Putin prvi put želi da pošalje elitne jedinice ruske Nacionalne garde na ukrajinski front – Koji je razlog?

Vladimir Putin, prema više medijskih navoda koji se pozivaju na zapadne obaveštajne procene, razmatra korak koji bi do pre nekoliko godina delovao nezamislivo: uključivanje delova Rosgvardije — ruske Nacionalne garde — u borbene zadatke na prvoj liniji u Ukrajini.

Ako se ove spekulacije potvrde, bila bi to prva širokorazmerna upotreba ove formacije u ulozi „udarne pešadije“, a ne samo u njenim uobičajenim bezbednosnim i „reda i mira“ misijama u pozadini.

Rosgvardija je formirana petog aprila 2016. spajanjem niza unutrašnjih trupa i specijalnih policijskih jedinica. Formalno je podređena direktno predsedniku Ruske Federacije i ima mandat koji obuhvata unutrašnju bezbednost, protivterorističke operacije, zaštitu kritične infrastrukture, kontrolu oružja i pomoć policiji. U njenom sastavu su i poznate formacije poput OMON-a i SOBR-a, kao i specijalni centri za borbu protiv terorizma i diverzija.

Za razliku od klasičnih oružanih snaga, Rosgvardija je koncipirana kao „unutrašnja sila“ — teže naoružana od policije, lakša od regularne vojske. U praksi raspolaže širokim spektrom oklopnih vozila na točkovima (npr. BTR-ovi, „Tigrovi“, MRAP-ovi), sredstvima veze, dronovima, protivminskim i protivdiverzantskim kapacitetima, kao i specijalističkim timovima obučenim za urbane i „složenog bezbednosnog okruženja“ operacije. Tokom rata u Ukrajini do sada je uglavnom delovala u pozadini — obezbeđenje komunikacija i skladišta, protivdiverzantske misije, filtracione i patrolne radnje u zaleđu.

Zašto bi Kremlj sada menjao ulogu garde?

Ako Kremlj zaista priprema delove Rosgvardije za prvu liniju kao što se priča na zapadu, moguća su tri motiva:

„Zaptivanje“ teških deonica fronta. Jedinice Rosgvardije sa višim nivoom selekcije i bolje koordinacije mogle bi se ubacivati kao „teške zamenice“ na pravcima gde je ritam borbi najintenzivniji (urbane zone, šumsko-pojasni tereni, prelomi rečnih linija). Taktički zadatak: brzo zauzimanje i zadržavanje ključnih blokova/strelišta u gradu, čišćenje objekata, lov na ukrajinske DRG (diverzantsko-izviđačke grupe).

Psihološko-politički signal. Slanje „predsedničke garde“ na front ima i unutrašnju poruku: država je spremna da upotrebi sve instrumente nasilja koje poseduje. Nakon pobune Vagnera 2023, Rosgvardija je dodatno ojačana u ulozi „osigurača“ režimske stabilnosti; bojno iskustvo podiže njen status i koheziju.

Adaptacija na rat dronova. Rosgvardija je poslednjih godina intenzivno razvijala kontradiverzantske i protivdron kapacitete na nivou malih timova. U okruženju gde FPV, izviđački i udarni dronovi dominiraju, jedinice sa kompaktnom strukturom, gustom mrežom veze i brzom komandom i kontrolom mogu biti korisne u „mikrotaktici“ savremenog fronta.

Šta bi bila realna uloga na terenu?

Ako Rosgvardija pređe iz “drugog ešalona” u napadne ešalone, najverovatniji zadaci bi bili dinamične, kratke operacije u urbanoj sredini i na rubovima gradova, gde malo ko može da nadomesti njihovu obučenost i koheziju. Reč je o borbi u zgradama, skladištima i radnim kompleksima, o krpljenju rupa na liniji i brzom potiskivanju branilaca iz takozvanih sivih zona.

Takav tip delovanja najčešće ne osvaja naslovne strane, ali odlučuje o tempu: kada jedinice ulaze duboko, zauzimaju jezgra naselja i ostaju dovoljno dugo da “ukopaju” front, odbrana protivnika se u kratkom roku pretvara u seriju izolovanih tačaka.

Uz urbane zadatke, Rosgvardija bi mogla da preuzme i funkciju “stabilizacionih snaga” odmah po padu neke ulice ili kvartova: kontrola prilaza i raskrsnica, presek kontraofanzivnih koridora, lov na diverzantsko-izviđačke grupe, neutralisanje dronova u niskom sloju vazdušnog prostora kombinacijom elektronskih sredstava i mobilnih timova.

Sve to spada u njene prirodne kompetencije. U suštini, birale bi se deonice gde kratka, precizna operacija ima nesrazmerno velik efekat po liniju odbrane protivnika—upravo one tačke zbog kojih se front ponekad “sklopi” brže nego što je ijedna strana očekivala.

Prednosti i ograničenja ove ideje

Prednost Rosgvardije nije u masi, nego u gustoći veštine. To su sastavi naviknuti na visoku disciplinu, na rad u malim jedinicama, na specijalne zadatke u komplikovanom okruženju i pod jakim pritiskom. Njihova komandna struktura je vertikalno jasna, a logistika dovoljno elastična za brze premeštaje i kratke operacije. Kada se ubace na pravo mesto u pravo vreme, često menjaju odnos snaga lokalno, a ponekad i na čitavom sektoru.

Ipak, ograničenja su realna. Rosgvardija nije formacija za duge rovovske okršaje pod teškim artiljerijskim “zavesama” niti za iscrpljujuće klackalice po otvorenom terenu. Ona najbolje funkcioniše kada postoji jasna, merljiva misija sa jasnim izlazom—uđi, slomi, obezbedi, predaj položaj regularnoj pešadiji.

Drugo, koordinacija sa armijskim korpusima mora biti besprekorna; dvostruki lanci komandovanja, koji su u Rusiji često paralelni, umeju da zakomplikuju situaciju kada je svaka minuta skupa.

Treće, politički rizik je veći nego kod regularne vojske: gubici Rosgvardije nose simboličku težinu, jer se u javnosti ona doživljava kao “predsednička garda”, pa bi talas žrtava imao i odjek unutar zemlje.

U zbiru, moguće uključivanje Rosgvardije na prvu liniju fronta bio bi signal o nameri Kremlja da ubrza dinamiku i “zakuca” dobitke gde god proceni da je linija protivnika na ivici pucanja—pre svega u složenim, urbanim ambijentima. To ne menja automatski strategijsku sliku rata, ali povećava verovatnoću lokalnih proboja i bržeg stabilisanja novostečenih položaja.

Jednako važno, to bi dodatno učvrstilo Rosgvardiju kao centralni stub sile u ruskom poretku: nije više samo unutrašnji štit, već i oružje koje se, kada zatreba, iznosi napred. U ratovima koji traju duže nego što su svi zamišljali, upravo takva preklapanja uloga često postaju presudna.

Ipak, u trenutku pisanja ovog teksta na internetu ne postoji javno dostupna potvrda o ideji slanja Rosgvardije na prvu liniju, a kao što sugerišu pojedini zapadni/ukrajinski izvori. Čak i da se ipak planira taktički ili lokalno, Moskva to nije spomenula apsolutno nigde.