Katastrofalni gubici sovjetske avijacije i oružanih snaga uopšte na samom početku operacije Barbarosa nisu bili samo rezultat Staljinove paranoje, nepoverenja u vojni vrh ili zastarelosti i neprofesionalnosti Sovjeta. Nemački vojnici imali su za sobom mnogo gore komesare, nacističke uhode i siledžije koje su bile beskrajno odane svome vođi.
Ipak, postojala je značajna razlika koja je našim brojnim tekstovima više puta potvrđena. Nemačko tehničko znanje, visok nivo kvaliteta vojno-industrijskog kompleksa i lični autoritet mnogih oficira činili su tu razliku. Pored toga, pobednici su uvek u mnogo gorem položaju usled veoma lakog spavanja na lovorikama (setimo se debakla Francuske), dok se poraženi ozbiljno pripremaju za osvetu.
Pred znanjem i strukom nemačkog vojnog vrha Hitler je umeo da zastane i da ga iskoristi, za razliku od Staljina koji se okružio nekadašnjim junacima koje je vreme prevazišlo i čiji pojmovi profesionalizma su odavno ustknuli pred partijskom i ličnom poslušnošću. Setimo se da Vorošilovljeva doktrina nije predviđala strateške odbrambene operacije RKKA, već samo napadne.
Jedna od tekovina nemačke vojne misli bila je i strateška izviđačka avijacija, posebno usmerena prema Sovjetskom Savezu iz koga je bilo veoma teško izvući neke informacije, a znamo i zašto. I drugi su imali izviđačku avijaciju, ali ne ovako naprednu kao Nemci. Profesionalci Luftvafe formiralisu Grupu Rovel (Kommando Rowehl). To je bila samostalna vazdušna grupa s oznakom T-5, s osnovnim ciljem da se bavi strateškim vazdušnim izviđanjem.
Zvanično je nazvana Obaveštajno-izviđačka aviogrupa pri glavnokomandujućem Ratnog vazduhoplovstva ( Aufklärungsgruppe des Oberbefehlshabers der Luftwaffe – Aufkl.Gr.Ob.d.L).
Grupa je nastala na ličnu inicijativu (dragocen kvalitet vrhunskih nemačkih oficira) Teodora Rovela (Theodor Rovehl), o čijoj ćemo biografiji pisati nešto malo više pri kraju teksta. S činom pukovnika (oberst) u januaru 1943. godine on je dobio i raspored komandira Eksperimentalnog odeljenja pri glavnokomandujućem Luftvafe (Versuchsverband Ob.d.L). Kada je primio komandu, ta grupa je delimično rasformirana na više delova i iskorišćena je za formiranje nove grupe – AUfkl. Gr.100 – (Stota izviđačka aviogrupa).
Zahvaljujući specifičnosti zadataka, ona je dužila nekoliko unikatnih modifikacija izviđačkih aviona (Do-215B-4, Ju-88D, Ju-86P/R, He-111P/H-6, Ar-240A-0, Bf-110E-3/Ftrop i Bf-109F-4/U3). Uz njih je dobila i niz eksperimentalnih izviđačkih aviona čiji kvalitet je trebalo baš posade iz grupe Rovel da ispitaju: Me-261V3, He-177A-3, Ju-88B/C7 i druge). Oni su bili dodatno opremljeni tada futurističkom opremom – specijalnim fotoaparatima za fotoizviđanje.
Pored dragocenih izviđačkih podataka, uporedo su testirane mogućnosti motora i opreme za postizanje višeg plafona, rada u otežanim, hermetičkim uslovima, itd. Korišćeni su novi aditivi za pojačavanje snage motora. Sve u svemu, Nemci nisu gubili vreme tokom dugih letova. Svaki trenutak je korišćen i za unapređenje opreme i uslova rada.
Tokom 1939-1940. godine grupa je delovala nad Francuskom, Velikom Britanijom, Norveškom, Grčkom i drugim državama. Pred početak napada na SSSR, leteći na visinama nedohvatnim za sovjetske presretače, sačinjena je ogromna zbirka fotografija strateških objekata u evropskom delu Sovjetskog Saveza – aerodroma, vojno-industrijskih kompleksa, velikih gradova, uključujući čak i Moskvu.
Nemci su dobili, često neprimećeno leteći u senci komercijalnih aviona, dragocene informacije koje su im omogućile da vrlo precizno isplaniraju rušilačke napade na prigranične okruge sovjetskih oružanih snaga. Nisu dakle Sovjeti baš spavali i bili zatečeni spuštenih pantalona. Jednostavno, tehnička nadmoć i vojna kreativnost dali su Nemcima kapitalnu prednost u početnim danima i nedeljama napada. Pored nadobudnih političkih komesara koji su kočili svaku vrstu samoinicijative, ovo je bilo više nego dovoljno za surovo otrežnjenje.
