Parada „Snaga jedinstva“ završena: pregled svih prikazanih sistema i šta znače za odbranu Srbije

Vojna parada „Snaga jedinstva“ održana je danas na platou ispred Palate Srbija u Novom Beogradu, uz prisustvo državnog vrha i desetina hiljada građana.

Organizatori su naveli da je učestvovalo oko 10.000 pripadnika Vojske Srbije, uz oko 2.500 sredstava naoružanja i vojne opreme, više od 600 vozila, oko 70 vazduhoplova i 20 plovnih objekata Rečne flotile.

Parada je otvorena počasnim plotunima i razvijanjem državne zastave duge 300 metara, a tokom defilea prikazano je više premijera i modernizovanih sredstava.  

Izdvajamo najzapaženije segmente i svakom sistemu posvećujemo po nekoliko rečenica — šta je viđeno na paradi i zašto je to važno.

PULS (Elbit) – modularni VBR, premijera u Srbiji

Jedan od „glavnih noviteta“ bio je izraelski raketni sistem PULS (Precise & Universal Launching System), prvi put prikazan domaćoj publici. PULS je modularna platforma koja prihvata više vrsta kontejnera i raketa različitog dometa; u zavisnosti od rakete, deklarisani dometi idu od oko 40 do približno 300 km.

Modularnost znači da ista lansirna platforma može da zada različite efekte — od vatrene podrške do dubinskih udara, bez promene vozila. Za Vojsku Srbije to je „multiplikator snage“ jer se jednim sistemom pokrivaju različiti taktički zahtevi i pojednostavljuje logistika.  

Hermes 900 – MALE bespilotna letelica, premijera!

Hermes 900, takođe izraelske proizvodnje, premijerno je prikazan u ešelonu besposadnih sistema.

Reč je o MALE platformi (medium-altitude, long-endurance) koja je dizajnirana za dugotrajno izviđanje i nadzor; u prenosima je istaknuta autonomija i do 36 časova, što omogućava kontinuirano osmatranje i prenos podataka u realnom vremenu.

Uvođenjem Hermes 900 Vojska Srbije dobija sredstvo koje može da „pokriva“ širok sektor i pruži komandama bolji situacioni uvid pre, tokom i posle operacije.  

Shadow-25 / Shadow-50 i SM-1/SM-2 – „lutajuća municija“

U bloku besposadnih sredstava predstavljene su i lutajuće municije Shadow-25 i Shadow-50 (EDGE), kao i SM-1/SM-2. “Lutajuća municija” spaja izviđanje i udar u jednom sredstvu: platforma traži metu nad širim prostorom, a zatim se samostalno obrušava na cilj.

Manje varijante pogodne su za neutralisanje izloženih ciljeva (radar, logističke tačke), dok teže donose veću bojevu glavu i domet. Za jedinice na zemlji to znači brži lanac reakcije od senzora do ispaljivanja i manje oslanjanje na klasičnu artiljeriju.  

HQ-17AE – kratkodometni PVO

HQ-17A je kratkodometni PVO sistem namenjen protivdejstvu ciljnoj skupini kao što su niskoleteći avioni, helikopteri i krstareći projektili, kao i dronovi.

U ešelonu PVO predstavljen je kao manevarsko rešenje koje prati jedinice i štiti kritične tačke. Prednost mu je brzina reakcije i integracija sa radarima osmatranja u zoni, što povećava otpornost borbenih grupa na udare iz vazduha.  

FK-3 – srednjodometni PVO

FK-3 (izvozna varijanta kineskog HQ-22) predstavlja sloj srednjeg dometa u PVO arhitekturi.

Zamišljen je da popuni prostor između kratkodometnih sistema i dalekometnih rešenja, sa sposobnošću presretanja ciljeva na znatnim daljinama i visinama. U domaćoj konfiguraciji integriše se sa ostalim PVO sredstvima i radarima, čineći slojevitu odbranuefikasnijom na većim geografskim površinama i protiv masivnijih udara.  

Pancir-S1 – „tačkasta“ PVO i zaštita ključnih sredstava

Pancir-S1 je kombinovani raketno-topovski sistem najpogodniji za tačkastu zaštitu važnih objekata i sistema (npr. radara, većih PVO baterija, aerodroma).

