„Ako želite Gripen E, naručite ga posle rata!“ Švedska spremna da pošalje stare lovce Kijevu, ali ne i nove

U jeku rata i iscrpljujućih borbi, već smo stotinu puta pisali da se Ukrajina suočava sa ozbiljnim nedostatkom borbenih aviona i PVO sistema. Dok čekanja na još jednu isporuku američkih F-16 traje, u igru opet ulazi i Švedska sa svojim avionom JAS 39 Gripen.

Stokholm je do sada bio slao pomešane signale, uglavnom uzdržane, ali poslednje izjave ministra odbrane Pola Džonsona otvaraju novu perspektivu.

On je poručio da švedska vlada ne isključuje transfer starijih verzija Gripen C i D, dok bi najsavremenija varijanta Gripen E mogla biti dostupna tek nakon završetka rata i kroz dugoročne ugovore.

Zašto Gripen?

Gripen je višenamenski borbeni avion koji je razvila švedska kompanija Saab. Njegov razvoj je započet krajem Hladnog rata, a prvi let izveden je 1988. godine. Osnovna ideja bila je da se dobije avion koji kombinuje modernu elektroniku, agilnost i relativno niske troškove održavanja – nešto što bi manja zemlja poput Švedske mogla sebi da priušti (10,5 miliona stanovnika).

Za razliku od teških aviona poput F-15 ili Su-27, Gripen je konstruisan kao „laki lovac“ koji može da se koristi i sa kraćih pista, pa čak i sa autoputeva, što mu daje značajnu fleksibilnost. To je karakteristika koja bi Ukrajini mogla biti od ogromnog značaja, s obzirom na to da je većina velikih aerodroma stalno meta ruskih raketnih i dron napada.

Gripen C/D – starija, pouzdana verzija

Varijanta Gripen C/D ušla je u upotrebu početkom 2000-ih i predstavlja modernizovanu verziju prvobitnog Gripen A/B.

• Motor: koristi američki turbofan motor General Electric F404, koji omogućava maksimalnu brzinu od preko 2.000 km/h (Mach 2).
• Naoružanje: kompatibilan je sa širokim spektrom zapadnog naoružanja – rakete vazduh–vazduh AIM-120 AMRAAM, IRIS-T, Meteor, kao i bombe i rakete za napade na kopnene ciljeve.
• Avionika: opremljen je višefunkcionalnim radarom PS-05/A, sistemima za elektronsko ratovanje i digitalnim kokpitom prilagođenim NATO standardima.
• Operativni troškovi: procenjuje se da sat leta Gripena C/D košta oko 4.500 do 5.000 dolara, što je znatno manje od F-16 (oko 7.000–8.000 dolara) ili Rafalea (preko 15.000 dolara).

Za Ukrajinu bi ovakva platforma bila relativno laka za integraciju jer je kompatibilna sa NATO standardima i mogli bi da okušaju sreću sa kraćim vremenom obuke svojih pilota.

Gripen E – najnoviji adut švedske avijacije

Nasuprot tome, Gripen E (poznat i kao Gripen NG – Next Generation) predstavlja značajan tehnološki skok.

• Motor: koristi moćniji General Electric F414G, koji omogućava bolje performanse i veći dolet.
• Radar: AESA radar Raven ES-05 sa mogućnošću istovremenog praćenja više ciljeva i povećanom otpornošću na ometanje.
• Naoružanje: uz standardne rakete i bombe, kompatibilan je sa dugodometnim projektilom Meteor koji daje prednost u borbi van vizuelnog dometa.
• Senzori: napredni senzorski paket uključuje IRST (Infra-Red Search and Track) koji omogućava otkrivanje ciljeva bez aktivnog radara.
• Održavanje: i dalje znatno jeftiniji od drugih aviona iste klase, ali skuplji od C/D verzije.

Problem sa Gripen E je u tome što je Saab već opterećen isporukama za švedsko i brazilsko vazduhoplovstvo, a nove porudžbine bi Ukrajini mogle biti isporučene tek za nekoliko godina.

Politički okviri

Dok sa tehničke strane Gripen C/D deluje kao logična opcija, politička realnost je složenija. Slanje borbenih aviona u ratnu zonu nije samo pitanje kapaciteta već i diplomatičkih kalkulacija.

Stokholm se pridružio NATO-u tek 2023. godine, a slanje Gripena Ukrajini moglo bi da bude i test lojalnosti unutar saveza. Međutim, švedska vlada želi da izbegne preuranjene odluke koje bi mogle dovesti do direktnih posledica po samu Švedsku.

Mediji naglašavaju da je transfer C/D varijante „pre svega političko pitanje“, jer zavisi od toga kada i pod kojim uslovima će Ukrajina formalno zatražiti pomoć. Za sada ostaje nejasno zašto Kijev ne insistira agresivnije na ovoj opciji, posebno s obzirom na urgentnu potrebu za pojačanjem avijacije.

Zašto Ukrajina čeka?

Jedan od razloga može biti to što je ukrajinska strategija trenutno fokusirana na dobijanje i integraciju F-16, koji već imaju širi spektar podrške i logističke infrastrukture u NATO zemljama. Drugi razlog leži u činjenici da se istovremeni procesi obuke pilota i tehničara za različite avione mogu pokazati previše komplikovanim i dugotrajnim.

Ipak, Gripen bi mogao postati odličan dodatak jer je lak za održavanje, može da koristi kraće piste i sposoban je da izvede borbene zadatke sa visokom efikasnošću uz niže troškove. Podsetimo, ovi Švedski lovci po prvi put ikada videli su borbu pre samo nekoliko nedelja. Švedski lovci JAS 39 su prvi put učestvovali u pravoj borbenoj misiji tokom nedavnih sukoba na granici između Tajlanda i Kambodže.

Švedska sada navodno otvara vrata slanju Gripena Ukrajini, ali realnost ukazuje da će to verovatno biti starija verzija C/D. Iako manje konkurentan od novog Gripen E, ovaj avion i dalje predstavlja ozbiljno pojačanje za ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo ukoliko se isporuči u velikim količinama. Konačna odluka zavisiće od političkih dogovora, ali i od toga koliko brzo Kijev bude spreman da formalno zatraži i prihvati novo naoružavanje u ovom proksi ratu.