U istoriji Sjedinjenih Američkih Država retko je postojao slučaj izdaje koji je potresao nacionalnu bezbednost toliko duboko kao onaj Roberta Hanssena. Naizgled miran porodični čovek i računovođa u službi Federalnog istražnog biroa (FBI), Hanssen je više od dve decenije bio jedan od najefikasnijih i najopasnijih agenata Sovjetskog Saveza, a kasnije i Ruske Federacije.
Njegova izdaja otkrivena je tek nakon 22 godine, ali je za to vreme prouzrokovala najveću obaveštajnu katastrofu u američkoj istoriji.
Početak dvostrukog života
Robert Hanssen se pridružio FBI-u 1976. godine, a već 1979. odlučio je da ponudi svoje usluge sovjetskoj vojnoj obaveštajnoj službi GRU. Njegov motiv nije bio ideološki, već čisto materijalni – tražio je novac u zamenu za najosetljivije podatke američkih bezbednosnih službi.
Tokom prve faze špijuniranja, predao je Moskvi poverljive informacije o FBI-evim tajnim operacijama, metodama praćenja, kao i spiskove osumnjičenih sovjetskih agenata koji su delovali na teritoriji SAD. Zahvaljujući njegovim odavanjem tajni, sovjetske službe su uspele da identifikuju i eliminišu više američkih doušnika.
Najveća izdaja američke kontraobaveštajne istorije
Hanssen je tokom svoje karijere prodao hiljade poverljivih dokumenata KGB-u, uključujući američke planove za nuklearni rat, tehnološke nacrte najmodernijeg naoružanja i detalje o unutrašnjem funkcionisanju američkih kontraobaveštajnih struktura.
Njegove aktivnosti preklapale su se sa radom drugog ozloglašenog špijuna, Aldricha Amesa iz CIA-e. Njih dvojica su zajedno razotkrili identitet više dvostrukih agenata KGB-a koji su radili za SAD, a mnogi od njih su ubrzo pogubljeni. Hanssen je takođe odao postojanje višemilionskog projekta – tajnog FBI-evog tunela za prisluškivanje ispod sovjetske ambasade u Vašingtonu.
Lov na „krticu“
Nakon hapšenja Amesa 1994, američke službe su znale da postoji još jedan neidentifikovani špijun. FBI i CIA formirali su zajednički „mole-hunting“ tim, a prelomni trenutak nastao je kada je FBI platio čak 7 miliona dolara jednom bivšem KGB-ovcu da mu dostavi fajl koji je sadržao ključne dokaze.
Poređenjem otisaka prstiju i glasovnih snimaka, konačno je identifikovan – misteriozni agent „B“ bio je Robert Hanssen. FBI ga je stavio pod diskretni nadzor i čekao pravi trenutak da ga uhvati na delu.
Hapšenje i presuda
Dana 18. februara 2001. godine, u parku Foxstone nedaleko od njegove kuće u Beču, Virdžinija, Hanssen je uhapšen dok je ostavljao paket sa poverljivim dokumentima na dogovorenoj „mrtvoj tački“. Optužen je za prodaju državnih tajni SSSR-u i Rusiji, za šta je tokom svoje karijere dobio preko 1,4 miliona dolara u gotovini i dijamantima.
Suočen sa mogućnošću smrtne kazne, nagodio se sa tužilaštvom i priznao krivicu po 14 tačaka optužnice za špijunažu i jednoj za zaveru, u zamenu za izbegavanje pogubljenja.
Osuđen je na 15 uzastopnih doživotnih kazni bez prava na pomilovanje i poslat u najstrože čuvanu američku zatvorsku ustanovu – ADX Florence u Koloradu.
Kraj života i nasleđe izdaje
Hanssen je preminuo 5. juna 2023. godine, u 79. godini, u svojoj ćeliji. Uzrok smrti se smatra prirodnim, iako su detalji ostali neobjavljeni.
Njegova priča ostaje trajno upozorenje da najveća pretnja bezbednosti ponekad može doći iz samog srca sistema. Hanssenov rad ostavio je neizbrisiv trag na američku obaveštajnu zajednicu, koja je posle ovog skandala radikalno pooštrila interne kontrole i bezbednosne protokole.
Da su ovi naši blokaderi iole pametniji ovaj bi im bio uzor.
Da su ovi naiši blokaderi iole pametniji nebi ni bili blokaderi