Njegova snaga je kratka reakcija i više kanala gađanja, naročito protiv dronova i krstarećih projektila. Kao „poslednja linija“ odbrane, Pancir dopunjava srednji sloj (FK-3) i štiti ga od zasićenja lakim ciljevima.

S-125 „Neva“ (modernizovana) – nasleđe pretvoreno u aktuelnu sposobnost

Modernizovana S-125 „Neva“ ostaje važan deo PVO ekosistema.

Iako je reč o nasleđenom sovjetskom sistemu, paket modernizacije (senzori, upravljanje, održavanje) omogućava produženje resursa i bolje uklapanje u savremeni C2 (komanda-kontrola). Istorijska vrednost Neve je poznata, ali tehnološko „osveženje“ pravi razliku u realnim operacijama — naročito u domaćim uslovima i kao rezerva za „zasićene“ dane.  

Radarsko-VOJIN okruženje: GM-400 (uz GM-200, AN/TPS-70, „Žirafu“…)

U ešelonu osmatranja i navođenja istaknuti su mobilni radari — pre svega GM-400 (Thales), dugog dometa i sa AESA tehnologijom, namenjen otkrivanju ciljeva od niskih do velikih visina, uključujući i dronove i krstareće projektile.

Vojska Srbije poslednjih godina uvodi i GM-200 (srednji domet), kao i koristi nasleđene sisteme poput AN/TPS-70 i M-85M „Žirafa“, koji zajedno grade sliku vazdušnog prostora i služe kao osnova za pravovremene PVO odluke.  

Elektronska dejstva i antidron: „Krasuha-4“ i „Kobac-1 PR“

Segment elektronskog ratovanja obuhvatio je i prikaz „Krasuhe-4“, sistema koji se koristi za ometanje protivničkih radara/veza i degradaciju senzora. Na „taktikom“ nivou posebno su važni antidron kapaciteti, gde je istaknut „Kobac-1 PR“ — domaći sistem namenjen detekciji i suzbijanju malih bespilotnih letelica.

U uslovima kada dronovi postaju „prvo sredstvo“ udara i izviđanja, ovakva sredstva predstavljaju kritičnu zaštitu PVO radara, logističkih čvorišta i aerodroma.  

Besposadne kopnene platforme: „Mali Miloš“

„Mali Miloš“ je besposadna kopnena platforma kojom se daljinski upravlja i koja može nositi različite pakete — od izviđačkih senzora do naoružanja. Predstavljena je kao deo „robotizacije“ kopnene komponente: patrola, osmatranje, podrška pešadiji i dejstva iz zaklona uz manji rizik po ljudstvo. U kombinaciji sa dronovima i savremenim vezama, ovakve platforme pomažu bržu reakciju i bolju zaštitu jedinica u zoni sukoba.  

Oklop i pešadijska borbena vozila: M-84 (modernizovan), M-80 AB, Lazar-3, Miloš, MRAP, BOV

Modernizovani tenk M-84 (paketi AS) dobio je unapređenja optike, upravljanja vatrom i komunikacija, čime se povećava verovatnoća pogađanja i svest o situaciji, naročito noću i pri lošim meteo uslovima. 

BVP M-80 u unapređenim verzijama (AB1/AB2) podiže zaštitu i paljbenu moć pešadijskih jedinica. Lazar-3 je točkaš 8×8 koji se može konfigurisati od transportera do vatrenog vozila sa kupolom; prednost mu je modularnost i ergonomija za desant.

Miloš (4×4) i MRAP vozila obezbeđuju prevoz i zaštitu u zoni gde prete zasede i IED, a BOV i drugi specijalizovani 4×4 (npr. HMMWV) služe za izviđanje, vezu i PZO/PO zadatke. Zajedno, ova paleta omogućava fleksibilno formiranje taktičkih grupa u skladu sa terenima i zadacima.

Artiljerija: NORA 155 mm i raketne jedinice

NORA 155 mm (samohodna haubica) namenjena je brzim vatrenim udarima na većim daljinama, sa savremenim SLA (sistemom za upravljanje vatrom) i autonomijom rada u „shoot-and-scoot“ obrascima.

U kombinaciji sa PULS-om i drugim raketnim sredstvima, kopnene jedinice dobijaju širi spektar efekata — od preciznih udara do saturacije, u zavisnosti od ciljeva i taktičkog konteksta.

