Danska je definitivno donela odluku o uvođenju obaveznog vojnog roka za sve građane starije od 18 godina, uključujući i žene. Iako će svi učestvovati u obaveznoj „lutriji regrutacije“, realno mali broj mesta u vojsci znači da neće svi izvučeni morati i da služe. Uprkos toj činjenici, reč je o istorijskoj promeni u vojnoj politici ove skandinavske zemlje.
Prošle godine, danska vlada je najavila vojnu reformu kojom žene postaju deo obavezne vojne službe, s planom primene od 2027. Sada, navodno zbog trenutne bezbednosne situacije u Evropi, zakon stupa na snagu već tokom leta 2025.
Prema rečima pukovnika Kenedta Strøma, šefa regrutnog programa, odluka je direktna posledica pogoršanja globalne bezbednosti. Njegovu izjavu podržava i Katrine, dobrovoljka u danskoj vojsci, koja smatra da je „pravedno da žene ravnopravno učestvuju u odbrani zemlje“.
U zemlji sa oko šest miliona stanovnika, trenutno je angažovano oko 9.000 profesionalnih vojnika. Reforma predviđa povećanje broja regruta sa 4.700 godišnje na 6.500 do 2033. godine.
Danska nema problem sa manjkom kandidata, navodno – broj dobrovoljaca često prevazilazi potrebe vojske. Zbog toga će svi građani, uključujući po prvi put i žene, učestvovati u „vojnoj lutriji“ – sistemu izvlačenja kojim se određuje ko će služiti.
Kao što je još prošle godine najavljeno, nova pravila takođe produžavaju trajanje vojnog roka sa dosadašnja četiri na 11 meseci. Regruti će provesti pet meseci na osnovnoj obuci, a zatim još šest meseci na operativnim zadacima i dodatnoj specijalizaciji.
Učešće žena, prema danskim zvaničnicima, neće samo proširiti bazu potencijalnih regruta, već i doprineti raznovrsnosti veština koje vojska može da koristi – posebno u eri sve modernijeg, tehnološki zasnovanog ratovanja.
Svi mladi građani sa navršenih 18 godina moraju učestvovati u tzv. „Danu odbrane“, gde prolaze niz testova kako bi se utvrdilo da li su fizički i psihički sposobni za služenje. Oni koji prođu selekciju ulaze u sistem izvlačenja brojeva koji određuje njihovu dalju vojnu sudbinu.
Oružane snage Danske trenutno broje oko 20.000 aktivnog osoblja, uključujući oko 9.000 profesionalnih vojnika. Ženama je 1998. godine prvi put ponuđena mogućnost služenja vojnog roka kroz takozvano regrutsko pravo.
Zanimljivo je napomenuti da Danska nije prva skandinavska zemlja koja uvodi obavezni vojni rok za žene. Norveška je to učinila još 2013. godine, dok je Švedska istu meru usvojila 2017. godine.
Podsetimo, prošle godine, komandant nemačke vojske, rekao je na temu ponovnog uvođenja vojnog roka da preferira model obaveznog služenja za muškarce, ali i za žene. Takođe je naglasio da Nemačka „mora biti sposobna da vodi rat“.
Podsetimo, NATO je nastao 1949. godine, a jedna od izvornih zemalja – članica je upravo i Danska. O oružanim snagama ove relativno male, ali veoma bogate i odlično opremljene države smo već pisali u ovom članku.
U kojim još državama je vojna služba za žene obavezna, možete pročitati ovde.
Nije bombardovana naravno a nisu čak ni vikend izdrzali nego 6 sati i 16 vojnika izginulo …strašni borci😀
Koliko je izdrzala Kraljevina Jugoslavija do kapitulacije? Hajdemo biti realni i pogledati prvo svoje dvoriste.
Nije izdržala zbog izdaje hrvata,slovenaca i bosanskih muslimana …budimo realni …a ovo što rade danci i ostali je glupost ta evropska društva nisu apsolutno sposobna da ratuju na način rata u Ukrajini,rovovi stalna artiljerijska i raketna vatra i dronovi
Kraljevina Yu je pala posle teskog bombardovanja Beograda, a Danska je bila bombardovana?
Nema šta prava armija izdražali jedan vikend u 2 sv.ratu protiv nemaca ….