Ruska bezbednosna hobotnica: unutrašnji pogled na FSB, GRU i mrežu službi koje oblikuju geopolitiku

Mnogo puta do sada bavili smo se složenom strukturom ruske (carske, sovjetske) obaveštajne službe, koja se često ne odvaja od kontraobaveštajne, mada su im zadaci veoma specifični, pa i različiti.

Međutim, cilj je uvek isti: prikupiti što više saznanja o protivnicima, odnosno onemogućiti odliv podataka; sve to s ciljem da se sačuva i zaštiti ustavni poredak države, njeno društvo, ekonomija i, svakako, oružane snage kao najeksponiraniji deo moći.

Posle raspada SSSR Rusija je morala da  u hodu transformiše svoj glomazni obaveštajno-kontraobaveštajni aparat, u skladu s novom geopolitičkom situacijom. Zadatak joj je bio mnogo složeniji nego za vreme SSSR. Ruske bezbednosne službe imale su mnogo izazova: nastaviti borbu s tradicionalnim protivnicima, ali i izvršiti trijažu kadrova koji su ostali verni Moskvi, a druge su nacionalnosti; pri tom se front potencijalnih protivnika stvorio u državama koje su istupile razdruživanjem iz Sovjetskog Saveza.

Dojučerašnji sugrađani postali su potencijalna opasnost, huškani i podržavani od strane Zapada. Ni tu nije kraj ovoj problematici. U daleko najvećoj zemlji na svetu ove službe treba da stigne i do poslednjeg zaseoka. Stvorena je Zajednica nezavisnih država (Содружество Независимых Государств, СНГ), prelazna, formalna zajednica bez prevelikih uplitanja u rad članica.

Međutim, mnoge države ostale su na vetrometini, lako povodljive i podatne brojnim obećanjima NATO i EU. Tako se na Ruskim granicama stvorila metastazirajuća zona prikrivene ili otvorene mržnje, subverzije, ali i otvorenih neprijateljstava.

Rusija je na to morala i znala da odgovori; videli smo to najbolje na primeru Gruzije, Sirije i sada, tokom SVO. Homogenizaciji bezbednosne arhitekture i stvaranju kompaktne obaveštajne zajednice doprineo je status Rusije. Ona je Savezna republika. Zakonodavna vlast pripada Federalnoj skupštini dvodomnog modela koju čine Savet Federacije i Državna Duma.

Bezbednosnu zajednicu čine razna koordinaciona tela, obaveštajno-bezbednosne ustanove, organizacione jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova, Granične vojske, Poreske policije (FSNP) i drugi. Parlamentarni nadzor, veoma osetljiv deo opšte društveno-političke situacije, obavljaju Komitetet za bezbednost Državne Dume i Komitet Vrhovnog saveta RF za odbranu i bezbednost.

Posao je podeljen, kako se ne bi duplirao. Komitet Dume kontroliše operativno delovanje obaveštajnih i bezbednosnih službi, a Komitet Vrhovnog saveta zadužen je za aktuelizaciju i kvalitet zakonodavne sfere. Pored ova dva tela postoji još i telo Federalne skupštine koje vrši parlamentarni nadzor, a to je Komisija Vrhovnog saveta Ruske Federacije za odbranu i bezbednost.

Koga to kontrolišu i nadziru? 

Osnovnu bezbednosnu zajednicu RF sačinjavaju sledeća tela o kojima smo mi već pisali, tako da ćemo ih ovde predstaviti u najkraćem, kao u svojevrsnom vodiču:

● Federalna služba bezbednosti (Федеральная служба безопасности, Federal Security Service – FSB).

Reč je o glavnoj obaveštajnoj službi Ruske Federacije. Ona je naslednica nekadašnjeg Komiteta državne bezbednosti (Комите́т госуда́рственной безопа́сности – Committee for State Security, KGB). Formirana je 12. IV 1995. godine sa glavnim zadacima: kontraobaveštajni rad, unutrašnja bezbednost, pogranično obezbeđenje, borba protiv terorizma i špijunaže,  istraživanje najtežih oblika kriminala.

● Glavna uprava specijalnih programa predsednika Ruske Federacije (Главное управление специальных программ Президента Российской Федерации – Main Directorate of Special Programs of the President of the Russian Federacion – GUSP). Obrazovana je 31. XII 2017. godine ukazom br. 651. Ona je ranije bila federalni državni organ pri kabinetu predsednika RF. Ova uprava bavi se veoma fleksibilnim obimom poslova i direktno je podređena predsedniku. Među najvažnije zadatke spadaju održavanje i zaštita komandnih, glavnih i rezervnih punktova, protivelektronska zaštita, logistički poslovi, mobilnost najvišeg komandnog kadra, itd. Ova služba se najmanje pojavljuje u sredstvima masovnog komuniciranja i informisanja. 

