Kinesko „čudovište s Bohaj mora”: procurele slike otkrivaju povratak sovjetskog ekranoplana u modernom ruhu!

Kina razvija sopstvenu verziju legendarnog sovjetskog ekranoplana, dok SAD paralelno radi na „Liberty Lifteru” — revolucionarnom avionu koji leti tik iznad vode, ostajući ispod radara i pružajući novu dimenziju vojne logistike.

Na internetu su se pojavile slike kineske verzije čuvenog sovjetskog ekranoplana — „letećeg čudovišta” koje je tokom Hladnog rata izazivalo divljenje i strah. Tehnički u americi poznata i kao letelica „wing-in-ground effect” (WIG), ovo je prvi put da kineski model možemo videti u punom kadru.

Letelica je primećena duž Bohaj mora, severnog produžetka Južnog kineskog mora, i već je dobila nadimak „Bohaj Sea Monster”, po uzoru na nadimak koji su Sovjeti dali svom „Caspian Sea Monsteru”.

Sovjetski ekranoplani su tokom Hladnog rata zamišljeni za brzi transport trupa i opreme, amfibijske desante, borbu protiv brodova i postizali su brzine i do 500 km/h. Najpoznatiji primer bio je Lun-klasa ekranoplan, naoružan sa šest nadzvučnih protivbrodskih raketa Moskit.

Sovjetski ekranoplan se vraća?

Ovakve letelice lete tik iznad površine vode koristeći vazdušni jastuk koji se stvara između krila i mora, omogućavajući izuzetno efikasne letove na malim visinama — brže od brodova i ispod radarskog horizontala. Sovjeti su ih razvijali decenijama, ali nikada nisu ušli u širu upotrebu. Do sada.

Kineski „Bohaj morsko čudovište” po veličini je sličan već poznatoj kineskoj amfibijskoj letelici AG600, koja već ima zadatke snabdevanja i traganja i spašavanja. Na snimcima se vidi korito poput hidroaviona, dodatni plovci sa strane i verovatno upotreba kompozitnih materijala radi manje težine i veće stealth karakteristike.

Moguće primene uključuju traganje i spašavanje, transport lakog tereta, evakuaciju osoblja, borbu protiv podmornica i kontrolu obalskih zona.

Malo poznatih detalja

O kineskom ekranoplanu zasad se zna vrlo malo — nije poznato da li slike prikazuju prototip ili operativnu letelicu. Zapadni stručnjaci pretpostavljaju da je u pitanju tehnološki demonstrator ili test-platforma za veće modele. Dizajn nosa i motora deluje veoma moderno, ali slike ne pružaju jasan uvid.

Nije ni potvrđeno koji pogon koristi — moguće su turbopropelerske opcije (najrealnije), ali postoji i teorija o hibridno-električnom pogonu, što bi bila prava inovacija. Ovakve letelice su izuzetno teške za detekciju radarom i otporne su na pretnje poput mina i podmornica, iako nisu pogodne za direktne borbe.

Kineska vojska bi ovakvo „čudovište” mogla koristiti za podršku iz pozadine u oblastima gde Kina ima prirodnu geografsku prednost i kontrolu.

Paralelno i SAD razvija „Liberty Lifter”

SAD takođe razvija sličnu letelicu pod nazivom „Liberty Lifter”, koja je namenjena brzom logističkom transportu preko Pacifika, izvan dometa radara.

Ove letelice mogle bi da promene način na koji vojske obezbeđuju snabdevanje i premeštaju trupe i resurse u zonama sukoba.

Šta su ekranoplani?

Ekranoplanovi su hibrid između aviona i brodova. Kreću se preko vode, a da je zapravo ne dodiruju. Međunarodna pomorska organizacija ih klasifikuje kao brodove. No, princip njihovog rada je potpuno drugačiji.

„Ground-effect vehicle“ (GEV) ili „seaplane“, poznata i kao „wing-in-ground-effect (WIG), ground-effect craft, wingship, flarecraft“ ili, u Rusiji, ekranoplan je vozilo koje može da se kreće iznad terena (ili vode) zahvaljujući reakciji vazduha na površinu zemlje ili vode, odnosno, na dinamičkom vazdušnom jastuku.

Njihove jedinstvene mogućnosti velike brzine postižu se klizanjem iznad površine vode na visini između jednog i pet metara. Može se, dakle, reći da neke od svojih karakteristika dele sa hidroavionima, overkraftima i hidrogliserima.

Oni koriste prednosti aerodinamičkog principa koji se naziva „efekat tla“. Ova kombinacija brzine i prikrivenosti – blizina površini tokom leta čini ih teškim za otkrivanje radarom – privukla je pažnju sovjetske vojske, koja je tokom Hladnog rata eksperimentisala sa nekoliko konceptualnih varijanti. Nejasno je kako je njihovo rešenje „klizanja iznad mora“ onemogućavalo da budu gađani sa površinskih brodova jer su u pitannju bile velike mete koje su obalni ili  brodski radari ipak mogli otkriti.

Podmornice bi se, međutim, mučile da ih otkriju jer ne dodiruju površinu vode i emituju male smetnje koje bi uočio sonar. Čak bi i udar torpedom bio izazov jer letilica ne dodiruje vodu, a torpeda putuju tik ispod površine.

Blizina površine na izuzetno malim nadmorskim visinama, u ovom slučaju vode, smanjuje efekat „povlačenja“ što obezbeđuje veliku brzinu. Formiranje vrtloga na vrhu krila povećava efikasnost krila.

Ovaj efekat se, međutim, ne dešava na velikim visinama. Ovaj let na maloj visini osigurava da su nevidljivi za radare namenjene avionima. Operacija na vodi eliminiše potrebu za dokovima ili pristanima, dok je nosivost daleko veća od one koju imaju običnii avioni iste klase i veličine.

Nova era ekranoplana?

Pojava kineskog ekranoplana signalizira rastuće interesovanje Pekinga za ovu zaboravljenu nišu vazduhoplovstva, verovatno motivisanu strateškom potrebom da efikasno deluje u velikim i spornim okeanskim prostranstvima.

Ukoliko se pokaže operativnim, mogao bi iz korena da promeni način na koji se logistika i misije spašavanja izvode u priobalnim zonama.