Početkom rata posade Aufkl.Gr. OB.d.L ispunjavale su zadatke koje je neposredno zahtevao Abver i glavna komanda Luftvafe. Glavni objekti izviđanja bile su morske baze u Kronštatu, Sevastopolju, ali i odbrambeni položaji Moskve i Lenjingrada, kao i aerodromi u dubokoj pozadini. Vrlo temeljno su snimani i veliki železnički čvorovi i fabrička postrojenja, luke, tuneli, mostovi. Tako su Nemci znali koliko je koloseka u kojoj stanici, šta je ispravno, a šta pod remontom, kolika im je propusna moć, pa su gađali samo ono što je stvarno moglo da izazove štetu.
Vrhunac dejstva grupe Rovel bio je 1942. godine kada su na red došla prostranstva Lenjingrada, Povoložja, Kavkaza, Bakua i crnomorske akvatorije. Snimani su položaji ratne mornarice, stateških rezervnih aerodroma, koncentracija snaga i zaliha. Poseban podvig posade su izvodile na krajnjoj liniji svog radijusa dospevajući u reon Urala. Pod njihovim krilima našli su se čak i Molotov (Perm), Ufa i drugi veliki gradovi Urala. Druga eskadrila (staffel) koja je delovala na južnom krilu Istočnog fronta letela je nad Iranom, Irakom, pa čak i do Persijskog zaliva.
Operacije od strateškog značaja
Na budućem Istočnom frontu grupa je još od 1939. godine redovno letela nad Sovjetskim Savetom. Avioni su leteli s komercijalnim oznakama Lufthanze. Zahvaljujući tome, može se razumeti zbog čega su Sovjeti pretrpeli ogromne gubitke u ljudstvu i terotirijama za relativno kratko vreme, bez obzira što su i oni, dalekovido, izvršili pravovremeno gigantsko preseljenje vojno-industrijskog kompleksa iza Urala, stvarajući istovremeno mrežu železničkih pravaca po pravcu i dubini.
Već 1941. godine pripreme za rat išle su punom parom, pa je generalštab Luftvafe izdao naređenje o pojačanju izviđačkih letova. Najpre se piloti nisu zaletali duboko u teritoriju. Međutim, kada su shvatili da nema ko da im se suprotstavi i da su bezbedni, počeli su da zalaze sve dublje u sovjetsko prostranstvo. Već u maju, mesec dana pre početka operacije Barbarosa, Nemci su, kao na dlanu, imali potpunu sliku prigraničnog pojasa Sovjetskog Saveza.
Sovjeti nisu bili amateri. I njihova kontraobaveštajna služba, ali i vazduhoplovstvo znali su za ove letove. Bez obzira na realnu opasnost i moguću štetu, sovjetsko rukovodstvo je prilično rutinski prihvatilo ovu činjenicu, očigledno potecenjujući moć izviđanja; praktično nikakve mere nije preduzimalo protiv tih pojedinačnih letova.
Paradoksalan je primer kada su su jedinice pod komandom Rokosovskog u reonu Rovna zaplenili nemački avion (opremljen najnovijom foto-tehnikom) koji je morao prinudno da sleti. Iz Moskve je vrlo brzo stiglo naređenje da se avion vrati uz pratnju dva lovca. Jasno je da je reč bila o diplomatskoj igri (još uvek pod velom tajne) vezanoj za sporazum Molotov-Ribentrop.
Kako su reagovala crvena krila?
Čak i da nije bilo diplomatskih igara, sovjetska PVO nije bila tehnički spremna da se suprotstavi ovim letovima. Nisu imali radare, a služba ranog javljanja i uzbunjivanja bila je relativno retka i slabo opremljena. Nemački avioni su leteli na visinama ne manjim od devet hiljada metara. Da bi takvu visinu nabrao, lovcu presretaču trebalo je mnogo vremena, a olakšani bombarder, pri tom s pojačanim pogonom, lako je dostizao i visinu i brzinu.
Na većini tada isporučivanih sovjetskih aviona nije bilo radiopredajnika, ali ni radio-prijemnika. Posle uzletanja pilot bi bio prepušten sam sebi, a naći savršeno maskirani avion u ogromnom vazdušnom prostranstvu bili je isključivo pitanje slučajnosti. Ponekad bi prema pilotu sa zemlje ispalili signalnu raketu u smeru gde bi ugledali neprijateljski avion, ali to stvarno nije imalo nikavog efekta.