● Spoljna obaveštajna služba (Служба Внешней Разведки, Foreign Intelligence Service – SVR). I njen zadatak je sastavni deo zadataka bezbednostnih snaga RF putem prikupljanja podataka. Štiti pojedice, društvo i državu u celosti od spoljnih pretnji. Njeni stručnjaci posebno su verzirani u analitičkoj oblasti, odnosno čitanju, tumačenju i finalizaciji dostavljenih podataka. Njena moć leži u procenjivačko-političkoj sposobnosti da zajedno s vladinim službenicima, ministrima spoljno-ekonomskih i spoljnih poslova kreira politiku zemlje prema inostranstvu. Osnovana je 1991. godine kao direktan naslednik Prve glavne uprave KGB i sedište joj se nalazi u moskovskom okrugu Jasenovo. Ona je centralna obaveštajna služba Ruske Federacije.

● Glavna obaveštajna služba ili Vojna obaveštajna služba (Главное Разведывательное Управление, Main Intelligence Directorate – GRU). Verovatno da nema znalca koji nije čuo i zapamtio tu abrevijaturu, koja je svoju mističnu slavu nosila kao i KGB. Služba deluje u okviru Generalštaba OS RF. Od 2010. godine nosi naziv Glavni direktorat Generalštaba ruskih obaveštajnih snaga, ali se češće i dalje naziva GRU. Suština je klasična, osavremenjena novim metodama prikupljanja informacija: saznati što što više o vojoj moći država koje mogu ugroziti bezbednost Rusije i preduprediti takve pokušaje. 

● Federalna služba zaštite (Федеральная служба охраны, Federal Ptotective Service – FSO). Ranije to je bila Deveta uprava KGB SSSR, pa je prebačena u aparat bezbednosti Predsednika. Trećeg septembra 1991. godine bila je ukinuta Uprava obezbeđenja i formirana je Glavna uprava obezbeđenja RF. Posle nekoliko reformi, 1996. godine ona postaje Federalna služba zaštite. Njoj je nešto kasnije, iste godine, priključena Služba ozbezbeđenja Predsednika. Četrnaestog avgusta iste godine donet je i dekret kojim ona od tada nosi to zvanje. Jasno je da je reč o službi čiji je glavni zadatak zaštita najvišeg vrha ruskog rukovodstva, logistička podrška, ali i aktivno prikupljanje informacija s ciljem predupređenja eventualnih atentata. Po svojoj funkciji bliska je američkoj organizaciji Secret Service. 

● Služba za specijalne veze i informacije (Special Communications Service of Russia – Спецсвязь).  Osnovana je još prvog avgusta 1939. godine. Saglasano odluci vlade od 17. VIII 2021. br. 2261, ova služba prevedena je u Službu strateških organizacija jer se brine o svim neophodnim postpucima kako bi informacije, materijalna sredstva, pošta, i sve druge vrste poruka bile zaštitećene, kriptovane i pravovremeno dostavljene najvišem vrhu.

U odnosu na američku hobotnicu sa dvocifrenim brojem službi, ovaj spisak deluje prilično skromno; međutim, to nikoga ne treba da zavara. Iza svakog od ovih organa stoji vrlo složena vertikala materijalnih i ljudskih resursa koji pokrivaju svaku oblast ljudske aktivnosti – od lične pratnje do satelitske, odnosno kosmičke špijunaže.

Tu su još i brojne službe Ministarstva za vanredne situacije, ali i brojne privatne agencije za fizičko-tehničko obezbeđenje. Mreža njihovih kamera i sistem nadzora inkorporiran je u opštu mrežu praćenja svih vrsta sumnjih aktivnosti. Da ne zaboravimo i na činjenicu da nijedna služba neće do kraja otkriti svoju organizaciju i funkcionisanje.

Pri tom ne treba zavoraviti ni najtešnju saradnju s beloruskim službama. Tako ovih dana čitamo kako su ruski hakeri ušli u protivničku bazu podataka, saznali to-i-to, itd. Moguće je da su naišli na podmetnute tekstove, a možda su stvarno nešto i otkrili. Smrtonosna igra nadmudrivanja, kako vidimo, nema kraja.