Nova pretnja ruskoj floti u Crnom moru: predstavljen ukrajinski džinovski podvodni dron „TOLOKA“

Ukrajina je na investicionom samitu Brave1 Defense Tech Valley 2025 u Lavovu prikazala podvodni dron TOLOKA, kao deo šire porodice bespilotnih podvodnih platformi-dronova (TLK-150, TLK-400, TLK-1000).

Prema tvrdnjama organizatora i ukrajinskih zvaničnika, događaj je okupio više hiljada učesnika iz desetina zemalja i najavio više od 100 miliona dolara ulaganja u odbrambene tehnologije — što je signal da Kijev želi da ubrza lokalizaciju i industrijski proizvodnju sistema koji će se koristiti u ratu kome se ne nazire kraj.

Šta je TOLOKA?

Prema informacijama sa samita i specijalizovanih izvora, TOLOKA je familija bespilotnih podvodnih dronova osmišljena za zadatke izviđanja, sabotaže i udarne misije na velikim daljinama. Koncept ovog drona nalik torpedu pokriva tri klase:

• TLK-150: dužina oko 2,5 m, električni pogon, deklarisani domet do 100 km, nosivost 20–50 kg — pogodna za infiltraciju i izviđanje; unapređeni model prikazan je već početkom 2025. godine.
• TLK-400: dužina 4–6 m, do 1.200 km dometa i do 500 kg korisnog tereta — čini most između ka udarnih platformi.
• TLK-1000: najveća varijanta, navodno do 12 m dužine, uz deklarisani domet do 2.000 km i nosivost do 5.000 kg. Ova specifikacija, ako se u punoj meri potvrdi u operativnoj upotrebi, predstavljala bi opasnu pretnju ruskim mostovima i brodovima Crnom moru.

Vredi podvučenom linijom odvojiti šta je zvanično saopšteno od onoga što je deklarisano u javnim materijalima i medijima. Ukrajinska glasila i mediji (RBC-Ukraine, UNITED24, UNN) usklađeno prenose iste brojke za TLK-400 i TLK-1000, ali tehničke verifikacije još nisu objavljene. Drugim rečima, brojke su veoma ambiciozne i za sada — deklarisane.

Kako bi ova porodica kamikaza dronova mogla da poremeti igru u Crnom moru?

Ključna prednost podvodnih bespilotnih platformi je delovanje ispod površine: manji radarski presek, drugačiji akustički „potpis“ i mogućnost približavanja meti kroz slojeve gde klasična obalna PVO/PRO i većina brodskih senzora ne dominiraju. U svakodnevici rata, to znači veće šanse da se:

1. kritične logističke arterije (luke, mostovi) napadnu iz pravca i profila koji je teže na vreme uočiti;
2. plovila s visokim vrednostima nateraju na dislokaciju/pasivan režim (što Rusija u Crnom moru već delimično radi pod pritiskom „rojeva“ raznih dronova čamaca).

Sa stanovišta asimetričnog ratovanja, kombinacija velikog dometa plovljenja i nosivosti (TLK-1000 pa čak i TLK-400) omogućila bi operateru da udara infrastrukturu i flotu daleko iza linije fronta, često uz veći efekat: direktna fizička šteta + „efekat zastrašivanja“ koji iznuđuje preraspodelu brodova, eskortnih snaga i radara na štetu drugih mogućih misija koje bi mogli obavljati.

Da li je TOLOKA već „debitovala“ u borbi?

Podsetimo, 3. juna 2025. ukrajinska SBU je saopštila da je koristila podvodne eksplozive za napad na Krimski most i objavila video snimke, dok im je Reuters pomogao, ali nije mogao da verifikuje sve detalje.

Ruski izvori su izvestili o kratkotrajnom zatvaranju saobraćaja, ali su bilo kakvi značajniji efekti ukrajinskog napada tada izostali. U našem izveštaju napomenuli smo da su se koristili podvodni dronovi, ali tada nije sigurno da li je u pitanju bio „Marička“ ili „Toloka“. Do trenutka pisanja ovog teksta, još uvek nema zvanične potvrde da je konkretno baš TOLOKA (ili neki njen prototip) korišćena u tom napadu — pa je ta veza trenutno spekulativna.

Lokalizacija proizvodnje

Paralelno sa premijerom TOLOKE u Lavovu, zvaničnici su istakli da se najmanje 25 stranih odbrambenih kompanijanalazi u različitim fazama lokalizacije proizvodnje u Ukrajini, kao deo šire inicijative nazvane „Defense City“. Ideja: stvoriti ekosistem u kom se senzori, softver, pogonski sklopovi i sistemi upravljanja za bespilotne platforme sve više proizvode na domaćem tlu, uz ubrzano ulaganje privatnog kapitala. Na samom samitu u Lavovu zvanično je objavljeno preko 100 miliona dolara novih ulaganja.

To u praksi znači manju zavisnost od spoljnih lanaca snabdevanja i brže uvođenje novih serija — što je za TOLOKU kritično, jer masovnost i uparenost sa drugim „roj евskim“ sredstvima (površinskim dronovima, bespilotnim vazduhoplovima, senzorskim bujevima) određuje efekat na operativnom nivou.

Šta je realno, šta je i dalje znak pitanja

• Deklarisane performanse (2.000 km/5 tona za TLK-1000; 1.200 km/500 kg za TLK-400) široko su citirane u ukrajinskim medijima i javnim materijalima povezanim sa samitom. No, nezavisne verifikacije (npr. partnerske analize, snimci pune putanje, treće strane) još nisu u opticaju — pa te brojke treba čitati kao ciljne/marketinške, dok operater ne prikaže više konkretnih dokaza.
• Pogoni i navigacija: izvori nagoveštavaju električni pogon za TLK-150; za veće platforme logično je očekivati kombinovane konfiguracije, ali se tačni sastavi, brzine i senzori, drže u tajnosti.
• Režim upotrebe: za maksimalnu efikasnost, TOLOKA bi najverovatnije delovala koordinisano sa drugim sistemima (površinskim dronovima, elektronskim merama, „mamcima“), kako bi se „umanjio“ protivnički sistem ranog upozoravanja.

Ukrajina je poslednje dve godine naterala ruske brodove da se povlače sa dominantnih pozicija oko Krima, a napadi bespilotnim sredstvima postali su Kijevu rutina. Ukoliko se čak i deo deklarisanih performansi TOLOKE pretvori u redovnu operativnu praksu, opasni koridori za rusku logistiku i brodove bi se produžili desetinama i stotinama kilometara u dubinu, uz težu i skuplju odbranu svake luke i svakog mosta.