Galijum nitrid: Ovo je tajna kineske revolucije u vojnoj tehnologiji – čak ga prodaju i SAD

Galijum nitrid (GaN) postao je jedno od ključnih strateških oružja Kine u globalnoj trci za tehnološku i vojnu nadmoć. Reč je o materijalu koji je u osnovi revolucije u proizvodnji poluprovodnika i koji danas pruža kineskoj odbrambenoj industriji ogromnu prednost u odnosu na konkurente, uključujući i Sjedinjene Američke Države.

Na nedavnoj vojnoj paradi kineske Narodnooslobodilačke armije, svet je mogao da vidi praktične rezultate višegodišnjih ulaganja Pekinga u napredne vojne tehnologije. Impresivna demonstracija modernih sistema još jednom je potvrdila da se Kina svrstava u sam vrh globalne tehnološke elite, rame uz rame sa SAD.

Prema mišljenju brojnih vojnih stručnjaka, Peking danas razvija inovativna odbrambena rešenja brže i efikasnije nego bilo koja druga država, a u nekim segmentima čak i prestigao Vašington.

Ali, šta se krije iza ovog izuzetnog uspona i koji je „tajni sastojak“ kineske vojne tehnologije? Odgovor, kako navode indijski mediji, leži upravo u galijum nitridu.

Zašto je galijum nitrid strateški resurs?

Analitičari ističu da je kineska prednost u oblasti naprednih poluprovodnika posledica dominacije u preradi retkih zemnih metala, među kojima se izdvajaju magneti i minerali ključni za savremenu industriju. Upravo ta sposobnost obezbeđuje Pekingu poziciju globalnog lidera u proizvodnji i primeni galijum nitrida.

GaN poluprovodnici su od suštinskog značaja za rad svih kompleksnih digitalnih sistema 21. veka, od telekomunikacija i svemirske tehnologije, pa sve do vojnih platformi. Njihova upotreba posebno dolazi do izražaja u razvoju radarskih sistema nove generacije.

Galijum nitrid omogućava proizvodnju radara sa znatno većim dometom otkrivanja, boljom zaštitom od elektronskih ometanja i povećanom preciznošću. Zbog toga se koristi u najmodernijim raketnim sistemima, borbenim tenkovima, ratnim brodovima, PVO sistemima i, naravno, lovcima pete generacije.

Primer kineskog J-20

Jedan od najboljih primera primene ove tehnologije jeste kineski višenamenski lovac pete generacije J-20 Mighty Dragon. Ovaj avion niske uočljivosti (stealth) opremljen je AESA radarom čiji se jezgro zasniva upravo na poluprovodnicima od galijum nitrida.

Zahvaljujući tome, radar J-20 ima širi spektar otkrivanja neprijateljskih ciljeva, otporniji je na elektronska ometanja i nudi veću tačnost u vođenju projektila. To J-20 čini platformom sposobnom da parira najboljim zapadnim avionima, uključujući američke F-22 i F-35.

Kineska kontrola nad lancem snabdevanja

Još jedan važan razlog zbog koga Kina dominira u oblasti GaN tehnologije jeste činjenica da Peking kontroliše globalnu proizvodnju i distribuciju ovog materijala. Ogromne rezerve i kapaciteti omogućavaju Kini da bude ne samo samodovoljna, već i da izvozi galijum nitrid – uključujući čak i u Sjedinjene Države.

Ova kontrola nad strateškim resursom daje kineskoj industriji ogromnu fleksibilnost i dugoročnu sigurnost. U eri kada se globalna ekonomija i bezbednost sve više oslanjaju na napredne poluprovodnike, ovakva prednost postaje jednaka strateškom oružju.

Strateške posledice

Prednost Kine u razvoju GaN poluprovodnika ima dalekosežne posledice. Dok druge zemlje još uvek nastoje da povećaju kapacitete u ovoj oblasti, Peking već ubrzano uvodi nove generacije vojnih sistema zasnovanih na ovoj tehnologiji. To znači da kineske rakete, radari i borbeni avioni postaju sve teže za detekciju i neutralisanje.

U vojnoj ravnoteži snaga, GaN predstavlja faktor koji može da odluči ishod budućih sukoba. Stručnjaci procenjuju da će svaka armija koja ne bude imala pristup ovoj tehnologiji imati ozbiljan hendikep na bojnom polju budućnosti.

Istorija razvoja galijum nitrida i vojna primena

Razvoj galijum nitrida započeo je još tokom 1960-ih u istraživačkim centrima u SAD i Japanu, ali njegova šira industrijska primena krenula je tek krajem 1980-ih. U početku je GaN korišćen za izradu LED dioda i laserskih sistema zbog svoje sposobnosti da emituje svetlost u širokom spektru boja. Tokom 1990-ih, istraživači su otkrili da GaN može da radi na mnogo višim temperaturama i većim naponima od silicijuma, što ga je učinilo idealnim za vojne i svemirske aplikacije.

Prvi ozbiljni vojni projekti vezani za GaN pojavili su se u SAD oko 2000-ih, kada je američka mornarica počela da finansira istraživanja u oblasti radarskih sistema baziranih na GaN tehnologiji. Tokom poslednje decenije, Kina je napravila ogroman skok u ovoj oblasti, koristeći svoje kapacitete za preradu retkih zemnih metala kako bi obezbedila masovnu proizvodnju GaN poluprovodnika.

Upotreba GaN u vojsci

Danas galijum nitrida ima široku primenu u vojnim tehnologijama:

• Radarski sistemi nove generacije (AESA radari) – pružaju veći domet otkrivanja, otpornost na elektronska ometanja i visoku preciznost.
• Protivvazdušni i protivraketni sistemi – GaN moduli omogućavaju brže praćenje više ciljeva i bolje navođenje presretača.
• Borbena avijacija – lovci poput kineskog J-20 i zapadnih F-35 koriste GaN u radarskim sistemima i elektronskom ratovanju.
• Mornarički sistemi – ratni brodovi opremljeni GaN radarima i komunikacionim sistemima imaju daleko bolju situacionu svest.
• Sistemi elektronskog ratovanja – GaN čipovi povećavaju efikasnost ometanja neprijateljskih signala i zaštitu sopstvenih komunikacija.
• Komunikacioni sateliti i svemirski sistemi – zbog otpornosti na visoke temperature i zračenja, GaN se koristi u svemirskim misijama.