Vazduhoplovstvo: MiG-29 i prelet francuskih Rafala

U vazdušnom ešelonu prikazani su MiG-29 i druge domaće platforme, a posebnu pažnju izazvao je prelet para francuskih „Rafala“ u zajedničkom programu sa srpskim vazduhoplovstvom.

Ovaj prelet simbolično oslikava saradnju i kompatibilnost u složenim vazduhoplovnim aktivnostima, a logističko-operativno je prilika da se „na licu mesta“ usaglašavaju procedure i komunikacije sa partnerima.  

Nebom su leteli jednomotorni transporteri ADS-CASA C-295, domaći Utva-75, Lasta, G-4 (uključujući N-62T), Orao, MiG-29 SM, An-26 i američki dvomotorni laki Piper Seneca V. 

Pre isporuke, Seneka je prepravljena kako bi se omogućila instalacija digitalne kamere Leica Geosystems ADS80 nemačke kompanije Gomolzig Flugzeug und Maschinenbau. Kamera, transportovana u Srbiju odvojeno, biće korišćena tokom misija aerofotografskog snimanja za potrebe Vojno-geografskog instituta.

Helikopterske i trenažne letelice

U programu su učestvovali i helikopteri Mi-35M (udarni) i Mi-35P, Mi-17 (transportni), Gama, H145M (višenamenski), kao i Gazela (u varijantama za obuku i podršku). Od školskih/laganih letelica videli smo G-4 i Lastu.

Ovaj segment naglašava pokrivenost celog spektra zadataka — od obuke i transporta do vatrene podrške i SAR.

Rečna flotila

Rečna flotila je prodefilovala sa oko 20 plovila, predstavljajući sposobnosti u patroliranju, inženjeriji na vodi, prevozu i obezbeđenju mostobrana.

U kontekstu rečnih pravaca i kritične infrastrukture, ove jedinice su važna podrška i „produžena ruka“ kopnenih snaga.  

Streljačko oružje

Od streljačkog oružja vojnici su nosili 5,56 mm FN SCAR-L (72 specijalna brigada), 5,56 mm HK G36 Commando i KV (63 padobranska) kao i domaće 6,5/7,62mm M19 (1, 2, 3, 4 brigada KoV).

Zašto je sve ovo značajno? (kratko objašnjenje)

• Slojevita PVO (HQ-17A, Pancir-S1, FK-3) sa radarskim okruženjem (GM-400/GM-200…) obezbeđuje vertikalnu i horizontalnu pokrivenost: bliska tačkasta zaštita + srednji domet + kvalitetna slika vazdušnog prostora.  
• Besposadni sistemi (Hermes 900, lutajuća municija, anti-dron sistemi) odgovaraju na „novu normalnost“ rata dronovima: duge smene izviđanja, brza identifikacija ciljeva i odbrana od saturacije dronovima.
• Moderna artiljerija i raketni sistemi (NORA, PULS) daju kopnenim jedinicama precizne i dubinske udare, uz veću mogućnost preživljavanja na terenu (brzo zauzimanje i napuštanje položaja nakon dejstva).
• Oklop i 4×4/8×8 (M-84, M-80, Lazar-3, Miloš, MRAP) omogućavaju fleksibilno sastavljanje borbenih timova u urbanim, rečnim i terenskim uslovima.
• Vazduhoplovni segment (MiG-29 + prelet „Rafala“) naglašava interoperabilnost i realnu upotrebljivost celog sistema u širem, regionalnom pa i međunarodnom kontekstu.  

Parada „Snaga jedinstva“ završena je uz prikaz celog spektra — od premijera (PULS, Hermes 900) i novih kategorija (lutajuća municija, antidron sistema), preko slojevite PVO i radarske mreže, do oklopno-artiljerijskog i vazduhoplovnog ešelona.

Poruka je jasna: koncept oslanja se na modularnost i interoperabilnost — da se brzo pređe sa izviđanja na udar, da PVO ima više „krugova“ odbrane i da se tehnika i ljudstvo uklope u jednu taktičku celinu.

Za publiku je to bio spektakl; za planere — potvrda kako se različiti sistemi „vezuju“ u celinu koja, u slučaju potrebe, treba da funkcioniše bez zastoja i „na prvi poziv“.