Kina je objavila da je njihova Narodnooslobodilačka armija testirala i već rasporedila prototip globalnog protivraketnog sistema sposoban da istovremeno prati do 1.000 dolaznih projektila.
Reč je o „distribuiranoj platformi za rano upozoravanje i detekciju velikih podataka“ koja integriše informacije iz svemira, mora, kopna i vazduha u jedinstvenu mrežu analize pretnji u realnom vremenu.
Za razliku od dosadašnjih regionalnih ili nacionalnih sistema ranog upozoravanja, ovaj kineski prototip kombinuje podatke sa satelita, radara, optronike i izviđačkih platformi i proizvodi objedinjene rezultate: praćenje putanja, upozorenja o lansiranju i preciznu identifikaciju bojevih glava u odnosu na mamce.
Sve to kombinovano ga čini prvim sistemom sa stvarnim globalnim pokrivanjem, što je potvrdio i list South China Morning Post.
Naučni temelj u časopisu Modern Radar
Ono što ovu priču odvaja od spekulacija jeste činjenica da su rezultati već objavljeni u naučnom radu. Tim pod vođstvom Li Sjudonga iz Nanjing Electronics Technology Institute izložio je detalje u časopisu Modern Radar 2. septembra 2025. godine.
Prema njihovom radu, platforma može da izvrši 1.000 zadataka obrade podataka paralelno na različitim čvorovima, što znači da u realnom vremenu stvara objedinjeni taktički prikaz. Posebno se ističe upotreba QUIC protokola (Quick UDP Internet konekcija), koji omogućava siguran i brz prenos podataka čak i u uslovima intenzivnog elektronskog ometanja.
Integracija podataka iz fragmentisanih izvora, nastalih u različitim periodima i kod različitih dobavljača, bila je najveći tehnički izazov. Istraživački tim navodi da su upravo taj problem rešili razvojem distribuisane obrade i objedinjavanjem izlaza u jedinstven komandni tok.
Kineski korak napred dok Amerika kaska
Poređenja radi, američki projekat „Zlatna kupola“, najavljen od strane predsednika Donalda Trampa u maju, još uvek nema definisanu arhitekturu niti testirani prototip. General Majkl Gejtlajn iz Američkih svemirskih snaga priznao je da napredak tapka u mestu i da je ključni problem u podacima, a ne u oružju.
„Imamo potrebne informacije, ali nisu na pravim mestima“, rekao je Den Najt iz kompanije Arkfild, naglašavajući da SAD moraju da redizajniraju celokupnu podatkovnu infrastrukturu.
Kineski model, dakle, već funkcioniše makar u verziji prototipa, dok američki koncept i dalje postoji samo kao ideja. To jasno ilustruje razliku u tempu razvoja: dok u SAD traju rasprave o budžetu i ulozi saveznika, Kina uvodi konkretne tehničke kapacitete.
To se uklapa u širi trend gde je Peking uspeo da ostvari stabilan napredak u oblastima kao što su hipersonične rakete, borbeni avioni šeste generacije i elektromagnetni sistemi, dok su slični američki projekti često zapinjali zbog političkih i finansijskih nesuglasica.
Geopolitičke posledice
Ovakav tehnološki iskorak zaista menja odnos snaga. Sa sistemom koji pokriva celu planetu i spaja podatke iz svemira, mora i kopna, Peking demonstrira ne samo naučni već i strateški kapacitet za kontrolu globalnih bezbednosnih procesa.
Čak i ako sistem nije u potpunosti operativan u svim segmentima, njegovo raspoređivanje pokazuje da je Kina prešla prag ka stvaranju planetarne protivraketne odbrane.
Za razliku od uobičajenih deklaracija i vizuelnih impresija umetnika, ovde postoje i konkretni dokazi: naučni rad, objavljeni tehnički parametri i testovi koje je potvrdila Narodnooslobodilačka armija. Time Kina šalje jasnu poruku – dok drugi još raspravljaju o budućim projektima, ona već polaže temelje za štit koji pokriva celu Zemlju.
