Poljska je zvanično penzionisala svoj poslednji lovac-bombarder Su-22 „Fitter“, označivši kraj jedne ere u evropskoj vojnoj avijaciji. Ovaj sovjetski avion, koji je decenijama bio simbol snage Varšavskog pakta, od 1984. godine bio je oslonac poljskog ratnog vazduhoplovstva.
Sa povlačenjem poslednje eskadrile, Poljska ne zatvara samo tehničko poglavlje, već i istorijsko – jer je ujedno i reč o poslednjem Su-22 u operativnoj službi u Evropi.
Ceremonija oproštaja održana je u više baza širom zemlje, gde su prelete izveli upravo Su-22, podsećajući javnost na vreme kada je ovaj avion bio kičma vazdušne ofanzivne moći Istočnog bloka.
Tehničke karakteristike koje su svojevremeno fascinirale NATO
Su-22 je izvozni derivat čuvenog Su-17, a oba su razvijena iz osnove – lovca Su-7. Najveća inovacija bila su promenljiva krila sa zakretanjem, što je avionu omogućavalo da se prilagođava različitim fazama leta: pri malim brzinama za poletanje i sletanje krila su bila raširena, dok su pri velikim brzinama mogla da se „zarotiraju“ unazad, smanjujući otpor i povećavajući stabilnost.
Ovaj sistem, iako mehanički složen, omogućio je avionu da dostigne maksimalnu brzinu od 1,77 maha (oko 2.170 km/h) i da istovremeno ostane dovoljno fleksibilan za niskoleteće misije i precizne udare.
Su-22 je bio dugačak 19 metara, sa rasponom krila od 10 do 13,7 metara u zavisnosti od konfiguracije. Pogonjen motorom Tumanski R-29B-300 potiskom od 11.200 kilograma, imao je borbeni radijus od oko 1.150 km i nosivost do 4.000 kilograma ubojnog tereta.
Ono što je posebno brinulo NATO jeste činjenica da je Su-22 mogao da nosi nuklearne bombe, čineći ga strateškim oruđem u scenarijima nuklearne eskalacije tokom Hladnog rata. Uz to, bio je sposoban da koristi širok spektar konvencionalnog naoružanja: nevođene rakete S-5, S-8 i S-24, vođene rakete vazduh-zemlja H-25 i H-29, ali i protivbrodske rakete H-29T i H-58 protiv radara.
Zašto je bio „strah i trepet“ u NATO analizama?
U vreme kada su se pojavili prvi Su-22, NATO je bio posebno zabrinut zbog njihove sposobnosti niskog leta i penetracije duboko u neprijateljsku teritoriju. Njegova avionika bila je relativno jednostavna, ali upravo ta jednostavnost učinila ga je otpornim na elektronska ometanja. Poljski piloti ističu da, iako sistemi za napad i navigaciju potiču iz 1980-ih, avion je „potpuno imun na savremene elektronske napade“.
Osim toga, konstrukcija je bila toliko robusna da je motor mogao da pretrpi značajna oštećenja usled usisavanja stranih objekata, a da i dalje nastavi let. U kombinaciji sa niskim troškovima održavanja, Su-22 se pokazao kao avion koji „odlazi u penziju sa reputacijom radnog konja“.
Uloga u poljskom i evropskom vazduhoplovstvu
Poljska je tokom 1980-ih primila više od 100 ovih aviona. Tokom decenija, oni su činili osnovu poljske taktičke avijacije. Posle ulaska Poljske u NATO 1999. godine, Su-22 su zadržani uprkos pritiscima da budu povučeni, jer su bili jedina platforma sposobna za izvođenje niskoletećih udara i nošenje specijalizovanog naoružanja.
Za razliku od mnogih drugih članica istočnog bloka koje su ranije rashodovale sovjetsku tehniku, Poljska ih je modernizovala – posebno avioniku i komunikacione sisteme – kako bi ih prilagodila NATO standardima. Ipak, nakon četiri decenije, njihova upotreba je postala skupa i neodrživa.
Istorijski značaj i poređenje sa savremenim avionima
Su-22 nije bio lovac u klasi američkog F-15 ili F-16, već lovac-bombarder specijalizovan za taktičke misije. Njegova osnovna uloga bila je podrška kopnenim snagama i brzo uništavanje neprijateljskih položaja.
Dok su zapadni analitičari često kritikovali sovjetske avione zbog jednostavne elektronike, realnost je pokazala da upravo ta jednostavnost donosi prednost u surovim uslovima – gde sofisticirani zapadni sistemi često otkazuju, „Fitter“ je nastavljao da leti.
Nasuprot njemu, savremeni višenamenski avioni poput F-35 Lightning II nude superiornu stelt tehnologiju, mrežnu integraciju i precizno vođeno oružje. Međutim, troškovi održavanja i kompleksnost F-35 čine da se nostalgija za „vrednim mazgama“ poput Su-22 i dalje oseća u nekim vazduhoplovstvima.
Simbol kraja jedne ere
Povlačenjem poslednjih Su-22, Poljska ulazi u novo poglavlje. Njena avijacija danas se oslanja na F-16 i uskoro na F-35, dok Su-22 ostaje deo istorije – ali istorije koja je obeležila četiri decenije evropske bezbednosti.
Iako su ovi avioni često smatrani zastarelim, njihova sposobnost da služe pouzdano tokom tolikog vremena govori više od tehničkih brojeva. Za mnoge pilote, Su-22 je bio škola letenja, simbol mladosti i vojničkog ponosa.
Penzionisanje Su-22 u Poljskoj tako ne predstavlja samo tehnički proces, već i emotivan trenutak – oproštaj od mašine koja je u jednom istorijskom trenutku simbolizovala moć Sovjetskog Saveza i izazivala strah u NATO analizama.
Ови изванредни авиони имали су само у Афганистану проблем, услед надморске висине. Била је потребна дужа полетно-слетна писта, али и мањи терет. Иначе, Пољаци су из њих извукли максимум, сумњам да ће икоме бити више од велике користи (осим уз велику цену).
Jel idu na Kampovanje u Ukrajinu???
Ne bi bilo iznenađenje da budu donirani Ukrajini, koja je taj model koristila i ima obučeno i letačko i tehničko osoblje, veroatno i razne potrebne rezervne delove, kao i odgovarajuće naoružanje. Njima bi svakako svaki novopridošli mlazni borbeni avion dobro došao, posebno ako im ne zadaje prevelike logističke glavobolje. Dovoljno je da njima mogu da love dalekometne dronove R-60 raketama vazduh-vazdh u svojoj pozadini ili da na liniji fronta bacaju jedreće bombe, kakve su već NATO zemlje nakačile na Su-25, Su-27 i MiG-29.