Ko je bio Teodor Rovel?
Njegovu sudbinu pratila je i njegova eskadrila. On je rođen 1894. godine. Već 1914. pristupio je carskoj floti služeći najpre na kstarici Vestaflen (SMS Westfalen), a zatim i na drugim brodovima. Već 1916. godine prelazi u novoformiranu mornaričku avijaciju. Godine 1936. dobija čin majora i postaje komandir novoformirane eskadrile posebne namene (Fliegerstaffel z.b.V).
To je bila izviđačka jedinica koja je dejstvovala po nalozima vrhovne komande Luftvafe. Godine 1938. dobija čin popukovnika, a godinu dana kasnije postaje i komandir glavne izviđačke grupe koja tada dobija po njemu ime – grupa Rovel. Jasno je da su Nemci sistematski i temeljno pripremali svoje osoblje za predstojeća iskušenja.
Grupa je najpre bila bazirana u Verderu. Rovel je istovremeo bio i načelnik Eksperimentalne stanice za letove na velikim visinama (Versuchsstelle für Höhenflüge) koja je formrana tokom avgusta-novembra 1939. godine. Na tom položaju ostao je sve do aprila 1944. kada je, tokom odbrambenih operacija na teritoriji Nemačke prestala potreba za takvim načinom izviđanja.
Sam Rovel je izjavio da nema potrebe da izviđaju svoju teritoriju jer je odlično poznaju. Grupa Rovel preimenovana je u Kampfgeschwader 200 (lovačka eskradrila 200). Jedinica je izvodila vrlo složena bombarderska dejstva na velikih rastojanjima i testirala zaplenjene avione.
U septembru 1944. Rovel je penzionisan, a posle Drugog svetkog rata nastavio je da radi za potrebe vlade Južnoafričke republike. Umro je kao miran građanin, 1984. godine u Nemačkoj, a da za njim nije bila podignuta nikakva optužnica. Pokazao je svojim primerom koliko mnogo može talentovan, kreativan profesionalac, spreman na rizike, da utiče na tok rata i istorije, makar bio i na pogrešnoj strani.
Dragi – Bikini Ostrava. Nuklearne probe. Toliko.
Sovjetska vojska se pokazala nesposobna skroz u WW2,najvise kriv Staljin,pred rat streljao oficire,slao u logore,lose vodjen rat protiv Finske,saradnja sa Hitlerom do pred napad Nemaca 22 juna 41 god.Ignorisanje spijuna na Nemacki napad.Deluje neverovatno da Sovjeti izgubili 27 mil ljudi.Zato sad Rusi u velikom problemu,najveci manjak stanovnika,u odnosu na teritoriju,visok natalitet muslimana,potiskivanje Rusa iz Centralne Azije,Crno more se pretvara u Tursko jezero,Turci sad mirni,pitanje je kad ce i oni da se aktiviraju.
Potiskivanje Rusa, kako iz centralne Azije pa tako i sa Bliskog Istoka, ce najvise udariti po glavi ne Rusima, a bas tim drzavama odakle Rusi odu.
Istorija je ciklicna i nema konstantu, sto znaci da ce se sve vratiti na fabricko podesavanje koje su bas Rusi nekad napravili.
P.S.
Od tih 27 miliona poginulih su vecina bili civili, oko 17 miliona, samo za vreme blokade Lenjingrada je od gladi umrlo oko milion ljudi.
… dok su Nemci imali gubitke u vojnoj zivoj sili samo u Rusiji oko 6 miliona, a koliko je jos poginulo Nemaca na celom istocnom frontu i u samoj Nemackoj Boga pitaj?
Kalif debil baš si debil
Da nije tovarisc Staljin bio paranoicna osoba, nikad ne bi doslo do realizacije operacije “Barbarossa”, naime, Koba je tad uveliko imao jasne ne neke tamo signale, vec cele izvestaje od tajnih agenata, t.j. spijuna koji su se nalazili u samoj nacistickoj Nemackoj (Willy Lehmann, Alfred Liskow), kao i u fasistickom Japanu (R. Zorge).
Odlican clanak-analiza.
Da nije tovarisc Staljin bio paranoicna osoba, nikad ne bi doslo do realizacije operacije “Barbarossa”, naime, Koba je tad uveliko imao jasne ne neke tamo signale, vec cele izvestaje od tajnih agenata, t.j. spijuna koji su se nalazili u samoj nacistickoj Nemackoj (Villi Leman, Alfred Liskow), kao i u fasistickom Japanu (R. Zorge).