Smerš: tajna frontovska elita koja je lomila Abver — istorijat, struktura, mitovi

U više navrata bavili smo se istorijatom obaveštajnih i bezbednosnih službi na ruskom (sovjetskom) prostoru. U tekstu Obaveštajna i kontraobaveštajna praksa SSSR – bez prava  na slavu (objavljenom 27. V 2019. godine) kratko smo obradili službu SMERŠ. Ovom prilikom detaljnije ćemo pojasniti njen istorijat i strukturu. U daljem tekstu ovaj akronim pisaćemo kao usvojenu imenicu – Smerš. Pre toga razjasnimo i jednu rasprostranjenu tvrdnju o nazivu ove službe. 

O čemu je reč? Legenda i istraživačka praksa kažu da je naziv Smerš akronim od reči smrt špijunima (смерть шпионам”). Potpuna slučajnost i lingvistička pogodnost doveli su do toga da se borbeni poklič pretvori u naziv kontraobaveštajne službe i taj naziv je vrlo lako zaživeo.

Služena verzija govori nešto sasvim drugo: do 19. aprila 1943. godine (kada je strateška inicijativa prešla na stranu Sovjeta, povećavajući frontovska iskušenja), postojala su Posebna odeljenja za pitanja specijalnih metoda razotkrivanja špijuna, skraćeno OOSMERŠ. Pun naziv na ruskom glasi: особые отделы по вопросам Специальных МЕтодик Разоблачения Шпионов. Kada su sklonjena dva slova (OO) dobijen je akronim (proširena abrevijatura) Smerš. Ona je odmah dobila svoje frontovsko tumačenje i tako je ostalo do danas. 

Smerš je bio naslednik Uprave posebnih odseka NKVD (UOO) koji su formirani 17. jula 1941. godine, nastalih iz Treće uprave Narodnog komesarijata odbrane. 

Rad te Službe bio je istinski podvig. Borila se protiv izdajnika, diverzanata, sabotera i špijuna svih vrsta. Podsetimo: Istočni front je imao praksu i metode bez analoga u dotadašnjem iskustvu ratovanja. Nemačka je imala neograničene mogućnosti da pripremi, obuče i opremi prave Sovjete koji nisu morali da uče jezik ili običaje vojske u koju treba da se infiltriraju.

Mnogo izdajnika i prebega (posebno iz baltičkih država) savršeno je poznavalo unutrašnji život vojske pa je veština operativaca Smerša utoliko više za divljenje, jer su morali da razlikuju svoje od svojih. Pri tome treba imati u vidu da su se pripadnici Smerša nadmudrivali sa agentima koji su, kao i oni, zahvaljujući frontovskom iskustvu, bili spremni na sve. 

Smerš nije bio jedinstvena organizacija, mada je bio deo opšte kontraobaveštajne mreže Sovjetskog Saveza. 

Postojala su tri Smerša:

• Glavni Smerš bio je potčinjen Narodnom komesarijatu odbrane (kasnije Ministarstvo odbrane). Odgovarao je formalno Viktoru Abakumovu, a suštinski samom Staljinu. Njegov glavni posao bio je kontraobaveštajni rad u frontovskom pojasu.
• Drugi Smerš je pripadao Narodnom komesarijatu unutrašnjih poslova (NKVD) i bio je potčinjen Semjonu Juhimoviču (Семен Юхимович). Pravu kontrolu imao je, naravno, Berija. Ovaj ogranak bavio se bezbednošću na oslobođenim teritorijama, borbom s banderovcima, armijom Krajove, provokatorima, šumskim bratstvima i bandama. Ovaj Smerš je imao i jednu loše prikrivanu funkciju – da kontroliše glavni Smerš (!).
• Treći Smerš delovao je kao Samostalno odeljenje pri Narodnom komesarijatu Flote (Наркомат флота) i njime je rukovodio Petar Gladkov. I ovde je rukovođenje bilo formalno jer je Odeljenje odgovaralo admiralu Kuznjecovu. Ono se bavilo specifičnim kontraobaveštajnim poslovima iz domena Ratne mornarice.

Abver je, naravno, znao za svog protivnika. U Vermahtovim priručnicima su za oficire Smerša navodili da ih je najlakše prepoznati po kožnim čizmama koje nisu iznošene, kao i po pedantnim uniformama koje nisu prošle kroz rovove i zemunice. Ali, isto to je važilo i za Abverove kontraobaveštajce. Kako su onda oficiri Smerša prepoznavali neprijatelja? Kružio je mit da su na dokumentima koja su oni koristili ostajali tragovi zarđalih spajalica. Odakle to? Već 1941. godine Nemci su u Minsku u Kancelariji za državne formulare i pasoše (Госзнак) zatekli blanko obrzasce raznih isprava. Naravno, i jedni i drugi znali su da su ti dokumenti numerisani i beskorisni, pa su Nemci u zarobljenim sovjetskim štamparijama štampali nove papire. Istina je da su smeršovci imali mnogo načina da provere ko je špijun, a ko ne. 

