Kinesko ratno vazduhoplovstvo u poslednjih nekoliko godina napreduje tempom koji brine i fascinira zapad istovremeno. Posle višegodišnjeg uvođenja lovca pete generacije J-20 „Mighty Dragon“, više izvora ukazuje da je prag od oko 300 operativnih primeraka već dostignut ili čak premašen.
Ako se nastavi trenutni tempo, Kina bi do sredine naredne decenije mogla imati i do 1.000 lovaca 5. generacije, uz paralelni ulazak prvih platformi 6. generacije u probni i inicijalno operativni status. To bi bitno promenilo vazduhoplovni bilans snaga u Indo-Pacifiku.
Kako je Kina ubrzala: od prototipa do traka „velikog kapaciteta“
Serijska proizvodnja J-20 pokrenuta je krajem prethodne decenije, ali je masovna proizvodnja zaista uzela maha tek par godina kasnije, od 2022. godine, kada je Chengdu Aircraft Corporation (CAC) otvorio i optimizovao nove montažne kapacitete.
Danas se često procenjuje da Kina isporučuje do čak 120 ovih aviona godišnje, što je ritam koji – ako se održi – omogućava dostiizanje četvorocifrenog broja do 2030-ih.
Taj skok nije došao slučajno. Pored političkog prioriteta, presudna je bila industrijska zrelost lanca snabdevanja: kompoziti, niskouočljive tehnologije premaza, AESA radari, napredni linkovi za prenos podataka i sl.
Dodamo li i domaće motore WS-10C/WS-15 (uz napomenu da prelazak na WS-15 ide postepeno), jasno je da je Kina uradila ono što je najteže – prevela prototip u stabilan serijski proizvod koji se može uvoditi u više pukova paralelno.
Poređenje sa SAD: brojke, ali i struktura
Za referencu, Lockheed Martin trenutno isporučuje oko 150 F-35 godišnje (za SAD i njihove odabrane saveznike). SAD u pogonu imaju približno 600+ F-35 svih verzija, uz oko 180 F-22 (proizvodnja je potpuno obustavljena). Suština poređenja, međutim, nije samo u apsolutnim brojkama. Važno je nekoliko pitanja:
- Struktura flote: F-35 je multinacionalni program sa velikim brojem korisnika i raznovrsnim misijama.
- Mreža i obuka: SAD i NATO imaju duboko ukorenjene standarde, integraciju senzora, municije i tanker-mreže.
- Tempo modernizacije: Kina sada hvata ritam koji brzo smanjuje jaz – posebno u kvantitetu i obuhvatu jedinica 5. generacije.
Drugim rečima, iako Kina „stiže“ po broju kad je reč o lovcima stelt konfiguracije, ekosistem (C2 mreže, obuka, logistika, interoperabilnost) ostaje ključna razlika – i tu Zapad ima prednost stečenu decenijama rada u koalicionim okvirima.
Ipak, kvantitet koji Peking dostiže ima stratešku težinu: kada dovoljno aparata 5. generacije „popuni“ zarišta i rotacije, menjaju se taktike, saturacija senzorskog prostora i opterećenje protivničke PVO.
Šta J-20 donosi na bojno polje
J-20 je lovac niske uočljivosti projektovan pre svega za dominaciju na srednjim i velikim daljinama. U kombinaciji sa AESA radarom, naprednim paketima elektronskog ratovanja i raketama PL-15 (dugog dometa) – već i bez oslanjanja na buduće PL-XX/PL-21 – J-20 je optimizovan da „drobi“ protivničku mrežu lovaca i AWACS-a, ciljajući „oči i uši“ protivnika.
Sa prelaskom na motore WS-15 (gde i kad god bude dostupan na serijama), očekuju se bolje performanse ubrzanja i superkrstarenja, što bi J-20 dodatno približilo idealu standarda 5. generacije.
Uparivanje sa bespilotnim platformama (koncepti vernih saboraca), dalekometnim senzorima i kopnenim A2/AD komponentama (radari metarskog/decimetarskog opsega, PVO dugog dometa) čini „kineski mozaik“ opasno koherentnim na sopstvenim obalama.
