Zaboravljeno čudo iz Argentine: Automat FMK-3, jeftina beštija koja preživljava i u ratovima i u faveli!

Evo još jednog primera evropske škole na južnoamerički način. Ne bavimo se baš često oružjem iz te hemisfere, mada ono zaslužuje pažnju. Ovaj kontinent bio je pošteđen svetskih ratova, ali nije pošteđen sukoba narko-kartela, emigranata i međunacionalnih trvenja. Stoga nije nikakvo čudo da i njihov vojno-industrijski kompleks ima posla.

Jedan od takvih modela je automat FMK-3. Njega je razvila argentinska oružarska industrija u pogonima  Fábrica Militar de Armas Portátiles Domingo Matheu. Ova fabrika pripadala je ugašenoj Generalnoj direkciji za vojnu proizvodnju. Nalazila se u Rosariju, provincija Santa Fe, a osnovana je sedmog oktobra 1942. godine.

Tokom civilno-vojne diktature ona je zapamćena po mračnoj ulozi, jer se na njenoj teritoriji nalazio tajni pritvorski sabirni centar. Godine 1988. fabrika je ugašena, a proizvodnja je prebačena u vojnu fabriku Fraj Luis Beltran (Fray Luis Beltrán). Osim po ovoj neslavnoj epizodi kada je služila diktaturi, ostala je poznata po interesantnom automatu koji je prvobitno bio namenjen padobransko-desantnim snagama Argentine.

Dobri poznavaoci istorije naouržanja (a na našem portalu takvih je mnogo) lako će primetiti da ova konstrukcija nije baš šampion originalnosti. Kada se pojavio, konstruktori su svoj proizvod opisali kao kreativno prilagođavanje češkog iskustva, zadivljujuće prilagođenog argentinskim potrebama i realnosti. Nisu bili previše hvalisavi, kako bi se to moglo na prvo čitanje zaključiti.

Taj koncept je odavno poznat jer ga je dizajnirao Jaroslav Holeček sredinom 1946. godine, kada je njime postigao radikalno skraćivanje dužine oružja. Poznati model Sa 23 (o kome smo pisali) bio je inspiracija za UZI, Ingram MAC-10 i Star Z-84, pa i za PA-3DM, sada poznat kao FMK-3.

Automat je stekao popularnost kao ekstremno jevtin i izuzetno pouzdan! Njegovi korisnici ne moraju da strahuju od prljavštine i zastoja jer je savršeno prilagođen surovim uslovima suptropskih krajeva. Pri tom su mnogi stručnjaci priznali da je gotovo idealan primer oružja za blisku borbu, kako za policijske, tako i za vojne odrede Argentine.

Kada se bolje zagleda, jasno je da on ni za šta drugo nije ni bio namenjen: nišani su podešeni bez mnogo mudrovanja, s preklapanjem na 50 i sto metara, jer se gradske borbe i obračuni vode na tim rastojanjima. Konstruktori su predvideli relativno dugu cev (za takvu vrstu oružja), što je omogućilo da se jedinačnom vatrom dejstvuje i na znatno većim daljinama. Tako je ovaj automat postao omiljen u redovima vojske i policije.

Za ovakve prednosti plaćena je cena u obliku mase oružja, koja se može porediti s masom jurišne puške, uz znažan trzaj. Oblik oružja takođe nije najzgodniji; prsti neveštog strelca brzo bi stradali ako se prednji deo oružja ne bi pravilno držao,  a dužina sklopivog kundaka nije dovoljna za siguran oslonac na ramenu, pogotovo kod strelaca s većim rasponom ruku.

No, automat je prihvaćen i korišćen je masovno. Proizvodnja je počela 1974. godine i trajala je do 1993. godine. Automat se još nalazi u naoružanju. Za oružane snage ima ga u dve verzije – s plastičnim i izvlačećim kundakom, uz dodavanje savremenih pomagala (laserski obeleživač, noćni nišani, rampe za razne dodatke).

Automatika dejstvuje na principu slobodnog zatvarača. Masivni sanduk napravljen je od štancovanog čelika. U njegovom prednjem delu nalazi se navojna čaura za pričvršćivanje cevi. Ispod sanduka nalazi se kod najvećeg broja primeraka plastični prednji rukohvat, a magacin se ubacuje u ruhohvat pištoljskog tipa. Paljba može biti automatska i jedinačna, pri čemu regulator ima i položaj za kočnicu. Ručica zatvarača nalazi se napred, na levoj strani sanduka, a otvor za rukohvat je pokriven radi sprečavanja ulaska prljavštine. Oko dve trećine dužine zatvarača nalazi se oko cevi, na taj način značajno skraćujući dužinu oružja. Automat ima tri osnovne varijante:

• FMK-3, sa izvlačećim metalnim kundakom.
• FMK-4, sa fiskiranim plastičnim kundakom.
• FMK-5, komercijalna poluautomatska varijanta.

Zvanični korisnici bili su vojska i policija Argentine. Osamdesetih godina preko 600 primeraka predato je (u sklopu vojne pomoći) Oružanim snagama Salvadora, gde su korišćeni do 1993. godine, a potom prebačeni policiji. Korišćen je u Argentinskom prljavom ratu (Argentine Dirty War, Guerra sucia, državni teroristički pokret protiv opozicije), ali u Foklandskom ratu, kao i tokom sukoba u Gvatemali i Salvadoru. Pažljiviji pratioci događaja tokom sukoba na teritoriji nekadašnje SFRJ mogi su ga videti i u rukama hrvatskih militantnih formacija.

Pogledajmo i najvažnije taktičko-tehničke osobine.