Sporazum potpisan 17. septembra 2025. u Rijadu između pakistanskog premijera Šehbaza Šarifa i saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana mnogi nazivaju istorijskim. Prema odredbama novog Sporazuma o strateškoj međusobnoj odbrani (SMDA), napad na jednu državu smatra se napadom na drugu, što predstavlja arapsko-pakistanski pandan članu 5 NATO pakta.
Suština ovog dogovora leži u činjenici da se nuklearni arsenal Pakistana – oko 170 bojevih glava prema procenama međunarodnih analitičara – stavlja i u službu odbrane Saudijske Arabije. Drugim rečima, Rijad je dobio ono što dugo priželjkuje: nuklearno odvraćanje, ali bez sopstvenog oružja masovnog uništenja na svojoj teritoriji.
Pametan manevar Rijada
Saudijska Arabija godinama razmatra mogućnost razvoja sopstvenog nuklearnog programa. Još od ranih 2000-ih govorilo se o potencijalnoj nabavci tehnologije od Pakistana, a u više navrata spominjane su i ponude Kine. Međutim, političke okolnosti, međunarodne zabrane i strah od sankcija uvek su kočili tu ideju.
Ovim potezom Rijad je uspeo da dođe do istog cilja na drugačiji način: kroz savez sa zemljom koja već poseduje nuklearno oružje. Kako piše indijsko-kanadski The EurAsian Times, ovo se može posmatrati kao „Pakistan koji iznajmljuje svoje bombe Saudijskoj Arabiji“.
Za razliku od formalnog prenosa tehnologije, ovde se ne radi o transferu oružja, već o obavezi da Pakistan upotrebi sopstveni arsenal u slučaju da Saudijska Arabija bude napadnuta. Na taj način Saudijci su dobili nuklearni štit, a da pritom nisu prekršili nijedan međunarodni sporazum.
Dugogodišnji savez
Da bi se ovaj dogovor u potpunosti razumeo, potrebno je sagledati istoriju odnosa dveju zemalja. Rijad i Islamabad već decenijama neguju strateško partnerstvo. Saudijska Arabija je još od 1980-ih pomagala Pakistan finansijski, sa više od 30 milijardi dolara podrške. Ti fondovi su značajno doprineli razvoju pakistanske ekonomije i vojske.
Zauzvrat, Pakistan je više puta slao svoje trupe u Saudijsku Arabiju, posebno radi zaštite svetih gradova Meke i Medine. Pakistanski instruktori imali su ključnu ulogu i u obuci pojedinih saudijskih vojnih jedinica. Ovaj savez je, dakle, duboko ukorenjen i ovim sporazumom dobija novu – i mnogo ozbiljniju – dimenziju.
Reakcije i posledice
Sporazum je odmah izazvao burne reakcije širom regiona. Iran, koji je već u višedecenijskom rivalstvu sa Saudijskom Arabijom, gleda na ovaj dogovor kao na direktnu pretnju. Teheran je uložio ogromna sredstva u razvoj svog raketnog programa i posredno svog nuklearnog potencijala, i novi saudijski štit doživljava kao balansiranje snaga na svoju štetu.
Izrael, s druge strane, situaciju posmatra sa zabrinutošću i oprezom. Tel Aviv već poseduje sopstveni nuklearni arsenal (iako ga zvanično nikada nije potvrdio), ali se sada suočava sa mogućnošću da još jedna bliskoistočna sila ima indirektan pristup takvom oružju. To komplikuje stratešku jednačinu koja decenijama počiva na izraelskoj nuklearnoj prednosti.
Vašington je, prema diplomatskim izvorima, iznenađen brzinom kojom je dogovor postignut. Administracija Donalda Trampa, iako zagovara princip „Amerika na prvom mestu“, teško može ignorisati ovakav tektonski pomak u bezbednosnoj arhitekturi Bliskog istoka.
„Muslimanska bomba“ – mit ili realnost?
Pakistanski nuklearni arsenal u prošlosti je često nazivao „muslimanskom bombom“. Još od 1970-ih Islamabad je program razvijao uz veliku finansijsku pomoć iz muslimanskih zemalja, među kojima se najviše isticala upravo Saudijska Arabija. Iako je Pakistan uvek insistirao na tome da njihov arsenal služi isključivo nacionalnoj odbrani, mnogi su smatrali da se u pozadini krije šira islamska solidarnost.
Današnji dogovor praktično potvrđuje te pretpostavke. Pakistanski nuklearni kišobran sada se zvanično širi izvan granica te zemlje, i to na najbogatiju arapsku državu. Ako se ovakav model proširi i na druge članice Saveta za saradnju zalivskih zemalja (GCC), region bi mogao dobiti kolektivni nuklearni štit sa sedištem u Islamabadu.
Lančana reakcija?
Kako je naglasio pakistanski ministar spoljnih poslova Ishak Dar, već postoje države Arapskog poluostrva koje su zainteresovane za sklapanje sličnih sporazuma. Iako nije naveo konkretna imena, logično je pretpostaviti da bi Ujedinjeni Arapski Emirati ili Bahrein mogli biti sledeći u redu. To bi značilo formiranje svojevrsnog „nuklearnog saveza“ unutar islamskog sveta, što bi drastično promenilo bezbednosnu sliku regiona.
Stručnjaci upozoravaju da ovakav razvoj događaja može pokrenuti trku u naoružanju. Iran bi mogao ubrzati svoj nuklearni program, dok bi Izrael i SAD bili prinuđeni da redefinišu svoje strategije. Umesto smanjenja tenzija, region bi se mogao suočiti sa još većom militarizacijom.
Potpisivanje sporazuma između Saudijske Arabije i Pakistana nesumnjivo je jedan od najznačajnijih geopolitičkih događaja u poslednjih nekoliko godina. Rijad je dobio ono što mu je dugo nedostajalo – nuklearno odvraćanje – dok je Islamabad dodatno učvrstio svoj status ključnog igrača u islamskom svetu.
Ostaje da se vidi da li će ovaj potez dovesti do stabilizacije odnosa kroz odvraćanje potencijalnih agresora ili će, naprotiv, izazvati lančanu reakciju i ubrzati sukobe u regionu. Ono što je sigurno jeste da će svet pažljivo pratiti svaki naredni korak u Rijadu i Islamabadu, jer nuklearni štit koji je danas otvoren mogao bi zauvek promeniti lice Bliskog istoka.