Nije sve J-20: J-35 i put ka nosačima
Kineska industrija paralelno razvija i J-35 (takođe poznat i kao FC-31) – stelt lovac manje mase u odnosu na J-20, sa varijantom spremnom za nosače aviona. Uvođenje katapulta (EMALS) na novim nosačima otvara prostor da J-35 zaista ponese više goriva i naoružanja, kao i da poleti sa većom težinom u konfiguraciji niske uočljivosti.
Time se kompletira trojstvo: J-20 za strateški lov na velike daljine, J-35 za palubne i taktičke zadatke, a modernizovani J-10C/J-16 kao sirova snaga u velikom broju.
Šta najviše brine moguće protivnike?
Vest o „300+ J-20“ odjeknula je snažno u Indiji, gde analitičari upozoravaju na kvantitativno-kvalitativni jaz koji se ubrzano povećava. Kineski J-20 odavno je realna pretnja američkim F-22 i F-35 avionima, ne samo zbog stelt dizajna i performansi, već i zbog naprednih tehnologija poput domaće proizvodnje SiC čipova.
Dok AMCA (budući indijski projekat pete generacije lovaca) slabo napreduje, realno je da će operativni broj aviona 5. generacije u Indiji do kraja decenije biti ograničen, pa će oslonac ostati na Su-30MKI, Rafalima i modernizovanim MiG-29. To ne znači da je balans fiksiran, ali vremenski period do masovne proizvodnje AMCA (i/ili možda Su-57) daje Kini period u kome prednost može postati strukturna.
Slično važi i za druge aktere Indo-Pacifika, posebno one bliske Vašingtonu: Japan i Južna Koreja ubrzano modernizuju, Australija produbljuje interoperabilnost sa SAD, ali kineski tempo nameće „pritisak brojkama“ i zahteva stalno ulaganje u mreže, senzore i municiju dugog dometa.
Trka ka 6. generaciji: demonstratori i arhitektura „sistemi-sistema“
Dok serije J-20 rastu, u pozadini teče razvoj 6. generacije – u Kini, SAD i Evropi. Koncept je sličan: platforma još niže uočljivosti, veoma snažni senzori, visok nivo umreženosti sa bespilotnim „vernim saborcima“, asistencija veštačke inteligencije u kokpitu i mogućnost nošenja hipersoničnih ili dalekometnih raketa.
Niko na svetu još nema spreman ovakav proizvod u punom smislu, ali ko prvi postigne operativno smislenu kombinaciju (platforma + mreža + roj bespilotni letelica + municija), imaće realnu prednost.
Može li Kina „prestignuti“ SAD?
U kvantitetu 5. generacije – lokalno, u sopstvenim operativnim pravcima – može. U kvalitativnom ekosistemu (globalni dolet, tankerske flote, satelitske mreže, interoperabilnost sa desetinama saveznika), SAD i dalje imaju prednost.
Ipak, ključno je istaći da Kina više nije daleko iza. U nekim segmentima čak i diktira tempo. Ako do 2030-ih zaista polje bude ispunjeno stotinama J-20, plus J-35 sa nosača, protivnik će morati da računa na kontinuiran pritisak stelt lovaca, a ne na sporadične susrete.
Dakle, informacija da je Kina stigla do oko 300 J-20 nije samo broj – to je signal da je industrijski prag pređen. Ubrzana proizvodnja, paralelni razvoj J-35 i rad na 6. generaciji znače da Peking gradi dugoročno održivu vazduhoplovnu moć.
SAD i saveznici ostaju vrlo konkurentni u mrežama, obuci i municiji, ali će morati da održavaju pa i prošire tu prednost ukoliko žele da uživaju status na koji su navikli. Za region, posebno Indiju i države Indo-Pacifika, poruka je jasna: slede godine pokušaja učešća u trci, u kojima će kombinacija kvantiteta, mreže i preciznih sredstava presuditi – više nego bilo kakav pojedinačni avion.
