Rusiju je u noći između 17. i 18. jula 2025. zadesila još jedna masovna ukrajinska bespilotna ofanziva, u kojoj je ruska protivvazdušna odbrana (PVO) oborila ukupno 73 ukrajinska drona tipa „Ljutij“ iznad devet regiona zemlje i iznad akvatorija Crnog i Azovskog mora.
Prema podacima Ministarstva odbrane Rusije, najviše dronova – čak 31 – uništeno je iznad Brjanske oblasti, 17 iznad Orlovske, 10 iznad Moskve, uključujući tri koja su se približavala samoj prestonici. Četiri drona pala su na Krimu, tri iznad Azovskog mora, a po dva su oborena u Smolenskoj i Nižegorodskoj oblasti. Pojedinačni dronovi uništeni su i iznad Belgorodske, Kaljuške, Voronježske oblasti i Crnog mora.
Incidenti su potvrđeni i u prethodnoj noći, kada je oboreno rekordnih 122 ukrajinska drona iznad 12 regiona, što ukazuje na intenziviranje napada dronovima na ruske ciljeve.
Eksplozije u Moskvi i Nižnjem Novgorodu
U Moskvi je zabeleženo više pokušaja udara na Sjeverozapadni deo regiona – u Selenčnogorskom i Dmitrovskom okrugu. Mještani su prijavili snažne detonacije, a mjerama bezbednosti privremeno je obustavljen rad aerodroma Vnukovo, gde je aktiviran plan „Kover“.
Mera je izazvala odlaganja i otkazivanja letova. Gradonačelnik Sergej Sobjanin potvrdio je da žrtava i većih oštećenja nema, a ekipe hitnih službi obavljaju uviđaj na mestima pada ostataka dronova.
Nižegorodska oblast je takođe bila meta, sa čak pet snažnih eksplozija u industrijskoj zoni Dzeržinska, gde se nalaze strateške fabrike poput zavoda „Sverdlov“. Prema lokalnim izvorima, sistemi PVO i sredstva radioelektronske borbe uspešno su neutralisali pretnju. Na aerodromu u Nižnjem Novgorodu takođe je nakratko aktiviran plan „Kover“.
Dronovi „Ljutij“ i napadi na Orlovsku oblast
Ukrajinski dronovi tipa „Ljuti“, sa dometom do 1.000 km i nosivošću do 50 kg eksploziva, posebno su identifikovani tokom noći. Na ovom tipu dronova ugrađen nemački benzinski motor Hirth F-23.
Ova vrsta bespilotnih letelica automatski se kreće duž misije leta. Prilikom pokretanja, u softer letilice se učitava željeno mesto pada a za navođenje se koriste inercijalni navigacioni sistemi sa GPS korekcijom.
To znači da odstupanje od navedene krajnje tačke leta može biti čak i do nekoliko kilometara. Ruski izvori navode da je upravo nepreciznost ukrajinskih dronova dokaz da se radilo ne o ciljanom napadu na vojne objekte nego o propagandno-psihološkom udaru koji podrazumeva i civilne mete.
Ljuti je relativno velik sa tradicionalnom konstrukcijom bespilotnih letelica. Ima donekle sličnost sa Bayraktar TB2 turske proizvodnje, ali ne u detaljima. Dizajn je otkrila Ana Gvozdjar, zamenica ministra za strateške industrije Ukrajine u novembru 2022. godine.
Navodno je to proizvod Ukroboronproma. Postoji nekoliko kompanija pod ovim kišobranom, uključujući poznatog proizvođača aviona Antonov. Iz fotografskih dokaza je očigledno da je Ljutij povezan sa predratnim dizajnom Antonov AN-BK-1 Gorlica.
Ima sličan rep i druge detalje za koje je malo verovatno da će biti slučajni. Ranije je javljeno da Antonov razvija tešku udarnu bespilotnu letelicu, a naširoko se izveštava da je ovaj proizvođač prešao na proizvodnju dronova nakon eskalacije sukoba februara 2022. godine.
Pored Moskve i Dzeržinska, letelice ovog tipa primećene su i u Dimitrovskom okrugu Podmoskovlja, gde su zabeleženi prolazi u pravcu Sergijevog Posada, kao i u Kljinu i Zelenogradu.
U Orlovskoj oblasti, kod naselja Znamjenka, mještani su prijavili seriju od najmanje četiri snažne detonacije i bljeskove na nebu, što je upućivalo na rad PVO sistema. Orlovska oblast je i prethodnih dana trpela učestale napade dronovima: u noći 16. na 17. jul oboreno je 10 letelica, a u maju je region pretrpeo masovan napad na infrastrukturne ciljeve.
Noćašnji događaji pokazuju nastavak taktike Kijeva da masovnim napadima dronovima opterećuje ruske PVO kapacitete i pogađa strateške tačke. Napadi dronovima na Moskvu, Dzeržinsk i Orlovsku oblast dodatno su naglasili bezbednosne izazove za ruske vlasti, dok se plan „Kover“ sve češće aktivira na velikim aerodromima.
Ukrajinski dronovi, lansirani iz Harkovske i Sumske oblasti, nastavljaju udare kako na vojne, tako i industrijske, ali usled nepreciznosti i ometanja i civilne mete duboko unutar ruske teritorije. Pogledom na grafički prikaz iz naslova, postaje jasno zašto ruske trupe napreduju kroz te dve oblasti Ukrajine iako one nisu prvobitno planirane.
Prema dosadašnjim informacijama, žrtava i značajnih oštećenja nema, ali intenzitet ovih udara jasno pokazuje da sukob ulazi u novu fazu visoke dinamike, te da niko zapravo ni ne planira mir.