Nije slučajnost što su operativci Smerša imali široka ovlašćenja pri hapšenju i istragama jer drugačije nije moglo. U akcijama su često odlučivali sekundi, a tu vremena za administraciju nije bilo. Formalno-pravno, za istrage su bila zadužena vojna tužilaštva, ali usled frontovske prakse ona su na ovaj metod zatvarala oči. Rat je nalagao nova rešenja. Uspesi Smerša bili su impresivni; za operativce su birani lucidni, inteligentni ratnici kojima nije bila potrebna velika priprema.

Vrlo brzo bi intuitivno otkrili špijuna. Njima sigurno ne bi promaklo da vojnik, koji je počeo rat 1941. godine, ima nova, nepohabana  dokumenta pri legitimisanju 1943. godine. U zbirci priča ”Prostodušni ljudi” Borisa Lavrenjeva, opisan je istinit događaj: nemački špijun, prerušen u pukovnika, ”pao je” na partijskoj knjižici u kojoj je članarina redovno plaćana svakog meseca, što je bilo teško izvodljivo, pa i nemoguće u ratnim uslovima. Novac nije stizao do ratnika već se finansijski promet odvijao na drugačiji način, o čemu smo pisali u tekstu ”Nadnica za strah”. Po pravilu, sva vojnička primanja država je pretvarala u ratni novčani zajam. 

U legende o Smeršu spadaju i tzv. vansudske presude, odnosno rešenja (Внесудебные расправы). Formalno, presude je donosio vojni sud, ili Posebno veće pri NKVD SSSR (Особое совещание при НКВД СССР, postojalo od 1934. do 1953. godine). Da bi uhapsili nekog iz srednjeg komandnog sastava (do ranga komdiva, odnosno komandanta divizije), oficiri Smerša morali su da dobiju odobrenje od Ratnog saveta armije ili fronta.

Viši činovi mogli su biti privedeni samo naredbom ministra odbrane. Ipak, u praksi se dešavalo da mnogi špijuni budu likvidirani tokom akcije, pa se stvorila fama o samovlašću, kako oni mogu ubiti koga hoće, a da ne odgovaraju nikom. U stvarnosti, to sve službe znaju, smeršovcima je mnogo više odgovaralo da uhvate živog špijuna, ali rat je imao svoja pravila.   

Smerš posle rata

Narodni komesarijat odbrane i Narodni komesarijat Ratne mornarice (Flote) bili su 25. feruara 1946. godine objedinjeni u Narodni komesarijat oružanih snaga. On je već posle 18 dana, 15. marta, preobrazovan u Ministarstvo odbrane. Nešto kasnije, četvrtog maja iste godine, Glavna uprava kontraobaveštajne službe Smerša pri Ministarstvu oružanih snaga bila je prekomandovana u nadležnost Ministarstva državne bezbednosti SSSR (MGB) i tamo je dobila službeni naziv Treća glavna uprava MGB. Konačno, Smerš se utopio u Treću glavnu upravu KGB SSSR pri čemu je nastavio da se bavi vojnom kontraobaveštajnom problematikom.     

Struktura glavnog Smerša

Naređenjem br. 3 narodnog komesara odbrane J.V. Staljina od 29. aprila 1943. godine Smerš je u svojoj organizacionoj strukturi imao sledeća odeljenja koja su uglavnom imenovana rednim brojem radi konspiracije:

• Prvo odeljenje (operativni rad u centralnom aparatu Narodnog komesarijata odbrane).
• Drugo odeljenje (rad sa zarobljenicima i provera oslobođenih sovjetskih zarobljenika).
• Treće odeljenje (borba s agenturom u pozadini Crvene Armije).
• Četvrto odeljenje (rad u pozadini neprijatelja radi otkrivanja ubačenih agenata u pozadinu Crvene Armije).
• ●eto odeljenje (organi Smerša pri vojnim okruzima kao teritorijalnim vojnim organima).
• Šesto odeljenje (isleđivanja).
• Sedmo odeljenje ( operativno računovodstvo, statistika, verifikacija vojne  evidencija članova CK SKPb, Narkoma, šifrovanje, odobravanje strogo poverljivih i tajnih poslova, registrovanje obaveštajaca poslatih da deluju u neprijateljskoj uniformi kao dvostruki špijuni).
• Osmo odeljenje (operativna tehnika).
• Deveto odeljenje (pretresi, hapšenja, nadzor).
• Deseto odeljenje (Odeljenje ”S” – specijalni zadaci).
• Političko odeljenje (komesarski poslovi).
• Odeljenje za kadrove.
• Administrativno-finansijsko odeljenje.
• Sekretarijat.

