“ obavlja i vertikalni uzgon i aerodinamično krstarenje bez drame. Sledeći korak je Nomad 100, veća varijanta Grupe 3 sa rasponom krila 5,49 metara, koja je već u završnoj fazi zemaljskih proba i treba da poleti u narednim mesecima.
Sikorsky (Lockheed Martin) predstavio Nomad — porodicu VTOL dronova koji poleću i sleću vertikalno, a krstare kao mlaznjaci. Od malih platformi Grupe 3 do veličine Black Hawk-a, sa MATRIX autonomijom i hibridnim pogonom, Nomad spaja izviđanje, lake udare i logistiku bez piste. pic.twitter.com/dJ9y71ZVMh
— Oruzje Online (@oruzjeonline) October 7, 2025
Iznad toga, u preliminarnoj fazi projektovanja, nalazi se verzija sa približno 226 kilograma korisnog tereta — dovoljno da se pod krila ili u gondole „zakače“ Hellfire rakete ili SDB (Small Diameter Bomb) i da se preuzmu zadaci na nivou divizije i korpusa, po ulozi bliski MQ-1C Gray Eagle-u.
Na vrhu, najambiciozniji Nomad zamišljen je kao „dron veličine Black Hawk-a“, dakle platforma ekvivalentnih gabarita, pre svega za prevoz tereta i složene, osporavane logističke operacije. U praksi to znači da isti dizajn, iste kontrolne logike i ista arhitektura pogona pokrivaju spektar od nekoliko desetina kilograma do nekoliko stotina kilograma korisnog tereta — ili preko 620 kilograma ukupne mase u klasama Grupa 4/5.
Tehnološko jezgro Nomada je Sikorskyjeva MATRIX autonomija, razvijana u partnerstvu sa DARPA-om. MATRIX je „mozak“ koji spaja softver i senzore za planiranje rute, izbegavanje prepreka i autonomno izvršenje misije. Nije ostao u laboratoriji: isti pristup je već demonstriran na rotacionim i fiksnokrilnim platformama u vazdušnom gašenju požara, logističkoj dostavi i naprednoj vazdušnoj mobilnosti.
U praksi, to otvara vrata timskom radu ljudi i mašina: pilotirani Black Hawk može da nosi ljude ili delikatnu opremu, dok Nomad paralelno izvodi ISR (izviđanje/nadzor/osmatranje), nosi naoružanje za lake udare ili doprema municiju i medicinski materijal na izolovane položaje gde ni helikopter ni avion nemaju bezbednu tačku prilaza.
Još jedna važna odluka je pogonska arhitektura. Manje i srednje varijante prvenstveno koriste hibridno-električni pogon zbog ekonomičnosti i autonomije, dok će veći Nomadi dobiti konvencionalne pogonske sklopove sa više snage i većim doletom. Time je isti okvir spreman i za izviđanje i lake udare, i za osporavanu logistiku „tačka-na-tačku“, i za humanitarne misije u civilnom sektoru.
Nije slučajno: Pentagon poslednjih godina sve glasnije traži pristupačne, brzo rasporedivе sisteme nezavisne od pista, sposobne da prežive u osporavanom vazdušnom prostoru. Upravo se tu Nomad uklapa u širi zaokret američke vojne avijacije ka autonomnom „teamingu“ — da dronovi rade rame uz rame s posadnim letelicama, šire domet i smanjuju rizik.
Sikorsky zato otvoreno govori o Nomadu kao multiplikatoru sile. U Indopacifiku, gde su daljine ogromne, baze raspršene, a piste ranjive na raketne i dronske udare, letelica koja poleće sa travnjaka, brodske palube ili planinske zaravni ima realnu operativnu vrednost. „Porodica“ ovde nije izmišljeni rodoslov već modularnost: trup, krila, pogoni i misijski paketi se menjaju prema zadatku.
U defanzivi, Nomad pomaže u čuvanju situacione svesti i dopuni PVO; u ofanzivi, preuzima izvidničke i „light-strike“ misije; u mirnodopskim okolnostima, kompanija već razgovara s civilnim kupcima o varijanti za vertikalni teretni saobraćaj velikog kapaciteta.
Samouvereno rukovodstvo Sikorskog ne beži od reči hvale. Potpredsednik i generalni direktor Rič Benton opisuje Nomad kao letelicu „nezavisnu od piste“ koja može da deluje na kopnu i moru, u odbrani, bezbednosti, šumarstvu i civilnim organizacijama, uz poruku da je reč o platformi koja „dopunjuje“ misije Black Hawk-a kako bi se održala strateška prednost u Indopacifiku i šire.
Direktor naprednih programa Den Šidler kaže da je Nomad „novi korak napred“ za sledeću generaciju autonomnih dronova dugog trajanja, nastao iz direktnih povratnih informacija Pentagona i razvijan ubrzanim tempom, da bi „poleteo i sleteo praktično bilo gde i izvršio misiju — sve autonomno i u rukama vojnika, marinaca, mornara i pilota“.
Na tržištu je vest dočekana mirno, ali ne i nezainteresovano: akcije Lockheed Martin-a posle objave su dan zatvorile blago u plusu. To možda i najbolje oslikava prirodu Nomada — nije spektakl sa sajma, već promišljen sloj infrastrukture za buduće operacije. U svetu u kome je pista često prva meta, a logistika glavna meta udara, dron koji poleti kao helikopter, a leti kao mlaznjak prestaje da bude futuristički kuriozitet i postaje neophodan alat.
