Sjedinjene Američke Države su u budžetu za fiskalnu 2026. godinu navodno izdvojile više od 10,8 milijardi dolara za razvoj preko dvadeset poverljivih vojnih projekata. Zvaničnici detalje kriju od javnosti, ali se pretpostavlja da je ključni deo tog novca usmeren ka programu „napredne inovativne tehnologije“, za koji je obezbeđeno 1,16 milijardi dolara.
U informacijama do kojih smo došli se pominju i kodna imena projekata kao što su Asgard, Bedlam, Lazarus, Oculus Prime, Pele i Rolling Dice. Iako njihova suština ostaje obavijena velom tajne, izvori navode da se radi o oblastima poput veštačke inteligencije, sajber ratovanja, hipersoničnih sistema i svemirskih tehnologija. Upravo te oblasti danas predstavljaju jezgro trke u naoružanju velikih sila.
Iako apsolutno nigde nema bilo kakvih zvaničnih potvrda, ovakva izdvajanja nisu novost. Pentagon već decenijama vodi takozvani „crni budžet“ – tajni fond iz kojeg su nastajali revolucionarni projekti poput F-117 Nighthawk lovca, drona RQ-170 Sentinel pa i svemirskog aviona X-37B. Sve je to godinama razvijano daleko od očiju javnosti i otkriveno tek kada su platforme bile spremne za upotrebu ili kada su završile na bojištu.
Navodni iznos od 10,8 milijardi dolara pokazuje da se Sjedinjene Države pripremaju za scenario rata visokog intenziteta protiv tehnološki ravnopravnog protivnika. Rusija je odavno demonstrirala potpuno operativne hipersonične rakete, dok Kina ubrzano razvija i testira sopstvene verzije koje bi mogle potpuno promeniti ravnotežu snaga u Pacifiku. Zato nije iznenađenje što deo poverljivih američkih projekata ide upravo ka pokušajima da se uhvati korak ili da se pronađe protivmerа.
Pored hipersonike, Pentagon je sve više fokusiran na autonomne sisteme i veštačku inteligenciju. Dronovi sa naprednim algoritmima, softver sposoban da samostalno otkriva i gađa ciljeve, kao i mreže koje kombinuju senzore u vazduhu, na zemlji i u svemiru – sve to spada u logičan okvir programa koji se vodi pod kodnim imenima. Iako se ne zna koji je tačno projekat namenjen kojoj oblasti, jasno je da je cilj da američka vojska u narednoj deceniji dobije sposobnosti koje bi joj omogućile tehnološku prednost.
Posebna pažnja posvećena je i sajber prostoru. Ratovi budućnosti sve manje zavise samo od klasičnih bombi i tenkova, a sve više od mogućnosti da se protivniku isključe komunikacije, satelitska navigacija ili energetska infrastruktura. Upravo tu se krije logika velikog dela „tajnog budžeta“ – razviti alate za ofanzivne sajber operacije, ali i odbranu od sličnih napada.
Istorijski gledano, ovakva ulaganja u tajne programe pokazala su se kao ulaganja u revoluciju. Kada se F-117 pojavio krajem osamdesetih, zapadni saveznici i sovjetski protivnici shvatili su da je Amerika godinama skrivala potpuno novu doktrinu vazduhoplovnog ratovanja.
Slično tome, svemirski avion X-37B, koji i danas povremeno boravi u orbiti duže od godinu dana, otkrio je dimenziju koju šira javnost nije mogla ni da nasluti dok se prvi put nije pojavio u medijima.
Sada, s obzirom na globalnu situaciju i mogućnost sukoba velikih sila, nije teško pretpostaviti da se u ovom paketu od 10,8 milijardi kriju projekti koji bi mogli da definišu ratovanje sredinom XXI veka. Da li su to sistemi za neutralizaciju hipersoničnih projektila, dronovi koji sami vode borbu ili kvantne komunikacije koje nijedan protivnik ne može da probije – to su pitanja na koja će odgovor doći tek kada Pentagon odluči da je vreme da pokaže rezultate.
Važno je, međutim, naglasiti da zvanični izvori jedne države nikada neće javno objaviti tehničke podatke o sopstvenom tajnom oružju. U javnim budžetskim dokumentima pojavljuju se samo zbirne cifre i opšti programi, dok pravi sadržaj ostaje dostupan isključivo uskom krugu ljudi. Sve što se pojavljuje u medijima uglavnom je kombinacija proverenih fragmenata i dobro utemeljenih pretpostavki analitičara.
Drugim rečima, „crni budžet“ je prostor u kojem se oblikuje oružje budućnosti, a javnost o njemu saznaje tek onda kada ono uđe u upotrebu. Ako istorija нешто pokazuje, onda je to da će mnogi od današnjih projekata, skrivenih iza kodnih imena i tajnih cifara, jednog dana oblikovati globalni баланс moći.
Šta sigurno znamo iz najnovijih, zvaničnih izvora i gde postoje rupe u javno dostupnim informacijama
- Ukupan okvir: Predlog za nacionalnu odbranu za FY2026 iznosi oko 892,6 milijardi dolara (od čega Pentagon oko 848,3 milijarde).
- Težište izdvajanja (javna komponenta): veći akcenat na dalekometne projektile, dronove i protivvazdušnu/antiraketnu odbranu, uz manju kupovinu F-35; dodatno, povećanja plata i ulaganja u industrijsku bazu.
- Klasifikovani deo („crni budžet“): Detalji SAP/SCI linija nisu javni, već se sabiraju ili izostavljaju iz budžetskih knjiga.
O „Advanced Innovative Technology“ (AIT) i listi kodnih imena
U javnim dokumentima za FY2026 nije potvrđen iznos od 1,16 mlrd $ niti naziv „AIT“, što sugeriše da bi program mogao biti deo klasifikovanog segmenta. Kodna imena do kojih smo došli poput „Asgard, Bedlam, Lazarus, Oculus Prime, Pele, Rolling Dice“ se nigde ne pojavljuju u javnim američkim izvorima pa, ukoliko postoje, može se pretpostaviti da pripadaju internim kodnim nazivima.
Pentagon ulaže u AI i “agentic AI” sisteme, sa ugovorima vrednim po 200 miliona $ za kompanije poput Anthropic, Google i xAI. Prema Reuters-u, budžet je balansiran između ranijih projekcija (926,5 mlrd $) i aktuelnog predloga Bele kuće (892,6 mlrd $), dok se kroz Kongres očekuju oscilacije.
Iako detalji o kodnim imenima i pravoj prirodi „tajnih“ projekata ostaju pod velom misterije, jasno je da SAD ulažu ogromna sredstva u oblasti koje će oblikovati ratovanje budućnosti. Hipersonika, veštačka inteligencija, svemirski kapaciteti i napredna elektronika biće kičma globalnih supersila narednih decenija.
Međutim, ključna činjenica je da nema javnih dokaza o postojanju programa pod imenima koje smo dobili, niti potvrde o iznosima u otvorenim dokumentima. Sve što se zna dolazi iz skupa cifara i opisa koji nagoveštavaju pravce razvoja, ali ne otkrivaju konkretan sadržaj.
Upravo zato, analiza američkog budžeta za odbranu više je čitanje između redova nego direktno iščitavanje dokumenata. Za svet to znači jedno: niko zapravo ne zna šta se tačno krije iza tih milijardi, ali svi moraju da računaju da to može biti “oružje koje menja pravila igre”.