Bez obzira na ovakvu podelu (koja se pokazala nužnom) centralni aparat Smerša pri Narodnom komesarijatu imao je svega 646 ljudi.

Struktura Smerša pri NKVD

Berija je ovaj Smerš organizovao i prilagodio strukturi i poslovima NKVD, tako da je imao praktično neograničenu moć i ovlašćenja, pri čemu su delovi Smerša mogli biti s lakoćom detaširani u sastav unutrašnje vojske, pograničnih jedinica, itd.  Njegova struktura bila je sledeća:

• Sekretarijat.
• Specijalne grupe.
• Grupe operativne upotrebe.
• Prvo odeljenje (agenturno-operativni rad u centralnim komandama NKVD).
• Drugo odeljenje (rad u jedinicama NKVD u pozadini aktivne armije).
• Treće odeljenje (rad u pograničnim jedinicama NKVD).
• Četvrto odeljenje (rukovođenje agenturno-operativnim radom u unutrašnjim, železničkim, privrednim i snagama za zaštitu konvoja NKVD i MPVO (lokalna PVO).
• Peto odeljenje (isledničko).
• Šesto odeljenje (organizaciono-mobilizacijsko).

Od avgusta 1943. godine sistem organa kontraobaveštajne službe Smerša u jedinicama NKVD uključivala je sledeća odeljenja:

• OKR ( skraćenica za Kontraobaveštajno odeljenje) za zaštitu pozadine frontova (12 sektora).
• OKR Ukrajinskog i Severnokavkaskih okruga unutrašnje vojske.
• OKR pograničnih okruga (10 sektora).
• OKR Samostalne motostreljačke divizije posebne namene ”Feliks Đeržinski”, interventna jedinica, elita NKVD.
• OKR Samostalne motostreljačke brigade posebne namene.
• OKR NKVD u Moskvi, Kujbiševu, Novosibirsku i Sverdlovsku gde su se nalazila posebno važna preduzeća i železnički čvorovi.
• OKR za zaštitu pozadine frontova sa stalnim preformiranjem u skladu sa promenama namene i imena frontova.

Pored ovih organa i odeljenja NKVD je imao veoma razvijen sistem školovanja i obuke kadrova. Kandidati za operativna lica Smerša pri NKVD bili su najbolji oficiri i podoficiri u rangu seržanta od 21. do 30. godine života, članovi i kandidati SKPb, sa obrazovanjem ne nižim od sedam razreda, pri tom fizički zdravi i sposobni. Završne ratne godine formirana su kontraobaveštajna odeljenja NKVD za zaštitu pozadine za Grupe okupacionih snaga u Nemačkoj, Severnoj grupi snaga u Poljskoj, Centralnoj grupi snaga u Austriji i Južnoj grupi snaga u Mađarskoj. Za ovakav raspored formalno su bila predviđena samo 94 radna mesta, mada ih je u praksi bilo mnogo više. 

Struktura Smerša pri Narodnom komesarijatu Ratne mornarice (Flote) SSSR

• Sekretarijat.
• Prvo odeljenje (centralni organi RM).
• Drugo odeljenje (rukovodstva organa Smerša Flote i Flotila).
• Treće odeljnje (rukovodstva pri garnizonima, pozadinskim organima i školskim ustanovama).
• Četvro odeljenje (operativno računovodstvo, statistika).
• Isledničko odeljenje.
• Operativno odeljenje.
• Šifrantsko odeljenje veze.
• Odeljenje operativne tehnike.
• Odeljenje za kadrove.
• Administrativno-privredno i finansijsko odeljenje. 

Smerš je nastao kao posledica izuzetnih ratnih napora i opravdao je svoje postojanje. Tokom rata neutralisao je oko 30.000 agenata Sila osovine i preko 3.500 sabotera i diverzanata. Uhapšeno je i ispitivano oko 600.000 ljudi, a sprovedene su i 183 uspešne akcije obmanjivanja neprijatelja, tako da nemačka obaveštajna služba nije mogla a utiče na frontovski rat. Pažljivi čitaoci svakako su bili u prilici da odgledaju i poznati film ”U avgustu 44”; u njemu je veoma verno prikazan operativni rad na terenu, pa preporučujemo onima koji nisu odgledali taj film da to prvom prilikom učine.