Kina pokazuje da je spremna za invaziju: spektakularni vojni manevri u odgovoru na vežbe Tajvana

Kina je ponovo pokazala svetu da je spremna za eventualnu invaziju secesionističkog Tajvana, prikazujući spektakularne vojne manevre kao odgovor na vojne vežbe ostrva.

Tajvan je u poslednjih nekoliko dana pokrenuo najveće vojne vežbe u svojoj istoriji — Han Kuang 2025 — mobilizujući rekordnih 22.000 rezervista.

Da uvreda za Kineze bude još veća, po prvi put u tim vežbama korišćeni su američki višecijevni raketni sistemi HIMARS, zajedno s lokalno razvijenim protivvazdušnim raketama Sky Sword.

Prva faza vežbi ima za cilj testiranje sposobnosti tajvanske vojske da deluje decentralizovano u slučaju da komunikacija s centralnom komandom bude onemogućena nakon neprijateljskog napada. U narednih 10 dana planirane su simulacije odbrane od invazije u punom obimu, preneo je Rojters.

„Izvlačimo pouke iz situacije u Ukrajini poslednjih godina i realni smo u proceni sa čime bi se Tajvan mogao suočiti u stvarnoj borbi“

izjavio je visoki vojni zvaničnik Tajvana.

Kineski odgovor na vežbe Tajvana

Ne čekajući dugo, Kina je uzvratila svojim vojnim manevrima. Državna televizija CCTV objavila je snimke na kojima se vide dve kolone oklopnih jedinica kako se kreću kroz vode Tajvanskog moreuza, simulirajući invaziju ostrva.

Taiwan simulates Chinese invasion while the PLA practices launching one.

As Taipei started exercise Han Kuang, Beijing responded in kind. New video shows a PLA armored amphibious unit conducting "naval formation training at sea" in Fujian—directly across the strait from Taiwan. pic.twitter.com/istGImTnRy

— Ian Ellis (@ianellisjones) July 10, 2025

Portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova Mao Ning je, odgovarajući na pitanje o upotrebi HIMARS sistema u tajvanskim vežbama, ponovila dobro poznati stav Pekinga:

„Pokušaji da se nezavisnost postigne silom ili uz pomoć stranih saveznika nikada neće uspeti.“

Slično tome, portparol kineskog Ministarstva odbrane Jiang Bin nazvao je vojne vežbe Tajvana „ništa više do obične predstave“.

„Bez obzira na oružje kojim raspolaže, Tajvan neće moći da se suprotstavi oštroj sablji Narodnooslobodilačke vojske Kine koja je uperena protiv separatizma“

poručio je Jiang.

Peking ne odustaje, niti će od tvrdnje da je Tajvan sastavni deo Narodne Republike Kine i ne isključuje upotrebu sile da bi ga stavio pod svoju kontrolu. Ipak, većina političara Tajvana protivi se bilo kakvom pripajanju Kini, a u tome ih kolektivni zapad podržava.

Podsetimo, Kina smatra pitanje Tajvana „suštinskim interesom“ i „crvenom linijom“ koju Sjedinjene Američke Države i njihovi zapadni sateliti ne bi trebalo da pređu. Kina je prošle godine već izvela dve velike vojne vežbe u okolini Tajvana, a tenzije u regionu su konstatne.

Kina i Tajvan funkcionišu odvojeno od 1949. godine, nakon što su nacionalističke snage Čang Kaj-šeka pobegle na ostrvo nakon poraza od kineske narodnooslobodilačke armije Maoa.

Tajvan ima sopstvenu vladu, vojsku i valutu, međutim, Peking insistira da je ostrvo deo njegove teritorije i ne isključuje upotrebu sile kako bi preuzeo kontrolu nad njim. Sa Pekingom se slaže čitav svet pa i kolektivni zapad na čelu sa SAD, ali samo na papiru.

U realnosti, Tajvan odavno služi svrsi Zapada u svakom smislu. Ukratko, dugogodišnja politika Vašingtona prema Tajvanu i pitanju Tajvana i Kine predstavlja „stratešku dvosmislenost“ bez presedana.

Tajvan nema svoju stolicu u Ujedinjenim Nacijama, a samo 12 zemalja su ga zvanično priznale kao državu. U pitanju su: Belize, Gvatemala, Haiti, Sveta stolica, Maršalska ostrva, Palau, Paragvaj, Sveta Lucija, Sent Kits i Nevis, Sent Vinsent i Grenadini, Esvatini i Tuvalu.

Međutim UN kao organizacija izgubila je autoritet odavno. Vodeće sile zapada su otpočele taj proces, dok istok ponavlja isti obrazac, a licemeri sa zapada im zameraju.

Ova najnovija razmena vojnih poruka dodatno zaoštrava tenzije u regionu, dok svet sa zabrinutošću prati sve agresivniju retoriku i demonstracije sile.