Misteriozni upad u mađarskoj vojnoj bazi: Ukradeni delovi MiG-29 lovaca otkrivaju ozbiljne bezbednosne propuste

Na vojnoj bazi u Mađarskoj dogodio se incident koji podseća na scenario iz špijunskih filmova. Nepoznati počinioci uspeli su da provale na aerodrom Kečkemet, gde se već godinama nalaze dezafektirani sovjetski lovci MiG-29, i da ukradu ključne komponente iz radarskih sistema ovih aviona.

Vest je odjeknula u mađarskoj, ali najviše u zapadnoj štampi jer je reč o neverovatnom propustu – lopovi su preskočili sve bezbednosne barijere, isekli vojni perimetar, upali vozilom i precizno izvukli najvrednije delove.

Kako je izveden misteriozni upad?

Prema navodima lokalnih izvora, incident se dogodio pre oko dve nedelje. Počinioci su targetirali nosne sekcije MiG-29, gde se nalaze najvažniji elektronski sistemi aviona – uključujući i radarske module. Upravo ti moduli koji su nestali u Kečkemetu su najkritičniji za operativnost aviona – bez njih MiG-29 je praktično „slepi“ lovac.

Ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da se krađa desila na strogo čuvanoj vojnoj bazi, što otvara pitanje da li je reč o profesionalno planiranoj operaciji, možda čak i uz podršku unutrašnjih insajdera.

Zanimljivo je i to da je krađa izvedena gotovo vojnom preciznošću. To ne liči na klasične lopove, nego na ciljanu operaciju – možda čak uz logističku ili obaveštajnu podršku.

Ministarstvo odbrane Mađarske i policija potvrdili su događaj, ali nisu dali dodatne informacije, pozivajući se na tajnost istrage. U javnosti raste sumnja da se ne radi o običnim lopovima, već o operaciji sa potencijalnim obaveštajnim ili industrijskim motivima.

Kome MiG-29 delovi najviše trebaju?

Lovci MiG-29, koje je Mađarska dobila 1993. godine u okviru namire ruskog duga, dugo su bili osnov vazdušne odbrane zemlje. Međutim, već 2010. zamijenjeni su švedskim JAS 39 Gripenima.

Nakon toga, 19 preostalih MiG-29 stajalo je na pisti u Kečkemetu, neaktivno i bez ozbiljnih planova za upotrebu. Vlada Mađarske je 2019. pokušala da ih proda, ali bez uspeha. Najveći problem bila je činjenica da bi kupovina ovih aviona zahtevala odobrenje Rusije – što je u NATO okvirima gotovo nemoguća misija.

Kako je Rusija primarni proizvođač komponenti, Ukrajina nema direktan pristup originalnim delovima. Zbog toga se snalaze preko „trećih kanala“ – uz pomoć zapadnih sponzora. Nabavka delova iz zemalja bivšeg Varšavskog pakta postala je “strateška linija snabdevanja”.

Iako se često smatra da su zastareli, MiG-29 i dalje predstavljaju izvor vredne tehnologije, naročito za države koje su u ratu, a koriste upravo sovjetske lovce. Njihovi radarski i elektronski moduli mogu biti od interesa za države koje su u sukobima i organizacije koje ih podržavaju, a koje tragaju za vojnim komponentama na sivom tržištu.

Šira slika: bezbednosni propusti i geopolitika

Incident na bazi Kečkemet otvara ozbiljna pitanja o stanju vojne infrastrukture u NATO članicama Istočne Evrope. Ako je moguće da naoružani i opremljeni timovi nesmetano uđu na čuvanu bazu, to ukazuje na ozbiljne rupe u bezbednosnom sistemu.

Takođe, mnogi analitičari podsećaju da je Mađarska već godinama u specifičnoj poziciji – članica je NATO-a, ali nije sponzor Kijeva niti podržava proksi rat sa Rusijom. Upravo zato, ovakav incident može izazvati dodatnu zabrinutost u Budimpešti.

Podsetimo, Ukrajinska bezbednosna služba izjavila je u maju da je “raskrinkali špijune mađarske vojne obaveštajne službe”, nakon toga je Budimpešta čak i poslala tenkove na granicu sa Ukrajinom.

Kulminacija se dogodila dana 14. maja 2025. godine, iznad severoistočnog regiona Mađarske, verovatno u oblasti Tokaja, kada su oborena dva ukrajinska izviđačka drona. Nakon toga Zelenski je otvoreno optužio Orbana kako navodno Mađarska špijunira ukrajinske sisteme S-300.

Za sada je nepoznato gde su ukradeni delovi završili. Spekuliše se da bi mogli biti već montirani na lovce kojima delovi nedostaju.

MiG-29 – simbol Hladnog rata sa dugim repom

• Prvi let: 1977. godine
• U službi: od 1983.
• Proizvedeno: preko 1.600 primeraka
• Korisnici: više od 25 zemalja, uključujući Rusiju, Indiju, Alžir, Srbiju i Severnu Koreju

Iako je uveden pre četiri decenije, MiG-29 je i dalje prisutan na nebu širom sveta. Njegova relativno jeftina cena, snažna agilnost i moćni motori čine ga i dalje atraktivnim za zemlje koje ne mogu da priušte zapadne lovce 4+ i 5. generacije.

Baš zato, ukradeni delovi sa mađarskih MiG-29 mogli bi imati značajnu vrednost za zemlju koja je trenutno u sukobu – posebno u vreme kada globalna potražnja za vojnim komponentama sa suprotne strane rapidno raste, a nasledili ste je. Zna se da Kijev još uvek ima nekoliko preživelih lovaca.

Incident u Kečkemetu nije samo pitanje kriminala i krađe vojnih komponenti – on otvara mnogo šira pitanja o bezbednosti, obaveštajnim igrama i vrednosti zastarele sovjetske tehnologije na današnjem globalnom tržištu oružja.

Ostaje da se vidi hoće li istraga mađarskih vlasti otkriti ko stoji iza ovog drskog upada – lokalni kriminalci, međunarodni krijumčari ili pak šira obaveštajna mreža. Jedno je sigurno: MiG-29, avion sa bogatom istorijom Hladnog rata, i dalje izaziva interesovanje i u 21. veku.